У оквиру Удружења „Ћирилица” Нови Сад осмишљен је циклус интервјуа са истакнутим српским интелектуалцима, у којима разговарамо са угледним личностима о значају ћирилице за српску културу, традицију, духовност и идентитет. У разговору са господинoм мс Жељком Савићем, председником Управног одбора, Удружења „Ћирилица” Нови Сад, који је на скупштини у децембру 2023. године, изабран по други пут, упознаћемо Вас са досадашњим радом удружења и наредним плановима. Разговор припремила Сунчица Савић.
С.С. Господине Савићу од када постоји Удружењe „Ћирилица” Нови Сад? Сa којим циљем је основано ово удружење?
Ж.С. Удружење „Ћирилица” Нови Сад је регистровано у АПР-у 2016. године, са адресом у Новом Саду. Пре регистрације деловали смо 6 година као повереништво у оквиру Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић” из Београда. Вољом својих чланова прерасло је у Удружење „Ћирилица” Нови Сад, са циљем заштите српског језика, враћања ћирилице у употребу Срба у складу са Уставом Републике Србије, као јединог службеног писма српског језика, заштита културе и културног наслеђа Срба. Наше деловање ће бити у области: културе, науке, уметности и медија. Удружење ће наставити братску сарадњу на истом послу са Удружењем за одбрану ћирилице „Добрица Ерић” из Београда, а успостављаћемо и развијати сарадњу и са осталим организацијама и појединцима који се баве заштитом и неговањем српске ћирилице. Од самог оснивања око Удружења „Ћирилица” Нови Сад су се окупили угледни новосадски културни радници, лингвисти, културолози, новинари, полазећи од чињенице да питање писма није само лингвистичко, него и веома важно питање препознатљивости националне културе, о којој сви ми треба да бринемо да је сачувамо.
С.С. Колико бројите чланова?
Ж.С. Тренутно удружење броји око стотину чланова, број се знатно повећава из године у годину.
С.С. Билтен Удружењa „Ћирилица” Нови Сад „Клепало”, које уређује новинар Владимир Спремо, објавило је на насловној страни фотографију оснивача. Оно што ми је привукло пажњу је и резултат мерења употребе српске Ћирилице у Новом Саду. Кажите нам нешто о том мерењу и какво је сада стање присутности српске Ћирилице у јавном простору – новосадским уличним натписима?
Ж.С. У оквиру пројекта „Новосадска мапа ћирилице српске” и „Новосадско уточиште ћирилице српске” спроведени су и приказани резултати у Билтену Удружења „Ћирилица” Нови Сад „Клепало” једногодишњег мерења у 2017. години. Мерена је заступљеност српског језика и ћирилице и осталих језика и писама на новосадским уличним натписима. У Билтену можете видети табеле које су разултат мерења које је уследило након фотографисања и обраде података (фотографије натписа са новосадских улица). У 112 новосадских улица најзаступљеније су хрватска латиница (65%), енглески језик (6%), остали страни језици (5%) и натписи на више писама (2%) са укупно 78%. У преостала 22% заступљена је српска ћирилица. Ми смо планирали да узимамо узорак ћирилице 2027. након десет година како би дали нову анализу где би се правило поређење са 2017. годином. Питање садашње употребе српске ћирилице је видљиво боље, у односу на неке периоде, али далеко смо од оног како би требало да буде. Питање мерења употребе српске Ћирилице могао би да буде озбиљан научни рад – докторат.
С.С. Које реализоване пројекте би издвојили од када удружење постоји?
Ж.С. Издвојио би разна предавања из области: права, културологије, лингвистике, која су се бавила српским писмом и језиком. Предавања из области права, које се односи на српско писмо Ћирилицу и српски језик, где су предавачи: др Бранислав Ристивојевић и проф. Слободан Орловић са правног аспекта причали о ћирилици и њеном положају у државним институцијама.
Удружење ћирилица Нови Сад – Владимир Спремо – 1
Удружење ћирилица Нови Сад – Петар Јаћимовић – 2
Удружење ћирилица Нови Сад – др Бранислав Ристивојевић 3
Удружење ћирилица Нови Сад – Проф. Слободан Орловић – 4
У оквиру пројекта Моја отаџбина је српски језик и ћирилица, предавачи су били универзитетски професори: Проф. др Ненад Крстић и проф. др Срђан Шљукић
Затим, поменуо би предавања која су се односила на закон о заштити српског језика и ћирилице где је предавач био проф. др Милош Ковачевић.
Наши чланови и ја смо се одазивали и на гостујућа предавања где смо изнели ставове нашег удружења о разним проблемима које дотичу не само српско писмо већ и културу. Ћирилица је непогрешиви индикатор културне и духовне вертикале српског народа. Преко ње можемо пратити разне штетне друштвене појаве попут ове која је присутна а то је силовање српског језика – Родно равноправним језиком. Кроз историју ћирилице можемо приметити да су окупатори наше земље, Србима забрањивали употребу ћириличног писма и српског језика, или су нам перфидно подметнули „равноправност латиничног и ћириличног писма, после чега је ћирилица скоро у потпуности нестала из употребе. Србима је крајње време да се пробуде и врате својој култури, свом писму Ћирилица.
С.С. Кад је реч о младима да ли сте имали неке пројекте на којима се укључују и млади?
Ж.С. Млади су нам посебно у фокусу. Покренули смо разне ликовне радионице, где млади учествују у њима. Једна таква радионица је рађена са уметничком школом „Богдан Шупут”. У плану је рад и са другим школама и факултетима. Ове радионице воде академски сликари – педагози.
Млади које занима да дају свој допринос чувању српског писма и језика и културе могу се учланити у наше удружење, наравно и сви остали узрасти су добро дошли.
С.С. За сам крај разговора, кажите нам које су последње активности Удружења „Ћирилица” Нови Сад? И који су важни планови у скорашњем периоду?
Ж.С. У оквиру Удружења „Ћирилица“ Нови Сад осмишљен је циклус интервјуа са истакнутим српским интелектуалцима, у којима разговарамо са угледним личностима о значају ћирилице за српску културу, традицију, духовност и идентитет. У наредном периоду планирамо интензивно радити на освешћавању српског народа кроз културолошку призму.
С.С. Да ли је латиница српско писмо?
Ж.С. На ово питање је стручно одговорио господин проф. др Милош Ковачевић, лингвиста, па ћу га цитирати „Наиме, ћирилица јесте српско писмо, а латиница Гајева, с малом Даничићевом дорадом, није српско писмо, него је писмо српскога језика. Она није српско писмо зато што није створена за српски језик, али је писмо српскога језика зато што се тај језик данас не само код Срба него и код Хрвата, муслимана, и Црногораца пише латиницом. Српски језик данас као књижевни не употребљавају само Срби. Њега под несрпским именом користе и Хрвати и муслимани, а исписују га само латиницом. Крлежа није српски писац, него писац српскога језика, тако ни латиница није српско писмо него писмо српскога језика.” Оно што је тренутно присутно је језичка некултура, силовање српског језика и ћирилице посебно од стране (не)лингвиста који се боре против лингвистике. Псеудонаучници стварају нове историјске парадигме на штету српског народа. Зато су интервјуи које сам поменуо значајни, како би чули у јавности реч струке.
Ово је ФБ страница Удружења „Ћирилица“ Нови Сад, заинтересовани могу да је запрате.
https://www.facebook.com/profile.php?id=100065643063260
У плану је израда и сајта.
С.С. Хвала Вам на информацијама које сте поделили са нама.
Ж.С. Хвала Вама.