У оквиру удружења Ћирилица осмишљен је циклус интервјуа са истакнутим српским интелектуалцима, у којима разговарамо са угледним личностима о значају ћирилице за српску културу, традицију и садашњу српску геополитичку и културну позицију.
Овог пута смо разговарали са др Савом Дамјановим, писцем, књижевним критичарем, есејистом и универзитетским професором. Дамјанов је професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Сматра се једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Био је уредник „Библиотеке српске фантастике“, едиције „Новосадски манускрипт“, као и антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске. Један је од оснивача међународног књижевног фестивала „Прозефест“. Један од оснивача и први председник Друштва новосадских књижевника (ДНК). Значајнија дела: Истраживање савршенства (роман, 1983), Корени модерне српске фантастике (студија, 1988), Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике, 1990), Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија, 1994), Кодер: историја једне рецепције (студија, 1997), Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи, 2002), Ерос и по(р)нос (есеји, прикази, мистификације, 2006), Дамјанов: Српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови, књиге 1–6, 2011–2018), Дамјанов: Искони бѢ слово (изабрана проза, књиге 1–4, 2018–2021). Разговор је водио Виктор Радун Теон.
В. Р. Т.: Поштовани колега Дамјанов, зашто је, према Вашем мишљењу, ћирилица важна за српску културу, за државу Србију и читав српски народ?
С. Д.: Ћирилица је важна за српску културу – а посебно за књижевност – јер је њоме вековима писано (и стварана највећа уметничко-језичка дела), па је тако постала одлика нашег идентитета. Наравно, Срби су пре Ћирила и Методија а и неко време потом користили и друга писма, као што данас употребљавају и латиницу – али, ипак ниједно од њих није толико доминирало па и добило званични статус у контексту нашег језика. Када је, пак, реч о држави и народу – ту су сасвим другачије вредности и особености битније од ћирилице…
В. Р. Т.: Какво је стање и положај ћирилице у српском друштву данас? Колико је ћирилица заступљена у јавном простору и комуникацији данас? Да ли сте и колико задовољни данашњим третманом ћирилице?
С. Д.: Ћирилица нема маргиналан статус код нас, што не значи да се за њу и даље не треба залагати – посебно с обзиром на општу англицизацију српског (као и већине других европских језика). Моје задовољство или незадовољство њеним третманом мање је важно од њеног статуса на јавној сцени, посебно у медијима а понајвише у дигиталној сфери, где је то веома сложен проблем јер у крајњој линији утиче на елементарну могућност комуникације са људима широм света).
В. Р. Т.: Да ли је данас стање ћирилице у Србији боље или горе у односу на некадашње стање и положај? Молим Вас образложите.
С. Д.: Мислим да сам последњом претходном реченицом делимично ушао у одговор на ово питање: свет се променио драстично на прелазу из 20. у 21. век, информатичка револуција узима свој данак (она није настала и направила прве значајне кораке у ћириличкој цивилизацији!) тако да у том контексту поређење данашње стварности са оном каква је била само 50 година раније тешко да има смисла са становишта ћириличког писма али и још неких битних културолошких момената.
В. Р. Т.: Да ли је и колико урађено на плану побољшања и унапређења стања и положаја ћирилице у Вашој непосредној радној (пословној) средини и у локалној заједници, тј. у месту у којем станујете?
С. Д.: Зависи шта се под „побољшањем“ или „унапређењем“ подразумева?! Углавном, не мислим да је у поменутом контексту ћирилица девастирана… Наравно, увек може и више/боље али ни овако није лоше…
В. Р. Т.: Шта би држава Србија и друштво у целини могли да ураде да се побољша и унапреди положај ћирилице у српском друштву и култури данас?
С. Д.: Пре свега да ту причу дистанцирају од идеолошких матрица и врате је у саму срж онога чему припада: култури, књижевности…
В. Р. Т.: Шта је неопходно и шта се може урадити у циљу побољшања и унапређења стања и положаја ћирилице са аспекта Ваше професионалне преокупације, односно области у којима сте ангажовани?
С. Д.: Чини ми се да мој претходни одговор подразумева и овај. Бавим се, дакле, књижевношћу и културом и зато инсистирам да се феномен ћирилице не везује за ситно политикантство или за анахроне идеолошке дискурсе.Уосталом, треба мало погледати како то чине други са својим идентитетским писмом…
В. Р. Т.: Хвала Вам на издвојеном времену и труду.
Виктор Радун Теон
Удружење „Ћирилица“ Нови Сад