О САВИ МРКАЉУ – ФИЛОЛОГУ, ПАТНИКУ, ПЈЕСНИКУ
Проф. др Душан Иванић, недавно је одржао предавање под називом САВА МРКАЉ – ФИЛОЛОГ, ПАТНИК, ПЈЕСНИК, у организацији Матице српске и Завичајног удружења „Сава Мркаљ”, у Свечаној сали Матице српске у оквиру манифестације „Јесен Крајине у Матици српској”.
Ово је био повод да разговарамо са нашим гостом проф. др Душаном Иванићем о раду Савe Мркаља и реформи српског писма ћирилице.
Сава Мркаљ (Горња Крајина, 1783 — Беч, 1833) био је српски учитељ, песник и филолог. Владао је латинским, немачким, француским језиком, служио се грчким и хебрејским, а познавао је италијански и мађарски. 1810. године објавио је своју расправу под називом Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу српског језика и правописа.
Мркаљ је реформу српске ћирилице, извршио 1810. године. Ову реформисану српску азбуку Вук Караџић је прихватио и у два маха ју је усавршавао (1814. и 1818. г.) довевши тако српску ћирилицу до њеног пуног савршенства.
Ж.С. Поштовани професоре др Душане Иванићу молим Вас да нашим читаоцима приближите рад Саве Мркаља са аспекта његове сарадње са Вуком Караџићем, шта је најзначајније за српско писмо и језик урадио Сава Мркаљ, а шта Вук Караџић? Како је изгледала њихова сарадња?
Д.И. Оно што је најважније, Вук Караџић je прихватио Мркаљеву реформу српскога писма као најбољу за српски језик и то je признао у својој Писменици. Њих двојица се знају још из будимпештанског периода Мркаљевог школовања. Касније су одржавали везе, иако је Мркаљ живео у различитим срединама. На крају Мркаљевог живота, Вук је био једини који је успио да га посјети у душевној бечкој болници. Захваљујући Вуку и вези између њих, остао је један од најбољих делова Мркаљевог опуса. Његов пјеснички и полемички дио. Вук има огромне заслуге за очување и унапређење Мркаљевога дела.
Ж.С. Када говоримо о Вуковој реформи писма, колико је Вук направио измена у свом буквару у односу на Мркаљеву реформу?
Д.И. Он је графички довео до краја Мркаљеву реформу. Вук је слова, која је Мркаљ предлагао да не буду диграмна (двословна: дь, ль, нь, ть), провео у свој Српски рјечник (1818) као једнословна (ђ, љ, њ, ћ).
Ж.С. Ви сте у Вашем предавању помињали да је Сава Мркаљ неко време био занемарен у научним круговима, шта је пресудно утицало да његов рад поново постане актуелан?
Д.И. Никада се није губила из вида његова улога у реформи српскога правописа, то је увек било признавано, али то само по себи није изазивало велику пажњу. Најважнија ствар око његове нове афирмације је његово пјесничко дјело које је пронађено тек 1959. године заслугом Владана Недића. Тек тада се видјело колико је Мркаљев пјеснички глас модеран и аутентичан.
Ж.С. Оно што је мање познато српској јавности, да први српски буквар није написао Вук ни Мркаљ, да ли нам можете нешто рећи о српским букварима који је написао Инок Сава 1597. године, штампан у Венецији?
Затим Савински буквар који има 41. страницу и преко 400 слика, штампан у Русији 1694. године. Има ли нека веза ових буквара са Мркаљевим и Вуковим радом? Шта нам можете рећи о томе?
Д.И. О вези Мркаљеве реформе ћирилице (Мркаљ није састављао букваре) и ових буквара, не може бити ријечи, они су откривени тек касније. (То вриједи и за Вуков Буквар.) Међутим, слова су у буквару Инока Саве иста као и у црквенословенској азбуци Мркаљевог времена. Није било лако да се прекине с таквом традицијом, и Мркаља је реформа њеног творца одвела у велико страдалништво, али је убрзала усвајање писма које одговара српском народном језику.
Мркаљ, Сава – Сало дебелога јера либо азбукопротрес – линк
Извор: ТВ Арс Медија
Текст и фотографије припремио Жељко Савић ( Удружење Ћирилица Нови Сад)