INTERVJU SA ŽELJKOM SAVIĆEM – O RADU UDRUŽENJA ĆIRILICA NOVI SAD

U okviru Udruženja „Ćirilica” Novi Sad osmišljen je ciklus intervjua sa istaknutim srpskim intelektualcima, u kojima razgovaramo sa uglednim ličnostima o značaju ćirilice za srpsku kulturu, tradiciju, duhovnost i identitet. U razgovoru sa gospodinom ms Željkom Savićem, predsednikom Upravnog odbora, Udruženja „Ćirilica” Novi Sad, koji je na skupštini u decembru 2023. godine, izabran po drugi put, upoznaćemo Vas sa dosadašnjim radom udruženja i narednim planovima. Razgovor pripremila Sunčica Savić.

S.S. Gospodine Saviću od kada postoji Udruženje „Ćirilica” Novi Sad? Sa kojim ciljem je osnovano ovo udruženje?

Ž.S. Udruženje „Ćirilica” Novi Sad je registrovano u APR-u 2016. godine, sa adresom u Novom Sadu. Pre registracije delovali smo 6 godina kao povereništvo u okviru Udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić” iz Beograda. Voljom svojih članova preraslo je u Udruženje „Ćirilica” Novi Sad, sa ciljem zaštite srpskog jezika, vraćanja ćirilice u upotrebu Srba u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao jedinog službenog pisma srpskog jezika, zaštita kulture i kulturnog nasleđa Srba. Naše delovanje će biti u oblasti: kulture, nauke, umetnosti i medija. Udruženje će nastaviti bratsku saradnju na istom poslu sa Udruženjem za odbranu ćirilice „Dobrica Erić” iz Beograda, a uspostavljaćemo i razvijati saradnju i sa ostalim organizacijama i pojedincima koji se bave zaštitom i negovanjem srpske ćirilice. Od samog osnivanja oko Udruženja „Ćirilica” Novi Sad su se okupili ugledni novosadski kulturni radnici, lingvisti, kulturolozi, novinari, polazeći od činjenice da pitanje pisma nije samo lingvističko, nego i veoma važno pitanje prepoznatljivosti nacionalne kulture, o kojoj svi mi treba da brinemo da je sačuvamo.

S.S. Koliko brojite članova?

Ž.S. Trenutno udruženje broji oko stotinu članova, broj se znatno povećava iz godine u godinu.

S.S. Bilten Udruženja „Ćirilica” Novi Sad „Klepalo”, koje uređuje novinar Vladimir Spremo, objavilo je na naslovnoj strani fotografiju osnivača. Ono što mi je privuklo pažnju je i rezultat merenja upotrebe srpske Ćirilice u Novom Sadu. Kažite nam nešto o tom merenju i kakvo je sada stanje prisutnosti srpske Ćirilice u javnom prostoru – novosadskim uličnim natpisima?

Ž.S. U okviru projekta „Novosadska mapa ćirilice srpske” i „Novosadsko utočište ćirilice srpske” sprovedeni su i prikazani rezultati u Biltenu Udruženja „Ćirilica” Novi Sad „Klepalo” jednogodišnjeg merenja u 2017. godini. Merena je zastupljenost srpskog jezika i ćirilice i ostalih jezika i pisama na novosadskim uličnim natpisima. U Biltenu možete videti tabele koje su razultat merenja koje je usledilo nakon fotografisanja i obrade podataka (fotografije natpisa sa novosadskih ulica). U 112 novosadskih ulica najzastupljenije su hrvatska latinica (65%), engleski jezik (6%), ostali strani jezici (5%) i natpisi na više pisama (2%) sa ukupno 78%. U preostala 22% zastupljena je srpska ćirilica. Mi smo planirali da uzimamo uzorak ćirilice 2027. nakon deset godina kako bi dali novu analizu gde bi se pravilo poređenje sa 2017. godinom. Pitanje sadašnje upotrebe srpske ćirilice je vidljivo bolje, u odnosu na neke periode, ali daleko smo od onog kako bi trebalo da bude. Pitanje merenja upotrebe srpske Ćirilice mogao bi da bude ozbiljan naučni rad – doktorat.

S.S. Koje realizovane projekte bi izdvojili od kada udruženje postoji?

Ž.S. Izdvojio bi razna predavanja iz oblasti: prava, kulturologije, lingvistike, koja su se bavila srpskim pismom i jezikom. Predavanja iz oblasti prava, koje se odnosi na srpsko pismo Ćirilicu i srpski jezik, gde su predavači: dr Branislav Ristivojević i prof. Slobodan Orlović sa pravnog aspekta pričali o ćirilici i njenom položaju u državnim institucijama.

Udruženje ćirilica Novi Sad – Vladimir Spremo – 1

Udruženje ćirilica Novi Sad – Petar Jaćimović – 2

Udruženje ćirilica Novi Sad – dr Branislav Ristivojević 3

Udruženje ćirilica Novi Sad – Prof. Slobodan Orlović – 4

U okviru projekta Moja otadžbina je srpski jezik i ćirilica, predavači su bili univerzitetski profesori: Prof. dr Nenad Krstić i prof. dr Srđan Šljukić

Zatim, pomenuo bi predavanja koja su se odnosila na zakon o zaštiti srpskog jezika i ćirilice gde je predavač bio prof. dr Miloš Kovačević.

Naši članovi i ja smo se odazivali i na gostujuća predavanja gde smo izneli stavove našeg udruženja o raznim problemima koje dotiču ne samo srpsko pismo već i kulturu. Ćirilica je nepogrešivi indikator kulturne i duhovne vertikale srpskog naroda. Preko nje možemo pratiti razne štetne društvene pojave poput ove koja je prisutna a to je silovanje srpskog jezika – Rodno ravnopravnim jezikom. Kroz istoriju ćirilice možemo primetiti da su okupatori naše zemlje, Srbima zabranjivali upotrebu ćiriličnog pisma i srpskog jezika, ili su nam perfidno podmetnuli „ravnopravnost latiničnog i ćiriličnog pisma, posle čega je ćirilica skoro u potpunosti nestala iz upotrebe. Srbima je krajnje vreme da se probude i vrate svojoj kulturi, svom pismu Ćirilica.

ORGANIZOVANA TRIBINA POD NAZIVOM „ZNAČAJ ĆIRILICE U OČUVANJU SRPSKE KULTURE I NACIONALNOG IDENTITETA SA OSVRTOM NA RODOLJUBLJE“

UPRILIČENA IZLOŽBA BOŽANSKO NADAHNUĆE – MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE

S.S. Kad je reč o mladima da li ste imali neke projekte na kojima se uključuju i mladi?

Ž.S. Mladi su nam posebno u fokusu. Pokrenuli smo razne likovne radionice, gde mladi učestvuju u njima. Jedna takva radionica je rađena sa umetničkom školom „Bogdan Šuput”. U planu je rad i sa drugim školama i fakultetima. Ove radionice vode akademski slikari – pedagozi.

Mladi koje zanima da daju svoj doprinos čuvanju srpskog pisma i jezika i kulture mogu se učlaniti u naše udruženje, naravno i svi ostali uzrasti su dobro došli.

OTVORENA IZLOŽBA SUVENIR AZBUKE NOVOG SADA

S.S. Za sam kraj razgovora, kažite nam koje su poslednje aktivnosti Udruženja „Ćirilica” Novi Sad? I koji su važni planovi u skorašnjem periodu?

Ž.S. U okviru Udruženja „Ćirilica“ Novi Sad osmišljen je ciklus intervjua sa istaknutim srpskim intelektualcima, u kojima razgovaramo sa uglednim ličnostima o značaju ćirilice za srpsku kulturu, tradiciju, duhovnost i identitet. U narednom periodu planiramo intenzivno raditi na osvešćavanju srpskog naroda kroz kulturološku prizmu.

S.S. Da li je latinica srpsko pismo?

Ž.S. Na ovo pitanje je stručno odgovorio gospodin prof. dr Miloš Kovačević, lingvista, pa ću ga citirati „Naime, ćirilica jeste srpsko pismo, a latinica Gajeva, s malom Daničićevom doradom, nije srpsko pismo, nego je pismo srpskoga jezika. Ona nije srpsko pismo zato što nije stvorena za srpski jezik, ali je pismo srpskoga jezika zato što se taj jezik danas ne samo kod Srba nego i kod Hrvata, muslimana, i Crnogoraca piše latinicom. Srpski jezik danas kao književni ne upotrebljavaju samo Srbi. Njega pod nesrpskim imenom koriste i Hrvati i muslimani, a ispisuju ga samo latinicom. Krleža nije srpski pisac, nego pisac srpskoga jezika, tako ni latinica nije srpsko pismo nego pismo srpskoga jezika.” Ono što je trenutno prisutno je jezička nekultura, silovanje srpskog jezika i ćirilice posebno od strane (ne)lingvista koji se bore protiv lingvistike. Pseudonaučnici stvaraju nove istorijske paradigme na štetu srpskog naroda. Zato su intervjui koje sam pomenuo značajni, kako bi čuli u javnosti reč struke.