О реализованим пројектима и плановима и активностима за 2024. годину за портал ТВ Арс медију, говори секретар удружења Друштва новосадских књижевника, Наташа Бундало Микић (књижевник). Разговор припремио Жељко Савић, 12.02.2024. године.
Ж.С.: Пратећи Ваш рад кроз медије, рекао бих да је претходна 2023. година за Друштво новосадских књижевника била врло продуктивна година. Можете ли направити кратак осврт на тај период?
Н.Б.М.: Јесте, била је најпродуктивнија и најуспешнија до сада. Реализовали смо квалитетне програме, гостовали на Међународном подгоричком сајму књига, читали поезију на Тргу од књиге у Херцег Новом, промовисали Нови духовни мост који смо успоставили са Баријем и сјајним песницима из Италије. Преводиоци наше књиге др Мила Михајловић и Марта Марија Кампореале и песникиња Ђирма Манчини биле су наше гошће током децембра и заједно са нашим члановима обишле италијанске институте и удружења у Београду, Врању и Новом Саду промовишући српско-италијанску песничку везу. Одржали смо сјајне песничке маратоне, успешно реализовали све досадашње пројекте: Недељу новосадских писаца, Књижевни фестивал Перпетуум Мобиле, Видео трејлере, повели нову Књижевну причу ДНК у нашем Клубу писаца и публиковали 5 нових репрезентативних књига.
Ж.С.: Друштво новосадских књижевника тежи ка репрезентативном удружењу, што оно у одређеном смислу већ јесте, али формално правно постоје и неки услови као што су године рада организације и број чланства. Колико до сада бројите чланова? Каква су ваша очекивања у вези са државним признавањем репрезетативности вашег друштва?
Н.Б.М.: Ушли смо у шесту годину постојања, а да би стекли репрезентативност потребно је десетогодишње постојање на културној сцени града чему свакако тежимо и радом и активностима. Видљивост у медијима је делимично већ постигнута а врло добро је и познато да чланови Друштва новосадских књижевника представљају еминентна имена која су годинама присутна на књижевној сцени града, а добитници су и многобројних изузетних књижевних награда и признања Србије, региона па и света. Чланство броји 64 члана и на самом старту оснивања није нам био циљ масовност већ квалитет стваралаштва у одабиру писаца различитих генерација. Ове године смо увели и чланске карте, како за наше чланове и осниваче удружења тако и за почасне чланове и чланове Клуба. Те чланске картице омогућавају препознатљивост и представљају на неки начин печат нашег удружења ради лакших сусрета и дружења у Клубу и организовања догађаја.
Ж.С.: За очекивати је да ће љубитељи ове врсте уметности имати прилику и у овој години, да виде богат програм. Шта је већ извесно од ваших планова? Да ли Друштво новосадских књижевника има и финасијску подршку надлежних управа за културу?
Н.Б.М.: Ову годину настављамо у пуном сјају. Велику захвалност дугујемо пре свега као и до сада Покрајинском секретаријату за културу и Градској управи за културу Новог Сада јер нам помажу да сви наши пројекти буду реализовани на време. Као и претходних година настављамо са објављивањем књига из едиције Нови духовни мост. Важно је напоменути да је пре неколико дана светлост угледао мост између Новог Сада и Скопља на ком су радили Христо Петрески испред Друштва писаца Македоније и уредник едиције др Зоран Ђерић као и моја маленкост испред Друштва новосадских књижевника а промоција ове публикације ће се реализовати током наредних месеци. Врло смо амбициозно кренули у рад на овој едицији с циљем ка повезивању и братимљењу са партнерским удружењима у иностранству, али мислим да ћемо успети све како смо замислили. Тако да је ове године на реду веза између Новог Сада и Француске тачније са Ницом, лучким градом и културним центром Азурне обале. Овом приликом желим да се захвалим на одличној комуникацији и сарадњи са почасним чланом ДНК преводиоцем и књижевником др Борисом Лазићем који је учестовао у одабиру, преводу и великом делу овог пројекта између песника ДНК и песника из Нице са својим сарадником преводиоцем Рафаелом Бодримоном и ова књига се још увек фино крчка у француско-српској кухињи на радост свих читалаца. Могу да откријем једино да ово „укусно јело“ само чека да уђе у рерну и да нас коначно обрадује. Други овогодишњи Нови духовни мост који припремамо је са Пољском и градом Торуњом. У томе нам помаже и велики део приче носи преводилац Олга Лалић-Кровицка. У питању су двојезични и вишејезични зборници савремене лирике и у њима су сразмерно заступљене и преведене песме чланова партнерских друштава и чланова ДНK. Као и на све досадашње везе и погледе ка другим земљама и културама и на ове смо изузетно поносни.
Ж.С.: У вези са издаваштвом – ДНК, покренули сте неколико едиција, Алманах као својеврсни преглед на стваралаштво чланова Друштва новосадских књижевника, кажите нам нешто о томе?
Н.Б.М.: До сада смо објавили Алманах ДНК прича 2019, поезије 2020, есеја 2021, драме 2022 и поново Алманах поезије овога пута за 2023. годину нових песама из нових рукописа. Ове године је у плану Алманах прича ДНК за 2024. годину који ће читаоцима дати преглед најновијег прозног стваралаштва чланова ДНК а паралелно са овом едицијом читаоци из Европе и света нашим преведеним Алманасима, причама и песмама на енглески језик, на којима радимо, могу да упознају идеју нашег удружења и имају могућност да читају савремену српску књижевност.
Ж.С.: Да ли успевате да вашим члановима објављујете и њихове књиге где је приказан само њихов ауторски рад?
Н.Б.М.: У едицији интересантног назива Изузетак сваке године објављујемо по једну књигу једног нашег члана. Назив ове едиције проистиче како из изузетности и специфичности њених аутора, тако и из појединачности, тачније изузећа из принципа колективних публикација. Након колега Јоана Бабе, Перице Милутина и Зденке Валент Белић посебна ми је част и велика радост представља чињеница да ће ове године у тој едицији бити објављена и моја шеста књига, овога пута књига изабраних и нових песама.
Ж.С.: Када су у питању серијске публикације објављујете их кроз електронски часопис МЕЂУТИМ ДНК (medjutim.dnk.org.rs) и https://www.facebook.com/medjutimdnk
Какав је ово часопис и коме је намењен?
Н.Б.М.: Часопис је замишљен као савремени онлајн књижевни часопис. За разлику од већине најпризнатијих српских и новосадских књижевних публикација, МЕЂУТИМ ДНК је искључиво Интернет магазин, тј. жива платформа прилагођена савременом читаоцу, чији ритам објављивања текстова не прати ограничени темпо месечне или кварталне публикације. МЕЂУТИМ ДНК је окренут пре свега књижевној критици. Будући да се књижевном критиком у овом тренутку у Србији баве искључиво специјализовани академски листови, односно да данас готово да не постоји новинарска књижевна критика, МЕЂУТИМ ДНК служи као платформа за поновну популаризацију форме квалитетне и лако доступне књижевне критике. Сви чланци се могу погледати како на сајту ДНК тако и на ФБ страници Међутим, ДНК.
Ж.С.: Важна област којом се Друштво новосадских књижевника позиционирало на културној мапи града Новог Сада је савремено стваралаштво у облику фестивала, манифестација и промоција књига и књижевности. Имате ли планове везане за тај сегмент вашег рада?
Н.Б.М.: И ове године настављамо са трационалном манифестацијом Недеља новосадских писаца која се одржава у току једне недеље и која служи да промовише и представи савременим читаоцима и публици ДНК издавачку делатност и све што је у текућој години објављено у ДНК продукцији. Посебан сегмент ове манифестације је што се разговором са лауреатом неке годишње награде и музичким програмом ова манифестација обично завршава. Књижевни фестивал Перпетуум мобиле је посебан по томе што се одржава током целе године у многобројним културним институцијама и приказује кретање књижевне речи и путовање наших чланова по Србији и целом региону. Снимање видео трејлера и читања поезије под називом Видео трејлером до млађих читалаца, постављањем снимака песника који представљају своја ауторска дела и читају своје песме објављивањем на нашем YT каналу и друштвеним мрежама, пуштамо поезију да допре до младих.
Ж.С.: Имао сам прилику да кроз портал ТВ Арс Медија медијски пратим и неке од „Књижевних прича ДНК“, која је осмишљена и намењена представљању млађих генерација, да ли ће остати такав концепт?
Н.Б.М.: Књижевна прича ДНК је нови програм Друштва новосадских књижевника осмишљен прошле године као начин приближавања књижевне речи читаоцу а истовремено представља и приказ стваралаштва једног писца као и његовог личног погледа на литературу и књижевност. Ове године уредник тог програма је један од чланова ДНК Бојан Самсон и он је 9. фебруара започео прву књижевну причу са представницом млађе генерације у књижевности и професорком на Филозофском факултету у Новом Саду, Јеленом Марићевић Балаћ.
Ж.С.: За крај овог исцрпног разговора, кажите нашим гледаоцима – читаоцима и онима које занима да се учлане у ДНК где могу да прате Ваш рад? Коме да се обрате?
Н.Б.М.: На самом крају позвала бих све Ваше пратиоце и читаоце да прате наше активности путем друштвених мрежа, пре свега на Фејсбук страници https://www.facebook.com/dnk.org.rs и инстаграм профилу dnkns2018,
на сајту https://dnk.org.rs/ као и да пишу на наш мејл dnkns2018@gmail.com ако имају било какав предлог како књижевност учинити још видљивијом и квалитетнијом. Захваљујем се свим сарадницима и Арс медији на подршци.
Хвала и Вама.
Извор: Портал Арс Медија www.arsmedija.rs
Текст припремио: Жељко Савић
Фото и видео: Арс Медија и ДНК