Izložba slika i skulptura neobičnog naziva „Stanište“ umetnice Jelene Prokopović, otvorena je 22. februara 2019. u kikindskoj Galeriji „Terra”, što je i povod da čujemo nešto više o Jeleninom stvaralaštvu.
Saznajemo da je izloženi ciklus zapravo deo istraživanja za završni rad, budući da je trenutno pri kraju master studija u klasi doc Aleksandra Bunčića. Ujedno je zadovoljna što je dobila priliku da izlaže na ovom renomiranom mestu kakva je Galerija „Terra“, za koju kaže da je jedna od izuzetno profesionalnih galerija, koja svojim stručnim ophođenjem – mladim umetnicima podstiče samopouzdanje.
Izložbu je otvorila Katarina Trnavčević, slikarka i Jelenina koleginica, ujedno i svedok celog stvaralačkog procesa – neko sličnih problema i afiniteta, te možda i najobjektivnije posmatračko oko u datom momentu. Na pitanje zašto nije neko stariji i iskusniji otvorio izložbu, autorka tvrdi da ovakvi događaji ne moraju uvek da budu mnogo formalni. Čak u toku same pripreme izložbe, videla je šta bi još promenila kod svojih radova. Inače, izložene slike su obojene akvarelom i temperom, a sam način rada je prilično taktilan u pristupu i vidi se uloženo veliko vreme.
Izložba „Stanište“ je treća samostalna izložba Jelene Prokopović. Iako je završila vajarstvo, tvrdi da se uvek „klacka“ između crteža, slike i skulpture, jer joj je najvažnije da prenese svoju ideju, bez obzira na medij u kojem stvara. Čak je ni materijal ne inspiriše, naprotiv, i njega podređuje stvaralačkoj ideji.
Iako je reč o mladoj umetnici, njen rad je zapažen već u toku studiranja, te je tako 2012. godine, kao studentkinja druge godine, osvojila Prvu nagradu „Lazar Vozarević“ likovnog salona Srema u Sremskoj Mitrovici, zatim 2014. nagradu za veliki akt Akademije umetnosti u Novom Sadu čiji je i student, te godišnju nagradu za najuspešniji rad Katedre za vajarstvo. Taj rad je bio deo njenog ciklusa Metamorfoze kroz koji je kreirala svoje nadrealne skulpture, a kroz dalje istraživanje i aktuelnu izložbu, umetnica tim svojim skulpturama traži i odgovarajući habitus.
Ističe da su profesori tu da vas nauče i podstaknu, ali i da vas puste da se kreativno izrazite, jer svako nosi svoje vreme i iskustvo sa sobom. Nagrade koje dođu već dok studirate, govore da su vas mentori dobro pripremili, ali i osamostalili.
Tvrdi da je njeno lično stanište baš u onome što radi. Uvek stvara nešto novo i ima više ideja nego što može da realizuje. Ne plaši se ničeg novog, zapravo, jedva čeka da vidi šta bi sve moglo da se iznedri.
Iako su likovni umetnici uglavnom individualci, Jelena je kroz svoje motive zbijene u grupu, a koji egzistiraju zajedno ne gubeći ništa lično, izvršila neku vrstu eksperimenta, dokazavši da i zajedno ipak ostajemo ono što jesmo pojedinačno. Zato, udruživanje ljudi i ideja, Jelena Prokopović vidi kao izlaz iz apatije, dodavanje vrednosti više – i životu i stvaranju. I, naravno, veliku lekciju o razumevanju i toleranciji.
Izvor: TV Ars Medija
Tekst: V. Raonić
fotografije: Katarina Trnačević