Музеј Војводине у Новом Саду већ деценијама представља једну од најважнијих културних институција у Војводини – Србији. Са више од сто хиљада експоната – од праисторијских налаза до савремених уметничких дела – музеј није само чувар прошлости. Он је живи простор у ком се сусрећу културни идентитети, идеје и генерације. У времену када се историја често доводи у питање или „прекраја“, улога музеја постаје још значајнија, као гарант аутентичног памћења и инспирација за будућност. О раду Музеја са директорицом Музеја Војводине, Чарном Милинковић за портал Арс медију разговарао је новинар Жељко Савић.
Ж. С.: Шта Вас је лично привукло музејској професији?
Ч. М.: Увек једноставна питања крију комлексни одговор. Није лако да одговорим, јер је више чинилаца било присутно који су ме довели до спознаје да је музејски посао тај који најбоље осликава моју превасходно знатижељну природу. Поред знатижеље, потребе за трагањем и добијањем комлетнијих историјских слика преко којих лакше схватате садашњост и можете да претпоставите правце будућих догађаја, мислим да осећај да сте на извору знања које претачете у искуство представља право богатство које музејским послом добијате. То није богатство материјалне природе. То је богатство које не желите да чувате. Желите да га делите са људима и да им наслеђе приближавате кроз изложбе, публикације, предавања, радионице. Све претходно наведено представља посао кустоса, музејског прегалника, који свој рад користи у сврху ширења образовања као најмоћније оружје, те наведено осликава лично присуство у музејској професији. Мада, морам признати да можда ни нисам имала великог избора, с обзиром на то да сам на студијама историје, а при стручној посети Музеја Војводине, остала закључана на сталној поставци. Можда је и то био пресудан моменат и важан знак.
Ж. С.: Сећате ли се прве изложбе коју сте погледали као дете или млада особа – и да ли Вас је то усмерило ка овом послу?
Ч. М.: Наравно да се сећам. Викенд је у мојој породици био моменат одмора у природи или у обиласку културних догађаја. Поред позоришта, стална места су нам били и музеји, галерије и Петроварадинска тврђава. Увек су та места била праћена причом, али и питањима, промишљањима. Најдража ми је била некадашња поставка на Тврђави у просторијама где је данас стална поставка Музеја града Новог Сада. Тада је ту била природњачка збирка, као и њена стална поставка. Наравно, топови на зеленој површини у близини музеја никада нису могли бити заобиђени, скулптуре, атељеи…све је то ипак утицало на мој развој.
Ж. С.: Шта је оно по чему је Музеј Војводине данас најпрепознатљивији?
Ч. М.: Музеј Војводине је најпрепознатљивији по својим кустосима који несебично раде на очувању традиције, културе и богатог наслеђа. Они својим радом правдају термин да смо најкомлекснији музеј у Републици Србији. У савременом добу није лако бити музејски радник, али је изазовно. Морате да одредите приоритете, циљеве и моделе којима ћете управљати. У добу бројних информација морате имати простор који ће бити резервисан за вашу стратегију. О томе говори наш број предмета којих има око 400.000, наше бројне збирке, богат план и програм, као и завидан проценат успешно завршених пројеката. О нашем успеху говори публика која не мора увек да буде бројна. Битно је да та публика разуме своју потребу за отварањем врата било ког музеја, па и Музеја Војводине. Квалитет и квантитет морају да имају уједначен ход. Задовољна публика постаје наша највреднија реклама, а она ствара препознатљивост.
Ж. С.: Који предмет или збирку бисте издвојили као „знак препознавања“ музеја?
Ч. М.: Знак препознавања Музеја Војводине јесте његова комплексност. Стална поставка кроз 6.000 експоната приказује 8.000 година непрекидног развоја друштва, археологије, историје и етнологије Војводине. Наравно да смо најпрепознатљивији по нашим позлаћеним касноантичким римским шлемовима из 4. века, али се не бих само на њима зауставила. Једноставно је до публике доћи кроз презентовање предмета који су сведок једног огромног царства, као што је било Римско. Већи акценат бих ставила на наше наслеђе и предмете који су потекли из Матице српске, на нашу мултикултуралност поднебља јер све наведено представља примаран предмет нашег препознавања.
Ж. С.: Колико посетилаца годишње привуче музеј и шта је оно што их највише занима?
Ч. М.: Прошле године смо имали 28.336 посетилаца. То је оно што каже наша тачна евиденција посета. Оно што је много значајније од квантитета, јесте квалитет садржаја и програма које Музеј Војводине нуди својој публици. Публика ако је задовољена и активно укључена у музејско стварање, она постаје природан маркетинг и дефинитивно су код нас најпосећеније радионице за децу, изложбе и предавања. Наша педагошка служба је једна од најстаријих тог типа и са поносом могу да кажем да је Музеј Војводине међу првима отворио врата публици (Педагошка служба постоји од 1974. године) са жељом да се активно педагошки рад примени у музеологији, о чему сведоче изузетни резултати мојих колега који годишње остваре и више од 300 програма.
Ж. С.: Како Музеј Војводине чува историју и културно наслеђе нашег простора?
Ч. М.: Музеј Војводине чува наслеђе и историју нашег простора кроз више међусобно повезаних активности: прикупљање и заштита предмета, конзервација и рестаурација, истраживање и документовање, изложбе и едукација, сарадња са заједницом. Музеј систематски прикупља археолошке, историјске, етнолошке и уметничке предмете са територије Војводине. То укључује артефакте од праисторије до савременог доба – оруђе, накит, документа, ношње, уметничка дела и друге предмете који сведоче о животу људи на овом простору. Стручњаци музеја (конзерватори и рестауратори) брину о очувању предмета. Они чисте, стабилизују и обнављају оштећене експонате како би се сачували за будуће генерације. Музеј спроводи археолошка ископавања и научна истраживања. Сваки предмет се стручно обрађује, каталогизује и документује, чиме се чува и знање о његовом пореклу и значају. Кроз сталне и повремене изложбе, музеј представља историју Војводине широј јавности. Организују се радионице, предавања и програми за децу и одрасле, чиме се подиже свест о значају културног наслеђа. Такође, имамо бројне сарадње са школама, универзитетима и другим институцијама културе у Србији и региону, које доприносе очувању и промоцији идентитета и мултикултуралности Војводине. На тај начин, Музеј Војводине не само да чува предмете из прошлости, већ активно преноси знање и подстиче разумевање историје и културне разноликости нашег простора.
Ж. С.: Да ли имате изложбе или програме који се баве темом Косова и Метохије?
Ч. М.: До сада нисмо имали. Нису се организовале теме у склопу нпр. привремених изложби које су специфично посвећене историји или култури Косова и Метохије. Као што сам већ навела, нама је већ одређено којим простором се бавимо, али то не значи да не можемо да угостимо изложбе које ће бити посвећене Косову и Метохији.
Ж. С.: У јавности се често говори о „прекрајању историје“. Како један музеј може да одговори на ту ревизију која је често на штету српског народа?
Ч. М.: Музеји имају важну улогу у заштити историјских чињеница и управо својим деловањем се морају заштитити од покушаја прекрајања историје. То чине доказима, едукацијом и транспарентношћу. Снага лежи у комбинацији материјалних доказа (артефакти, документи) и стручне интерпретације.
Ж. С.: Шта су највећи изазови за музеј у овом тренутку?
Ч. М.: Највећи изазов са којим се Музеј Војводине годинама суочава јесте квалитетна обрада и заштита предмета. Очување и заштита културне баштине кроз адекватну музеолошку обраду, конзервацију и рестаурацију предмета, њихово депоновање и чување у условима који су прописани, јесте основ сваког савременог музеја. Без објеката који пружају адекватну заштиту чувања музејских предмета, сулудо је задовољавати се само бројем реализованих пројеката, ма колико они били добро спроведени. Суочавамо се са лоше организованим депоима, који су последица старог објекта, који није наменски прављен за потребе музеја. Број предмета расте и они захтевају стандардизоване услове чувања, а да би били сачувани, они морају проћи процес конзервације и рестаурације, где смо у дефициту са кадром. Захваљујући препознавању наведених проблема, Покрајинска влада је подржала писање пројекта за комплетну реконструкцију и обнову зграде која сама по себи представља културно наслеђе. Наше изазове решавамо корачањем ка тражењу решења и изради истог, а не кроз сталну причу без видљивог учинка.
Ж. С.: Колико дигитализација помаже да се приближите публици?
Ч. М.: Дигитализација треба да буде у служби музеја, а не музеј у служби дигитализације. Кроз дигитализацију музеј престаје да буде статичан. Постаје доступнији јавности и уз помоћ ње на занимљивији начин презентујемо културно наслеђе. Музејски садржај уз помоћ дигиталних алатки понекад прилагођавамо краћој пажњи, али не са циљем умањивања основног значења неког предмета. Дигитално мора бити допуна, не замена. Краћи и бржи пут до публике, али са циљем да публика треба да има искуство које је њу наводило на потребу за даљим истраживањем, јер само тако правимо трајне везе са њом.
Ж. С.: Како привлачите млађе генерације у музеј?
Ч. М.: Чињеница да млади представљају најређу публику у музејима широм света, не може се оповргнути, али са осмишљеним и континуираним радом може се променити. То и јесте један од главних изазова који се поставља пред музејске стручњаке при раду с младима, проналазак одговора на питање како их привући, одбацити устаљене предрасуде и повећати њихову мотивацију за активним и континуираним укључивањем у културне активности. Наша педагошка служба активно ради на превасходно испитивању младих, праћењу њихових интересовања како би програм био што више прилагођен њиховим тежњама. Однос младих и музеја јесте узрочно последична симбиоза. Ако млад човек нема образовање, његово поље интересовања неће бити музеј. Исто тако ако музејски радник при креирању програма не укључи активно тај старосни узраст у свој пројекат, резултат неће бити похвалан. Кроз све наведено сам вам дала одговор како Музеј Војводине привлачи омладину и мислим да резултати нису негативни. Напротив, отворили смо врата и надамо се још већем учешћу у нашем богатом програму.
Ж. С.: Са ким највише сарађујете у Србији и иностранству?
Ч. М.: Музеј Војводине остварује успешну сарадњу са свим сродним институцијама, како у земљи, тако и у иностранству. Та сарадња је везана за заједничке програме, који су увек имали обострани успех и позитиван резултат. Тренутно је најактуелнија сарадња са српском заједницом у Будимпешти, као и са Српским црквеним музејом из Сентадреје, јер Музеј Војводине припрема сталну поставку у Текелијануму.
Ж. С.: Како изгледа ваша визија Музеја Војводине за наредних десет година?
Ч. М.: Визија будућег изгледа музеја заснива се на обнови и модернизацији институције (тренутно смо у завршници прве фазе писања идејног решења и добијања локацијских услова) у складу са савременим музејским стандардима и потребама публике. Реконструисана зграда музеја биће функционалан и репрезентативан простор који омогућава квалитетно чување, истраживање и презентацију културног наслеђа. Посебна пажња биће посвећена стварању оптималних музеолошких услова за рад и заштиту збирки, уз примену савремених техничких решења за контролу микроклиме, безбедност и дугорочну заштиту предмета.
Нова стална поставка биће конципирана на модеран, едукативан и интерактиван начин, прилагођен различитим категоријама посетилаца. Она ће омогућити јасније разумевање значаја музејских збирки и њиховог места у културној и историјској баштини, уз коришћење савремених интерпретативних и мултимедијалних метода.
У оквиру музеја биће обезбеђени адекватни депои који испуњавају све стандарде за правилно чување музејских предмета, чиме ће се осигурати њихова дугорочна заштита и доступност за истраживање и излагање. Паралелно са тим, развијаће се и систематска и успешна дигитализација збирки, која ће омогућити бољу документацију, лакши приступ грађи и њену већу доступност стручној и широј јавности путем дигиталних платформи. На тај начин музеј ће постати савремена, отворена и динамична институција која успешно повезује заштиту наслеђа, научно истраживање и савремене начине комуникације са публиком.
Ж. С.: Ако бисте у једној реченици морали да објасните зашто је важно да људи данас дођу у Музеј Војводине – шта бисте рекли?
Ч. М.: Зато што је Музеј Војводине место добрих сусрета са ког излазите испуњени позитивним емоцијама које у вама укључују креативне и стваралачке турбине, а добро знамо колико су оне неопходне заједници за напредак и квалитетан начин живота.
Хвала Вам на разговору.
Хвала и Вама.
Музеј Војводине није само место где се чувају експонати – он је живи сведок нашег културног наслеђа и инспирација за све генерације. Кроз изложбе, едукативне програме и савремене приступе публици, музеј подсећа да прошлост није терет, већ темељ на коме градимо будућност. У времену брзих промена и често наметнутог заборава, улога музеја остаје кључна – као чувар идентитета, аутентичног знања и места где сваки посетилац може осетити значај културног наслеђа.
Извор: портал Арс Медија
Фотографије и текст: Жељко Савић