Библиотека у Новом Саду, како истиче в.д.директора Александар Јокановић, није само институција традиције. Она је жив организам који прати потребе времена, комбинује класично и модерно и остаје један од кључних простора културног живота града.
У времену када дигитални садржаји све више обликују свакодневицу, поставља се питање какво место данас заузима библиотека — да ли је и даље тиха кућа књиге или динамичан културни центар града? О улози, изазовима и будућности Градске библиотеке у Новом Саду разговарали смо са њеним в.д.директором, Александром Јокановићем. Интервју води новинар Арс медија, Жељко Савић.
На фотографији су: Жељко Савић и Александар Јокановић
Ж. С.: Како бисте описали улогу Градске библиотеке у савременом друштву?
A. J.: Улога јавних библиотека у савременом друштву подједнако је важна данас, као и некада, а биће и у будућности. За јавну библиотеку често кажемо да је центар локалне заједнице јер задовољава културне потребе појединаца. Библиотека обезбеђује приступ знању, информацијама и производима људског духа, путем различитих извора и услуга, и подједнако је доступна свим припадницима заједнице. Градска библиотека у Новом Саду, најстарија градска установа културе, ради на традицији Српске читаонице у Новом Саду, основане 23. септембра 1845. године. Као народна библиотека конституисана је 1958. године обједињавањем реонских библиотека, а од 1993. године носи данашње име (Градска библиотека у Новом Саду). Друга је по величини у Републици Србији (после Библиотеке града Београда) и ради у мрежи од 30 библиотечких огранака у Граду и насељеним местима. Годишње се у Библиотеку упише око 23.000 чланова. Располаже књижним фондом од преко 600.000 јединица, више десетина наслова дневне и периодичне штампе, богатим фондовима Завичајне збирке… Матична је библиотека за јавне, школске и специјалне библиотеке у Јужнобачком округу. Годишње се у нашој установи организује више стотина програма за децу и одрасле (књижевни сусрети, предавања, изложбе, креативне радионице за децу…). Библиотека има перманентну сарадњу са појединцима, удружењима грађана, владиним и невладиним организацијама, установама културе, страним културним центрима.
Ж. С.: Да ли библиотека има сопствену издавачку делатност и које публикације или издања објављује?
A. J.: Сопствену издавачку делатност Библиотека је покренула далеке 1971. године кроз едицију „Благо завичаја“. Након дуже паузе, од 1993. године, заслугом бившег директора Драгана Којића, настављена је плодна издавачка делатност издавањем преко стотину наслова са тематиком из културне историје Новог Сада и белетристике. Наша најзначајнија едиција едиција је „Новосадски манускрипт“.
Ж. С.: Колико библиотека данас функционише као културни центар и на који начин ваша установа остварује ту улогу у локалној заједници?
A. J.: Кроз организацију дневних и вечерњих културних програма наша установа је и место окупљања грађана (деце и одраслих). Трудимо се да програми буду тематски и садржајно разноврсни, са компетентним учесницима који говоре о актуелним темама. По оцени шире друштвене заједнице и посетилаца програма, наша установа је препознатљива у Граду као установа која организује квалитетне програме.
Ж. С: Како се библиотека прилагођава дигиталном добу?
A. J.: Од 1993. до данас, Библиотека је потпуно аутоматизовала своје пословање. Осим софтвера за класификацију, инвентарисање и обраду библиотечко-информационе грађе и рад са корисницима, уназад десетак година ради се и дигитализација грађе Завичајне збирке. Имамо профиле на важнијим друштвеним мрежама, а од 2023. корисницима нудимо и коришћење аудио књига.
Ж. С.: Каква је улога Дигиталног омладинског центра и Летње библиотеке у раду установе?
A. J.: Дигитални омладински центар (Ул. Војводе Путника 1) је наш најлепши простор за организацију културних програма. Последњих неколико година у њему се одржава неколико програма недељно на задовољство наших суграђана. Под слоганом „Библиотека је тамо где сте ви“, од 2009. године ради популарна Библиотека на новосадском купалишту „Штранд“, јединствена библиотека на читавом току реке Дунав. Сваке године, током јула и августа месеца, наши суграђани могу да бесплатно позајме књиге и читају штампу, али и да присуствују програмима за децу и одрасле.
Ж. С.: Да ли примећујете промену навика младих читалаца у односу на дигиталне и штампане садржаје?
A. J.: Чињеница је да су младе генерације више окренуте дигиталним садржајима али позајмљују и штампане књиге. Дилема да ли ће дигитални садржаји потиснути штампану књигу је заправо лажна јер ће се сви формати равноправно и у будућности користи.
Ж. С.: Ко чини највернију публику библиотеке и како се она мења?
A. J.: Услуге Градске библиотеке у Новом Саду користе припадници свих, од деце предшколског узраста до најстаријих суграђана. Наравно, посебно смо посвећени деци и младима јер тако формирамо будуће читаоце.
Ж. С.: Како мотивишете нове генерације да постану чланови библиотеке и учествују у културним програмима?
A. J.: За децу предшколског узраста и ученике нижих разреда основних школа организују се групне посете библиотеци како би се упознали са радим наше установе, учланили се и позајмили књиге и сликовнице. Током године организује се велики број креативних радионица за децу, гостовање дечјих писаца, изложби и предавања. Жеља нам је да деца доживе библиотеку као пријатан простор у коме могу да корисно проводе слободно време.
Ж. С.: Каква је сарадња библиотеке са другим културним институцијама у Новом Саду?
A. J.: Градска библиотека у Новом Саду периодично организује заједничке програме са другим установама културе кроз међуинституционалну сарадњу. Реч је о изложбама за које се користи грађа из више установа. Такође, сарађујемо са установама и у области издавачке делатности. На пример, са Рукописним одељењем Матице српске, од 2000. године, издајемо наслове из едиције „Новосадски манускрипт“
Ж. С.: Који су ваши планови и визија за библиотеку у наредних десет година?
A. J.: Планирамо да, након грађевинске реконструкције објекта СПЦ „Војводина“ (СПЕНС), преселимо Дечје одељење са садашње адресе (Дунавска 1) у нови простор од преко 1.000м2. Намера нам је да креирамо мултифункционално Дечје одељење који ће одговорити свим захтевима савременом рада са децом и омладином. Уз постојећу мрежу од 30 библиотечких огранака, ново Дечје одељење биће важан искорак у раду наше установе, на задовољство наших корисника.
Разговарао: Жељко Савић, за Арс медију
Фотографије: Жељко Савић
Извор: ТВ Арс медија – портал
Администратор: Милана Шебул