O ИЗЛОЖБИ „СТАНИШТЕ“ ЈЕЛЕНЕ ПРОКОПОВИЋ

Изложба слика и скулптура необичног назива „Станиште“ уметнице Јелене Прокоповић, отворена је 22. фебруара 2019. у кикиндској Галерији „Терра”, што је и повод да чујемо нешто више о Јеленином стваралаштву.

Сазнајемо да је изложени циклус заправо део истраживања за завршни рад, будући да је тренутно при крају мастер студија у класи доц Александра Бунчића. Уједно је задовољна што је добила прилику да излаже на овом реномираном месту каква је Галерија „Терра“, за коју каже да је једна од изузетно професионалних галерија, која својим стручним опхођењем – младим уметницима подстиче самопоуздање.

Изложбу је отворила Катарина Трнавчевић, сликарка и Јеленина колегиница, уједно и сведок целог стваралачког процеса – неко сличних проблема и афинитета, те можда и најобјективније посматрачко око у датом моменту. На питање зашто није неко старији и искуснији отворио изложбу, ауторка тврди да овакви догађаји не морају увек да буду много формални. Чак у току саме припреме изложбе, видела је шта би још променила код својих радова. Иначе, изложене слике су обојене акварелом и темпером, а сам начин рада је прилично тактилан у приступу и види се уложено велико време.

Изложба „Станиште“ је трећа самостална изложба Јелене Прокоповић. Иако је завршила вајарство, тврди да се увек „клацка“ између цртежа, слике и скулптуре, јер јој је најважније да пренесе своју идеју, без обзира на медиј у којем ствара. Чак је ни материјал не инспирише, напротив, и њега подређује стваралачкој идеји.

Иако је реч о младој уметници, њен рад је запажен већ у току студирања, те је тако 2012. године, као студенткиња друге године, освојила Прву награду „Лазар Возаревић“ ликовног салона Срема у Сремској Митровици, затим 2014. награду за велики акт Академије уметности у Новом Саду чији је и студент, те годишњу награду за најуспешнији рад Катедре за вајарство. Тај рад је био део њеног циклуса Метаморфозе кроз који је креирала своје надреалне скулптуре, а кроз даље истраживање и актуелну изложбу, уметница тим својим скулптурама тражи и одговарајући хабитус.

Истиче да су професори ту да вас науче и подстакну, али и да вас пусте да се креативно изразите, јер свако носи своје време и искуство са собом. Награде које дођу већ док студирате, говоре да су вас ментори добро припремили, али и осамосталили.

Тврди да је њено лично станиште баш у ономе што ради. Увек ствара нешто ново и има више идеја него што може да реализује. Не плаши се ничег новог, заправо, једва чека да види шта би све могло да се изнедри.

Иако су ликовни уметници углавном индивидуалци, Јелена је кроз своје мотиве збијене у групу, а који егзистирају заједно не губећи ништа лично, извршила неку врсту експеримента, доказавши да и заједно ипак остајемо оно што јесмо појединачно. Зато, удруживање људи и идеја, Јелена Прокоповић види као излаз из апатије, додавање вредности више – и животу и стварању. И, наравно, велику лекцију о разумевању и толеранцији.

Извор: ТВ Арс Медија

Текст: В. Раонић

фотографије: Катарина Трначевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.