Četvorodnevni izlet u Solun, Olimpik bič, Meteore i Kajmakčalan sproveden je od 25. do 29. maja 2022. Organizator putovanja bilo je Udruženje za negovanje i očuvanje srpske tradicije „Zvuci s kamena” iz Novog Sada čija je delegacija posetila Đorđa Mihailovića, doskorašnjeg čuvara srpskog vojničkog groblja Zejtinlik. To prilikom je legendarnom 94-godišnjem čika Đorđu uručen nosač zvuka sa pesmom o njemu, a na samom lokalitetu su snimljeni kadrovi za video-spot. Položen je venac u čast junaka koji su dali svoje živote za slobodu.
Sa članovima pevačke grupe putovali su i penzioneri Grada Novog Sada čije su aktivnosti podržali Grad Novi Sad, gradonačelnik Miloš Vučević i član gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić. Putovali su i planinari iz Novog Sada, Bačke Palanke i Temerina čije je prisustvo bilo neophodno radi planiranog uspona na Kajmakčalan i polaganja venca kod spomen-kosturnice kao i profesionalni snimatelj. Putnici su imali dva vođenja po Solunu sa lokalnim vodičem gde su viđene najvažnije znamenitosti. Posećen je i manastir Sv. Nikole kojeg je po predanju podigao kralj Milutin a otvoren je samo četvrtkom.
Putnici koji nisu išli na izlete kupali su se na prelepoj plaži Olimpik bič. Posećeni su Meteori – kompleks manastira u unutrašnjosti Grčke na stenama visokim 100–150 metara. Sa planinarskog doma Stavros na 944 m nv kao delu nacionalnog parka odlično se vide vrhovi Olimpa – Mitikas i Stefani kao i cela oblast Pieria iznad gradića Litohoro. Deo putovanja vodi kroz dolinu reke Pinios iznad koje vodi viseći most na drugu obalu ka Crkvi Petke Paraskeve i do lekovitog izvora u pećini za koji se veruje da je nastao od njenih suza. U prodavnici ikona podno Meteora putnici su saznali o tri najčešće metode za izradu ikona i posebnim vrstama tamjana.
Poslednjeg dana su putnici sa manje kondicije ostali u drevnom gradu Edesa koji ima 12 vodopada gde se najveći od 70 metara stropoštava u centru grada, okružen stepenicama i platformama za obilazak. Ovaj najveći je uveče još impresivniji jer je osvetljen, a inače je nastao nakon zemljotresa u 14. veku. U hladu stoletnih platana žubore i brojni kanali a kažu da mesto ima 71 mostić od koji se jedan zove Vizantijski. Sam grad ima i drugi, slikovit naziv Voden. Osnovan je osam vekova pre nove ere a 1351. bio je pod vlašću Cara Dušana. Za vreme turske vlasti dobio je čak i dozvolu za otvaranje srpske škole koja imala 107 đaka.
Najspremnijih 18 putnika krenulo preko staza i rovova kajmakčalanskih ratnika od skijališta Voras do vrha Sveti Ilija na 2510 m nv. Kapela se ovaj put do samog kraja nije ni nazirala od magle, a pretilo je i nevreme. Položen je venac u ime Grada Novog Sada i zapaljene sveće. Nakon spusta, putnici iz obe grupe su se spojili u gradu Edesa podno planine Nidže i krenuli za Srbiju, dok je napolju već bio jak pljusak. Kajmakčalansku „kapiju slobode” popela je i 80-godišnja penzionerka Dušanka, što samo govori da su želja i patriotski osećaj bili jači od svih mogućih prepreka.
Sa Kajmakčalana se svako vrati sa neverovatno snažnim osećanjima. Čak i takvim, da možda nismo dostojni žrtve naših predaka, kako napisa u knjigu utisaka jedna planinarka.
Tekst i foto: V. Raonić;
Izvor: TV Ars Medija
Administrator: Društvo novih medija