У оквиру Удружења „Ћирилица“ Нови Сад, осмишљен је циклус интервјуа са истакнутим српским интелектуалцима, у којима разговарамо са угледним личностима о значају ћирилице за српску културу, традицију и садашњу српску геополитичку и културну позицију.
Овог пута смо о овим темама разговарали са др Љубишом Деспотовићем, научним саветником на Институту за политичке студије у Београду и редовним професором, чланом председништва Удружења за политичке науке Србије и редовним чланом Матице српске. Наш саговорник је оснивач и главни и одговорни уредник научног часописа „Култура полиса“, који је излазио од 2003 до 2021. године, и аутор и коаутор више од двеста научних радова, аутор и приређивач више од двадесет научних монографија, зборника и хрестоматија. Међу најзначајнијим делима су: Геополитика деструкције, (2015), Глобализација и геополитика идентитета, (2017), Геополитика Светосавља: срспко национално питање у историјском распону од крштене до природне Србије (2019), Српска политичка модерна: Србија у процесима политичке модернизације 19. века (2020), Савремени међународни односи и геополитика (2021), Политика на размеђу власти и моћи (2022). Разговор је водио Виктор Радун Теон.
В. Р. Т.: Зашто је, према Вашем мишљењу, ћирилица важна за српску културу, за државу Србију и читав српски народ?
Љ. Д.:Зато што је то један од главних стубова српског идентитета, поред Светосавља и Косовског завета. То је традиционално српско писмо и мора се заштити свим могућим мерама државе (министарства, образовања, науке, државне управе, културе и сл.)
В. Р. Т.: Какво је стање и положај ћирилице у српском друштву данас? Колико је ћирилица заступљена у јавном простору и комуникацији данас? Да ли сте и колико задовољни данашњим третманом ћирилице? Објасните разлоге због чега јесте или нисте задовољни.
Љ. Д.: Нисам задовољан јер је закон о њеној заштити мртво слово на папиру, не поштују га ни сви државни органи, а камоли образовно научне установе и институције. У сфери бизниса и рекламирања, ћирилица је потпуно занемарена и потиснута, а и многи српски интелектуалци доприносе таквом стању, нарочито они који су аутошовинистички настројени, пишу латиницом и објављују своје књиге на латинском писму.
В. Р. Т.: Да ли је данас стање ћирилице у Србији боље или горе у односу на некадашње стање и положај? Шта би држава Србија и друштво у целини могли да ураде да се побољша и унапреди положај ћирилице у српском друштву и култури данас?
Љ. Д.: Стање је непромењено лоше са тенденцијом да се погорша ако се не предузму озбиљни системски кораци за њено безусловно позиционирање као једино и званично писмо које се користи у Србији. Истакао бих да је неопходно предузети мереда се пооштри санкционисање за непоштовање важећег закона и уредби, особито у сфери медија. Сматрам да сви треба да дамо допринос тако што ћемо неговати своје писмо, писати и комуницирати на њему у свим приликама путем различитих облика писане и електронске комуникације.
В. Р. Т.: Да ли је и колико урађено на плану побољшања и унапређења стања и положаја ћирилице у Вашој непосредној радној (пословној) средини и у локалној заједници, тј. у месту у којем станујете?
Љ. Д.: Конкретно, на Институту са политичке студије, пословна комуникација, научне монографије, зборници и часописи објављују се искључиво на ћилици. И та се пракса неће мењати, бар не док је у њој довољно патриотски оријентисаних интелектуалаца који управљају Институтом.
В. Р. Т.: Ако желите да додате још нешто, неки свој став или мишљење по питању стања и положаја ћирилице, а што нисмо покрили питањима, слободно напишите.
Љ. Д.: Желим само да похвалим сваки напор па и ваш за чување и очување наше националне баштине од којих је ћирилица једно од најважнијих.
В. Р. Т.: Хвала Вам на издвојеном времену и труду.
Виктор Радун Теон
Удружење „Ћирилица“ Нови Сад