Dvadest šestog februara 2020. na praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog odn. Stefana Nemanje, u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu, predstavljena je „Svetosavska poetska riznica” priređivača Dejana Tomića. Ovu knjigu vrednu svake pažnje izdali su 2019. novosadska IK Prometej i Izdavaštvo RTS a u čast 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve za koju je zaslužan Sveti Sava, najmlađi sin Stefana Nemanje.
U svečarskoj atmosferi, o knjizi su govorili mr Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije, Zoran Kolundžija, direktor IK Prometej, Jana Todorović, književnik i pravoslavni publicista iz Beograda kao i priređivač Dejan Tomić koji je radni vek proveo na mestu muzičkog urednika, ali je i publicista i etnomuzikolog. Veče je počelo Svetosavskom himnom u izvođenju mešovitog vokalnog sastava „Sion” iz Sremske Kamenice. Tokom večeri nastupio je i tenor Dušan Dakić dok je pesme govorio dramski umetnik Emil Kurcinak.
Rektor mr Jovan Milanović kaže da je „Pesničkim i poetičkim izrazom, srpski narod preko deseteračke narodne pesme, epske i lirske, preko usta slavnih Njegoševih, izricao pohvale i pesme dvojici najvećih među nama – Sv. Simeonu Mirotočivom i Svetitelju Savi. I ono što je nas večeras okupilo jeste ‘Svetosavska poetska riznica’. Kako drugačije govoriti o Simeonu i Savi, nego upravo poetski izražajno. Svaka zbirka, uključujući i ovu, predstavlja nastavak tog predanja i ostaje čuvar našeg identiteta, našeg postojanja i prenošenje tog dara od Adama i Eve, preko usta Božjih, pa do nas u 21. veku. I danas, više nego ikad, potrebno je da otvaramo riznice usta naših predaka i da se napajamo, kako bismo se najkvalitetnije upoznali sa svetiteljima.”
Dodao je rektor Milanović da „naša budućnost ne počiva ni na čemu drugom, nego da se trgnemo i povratimo natrag. Epika je ponovo živa, evo Crne Gore, evo tih susreta, sabora, ponovo igra kolo na Cetinju, ponovo se narod sabira oko svoga vladike. Ponovo vidimo kako se probudilo svetosavlje i kako se svetosimeonski zavet o ljubavi i žrtvi prema svom narodu, ali u smirenju i molitvi bez ekcesa i incidenata, najbolje čuva.”
Jana Todorović kaže da su „Srbi, gde god pošli, sa sobom poveli (ili je on išao ispred njih) svoga Svetoga Savu, i podigli mu hram.” Osvrnuvši se na majku Sv. Save, podsetila je da su Amerikanci podigli kapelu Sv. Anastasije, te da i stranci poštuju majku Sv. Save. Kaže da je zaprepašćena i udivljena veličinom te žene. „Kakva je tek ona bila koja je rodila tako veličanstvenoga sina. Ona je majka, baka i čukunbaka 24 svetitelja. Bilo je 12 vladara Nemanjića, ali po ženskoj liniji, preko Lazarevića i Brankovića, to je 24 svetitelja mati Anastasije. To je duhovni porod Svetoga Save.”
„Većina Nemanjića se ženila princezama iz Venecije, Francuske, Ugarske, Vlaške, Bugarske, Grčke, što znači da su njihovi potomci toga roda. Oni su evropska aristokratija i imaju vaseljensku dimenziju. To nije samo naša lična priča, nemamo mi pravo da nju svedemo na uske okvire, treba da je poštujemo i da je vidimo u onoj pravoj nebozemnoj duhovnoj vertikali. Sveti Sava, zbog svoje veličine duha, poslanja i prizvanja od Boga, prosto je izabran od utrobe matere svoje za takvu misiju”, naglasila je Jana Todorović, i povodom knjige koja se promoviše rekla: „proslavimo i mi njega kao što je proslavio i on nas. Zahvaljujući njemu smo i mi veliki jer je on veliki pred Bogom, pred ljudima na celoj vaseljeni, i što smo dodali svoje male talante u riznice svetosavlja.”
Prelepih korica, tvrdog poveza, knjiga je delo truda dugog 27 godina. Sadrži više od 300 strana i 222 pesme o Svetom Savi od 181 autora. U četiri poglavlja razvrstane su: narodne pesme, izbor iz srednjovekovne književnosti, pesme autora 19. i 20. veka kao i pesme kojima priređivač Dejan Tomić nije uspeo da rastumači preudonime i inicijale autora. Knjiga sadrži i rečnik manje poznatih reči, detaljan izvornik literature i stare publicistike, belešku o autoru i predgovor Jane Todorović.
Izdavač Zoran Kolundžija kaže da se „Svetosavska poetska riznica” izdvaja u ukupnoj produkciji. Da ova knjiga nije za dnevnu potrošnju, već je za svaku porodicu, školu, obrazovnu instituciju.
Ovo je ujedno i jedina ovakva knjiga o Svetom Savi, čiji se značaj ogleda u jednom od citata (Svetog Nikolaja Srpskog) koji se nalazi na zadnjoj korici: „Najveći trud koji je Sveti Sava pokazao posle truda nad svojom dušom, nad tom prvom njivom Gospodnjom, jeste trud nad narodom svojim, tom drugom njivom Gospodnjom. Sav taj trud njegov nad narodom srpskim, svu onu užurbanu i mnogostruku aktivnost njegovu kao pravog Evropejca, i plodove te aktivnosti, ja ću nazvati Savinim nacionalizmom.”
Tekst i foto: V. Raonić
Izvor: TV Ars Medija