Уредник портала Арс медија Жељко Савић разговарао је са песникињом и секретаром Друштва новосадских књижевника Наташом Бундало Микић о богатом и динамичном програму рада овог удружења у 2025. години. Повод за разговор били су реализовани књижевни пројекти, међународне сарадње, издавачка делатност и традиционалне манифестације које су обележиле културну сцену Новог Сада и шире. У интервјуу се осврће и на значај континуираног рада ДНК, неговање књижевних вредности, као и на планове и визију даљег развоја удружења.

Ж.С. Када говоримо о 2025. години, које бисте пројекте и активности Друштва новосадских књижевника издвојили као најзначајније?
Н.Б.М. Када је реч о активностима у 2025. години, морам да напоменем да је била веома богата догађајима, тако да смо успешно реализовали све планиране пројекте. Почетак године је обележен покретањем односно наставком одржавања књижевног фестивала Перпетуум мобиле и догађајима који трају, како и сам назив каже непрестано се крећу односно одвијају. У те догађаје пре свега спада серијал књижевна ДНК прича – Са писцем на Ти у оквиру којег се, првог уторка у сваком месецу, одржао књижевни разговор између уредника програма и писца Фрање Петриновића са по једним чланом ДНК, који је говорио о својим књижевним почецима и свом књижевном делу и стваралаштву. Писци који су били заступљени и чије разговоре гледаоци могу одложено да погледају у било ком тренутку на You Tube каналу ТВ АРС МЕДИЈА су: Ђезе Бордаш, Симон Грабовац, Мирослав Алексић, Иван Негришорац, Селимир Радуловић, Радован Влаховић, Гордана Ђилас и Владимир Копицл. У оквиру Перпетуума чланови ДНК су путовали у Северну Македонију, у Велес и Ђевђелију, где су имали прилику, у организацији пријатеља, угледног македонског књижевника, преводиоца и издавача Христа Петреског, да заједно промовишу двојезичну антологију која је објављена у издању Друштва новосадских књижевника 2023. године, Нови духовни мост (Нови Сад – Скопље). То је још један у низу пројеката када је едиција духовних мостова ДНК у питању и наишао је на одличан одзив и читање. Неколико других чланова ДНК су путовали у Бугарску такође на представљање песничке антологије, а морам да истакнем да су путовања један важан сегмент у раду Друштва новосадских књижевника управо сваке године. Како је битан наставак квалитетних сарадњи, тако је уприличен и књижевни догађај у оквиру Лета на Рибарском острву, заједничким снагама са партнерским удружењем Риболовац и у оквиру тог културног догађаја представљена је нова књига угледног писца и почасног члана ДНК Владимира Пиштала, као и представљање поезије десетак чланова и пријатеља ДНК. У наредним годинама које су пред нама очекујемо још посебних и изванредних догађаја, промоција и гостовања. Још један важан пројекат бих овом приликом истакла, који се понавља из године у годину, то је свакако добро познато снимање видео трејлера и читања поезије под називом Видео трејлером до млађих читалаца у режији Филипа Марковиновића. Снимци су као и претходних година постављени на YT каналу Друштва новосадских књижевника, а видљиви су и на друштвеним мрежама па позивам читаоце, да их и овог пута погледају.

Ж.С. Постоји велико интересовање за учлањење у Друштво новосадских књижевника. На који начин заинтересовани писци могу да ступе у контакт са вашим удружењем и каква је процедура за пријем нових чланова?
Н.Б.М. Друштво новосадских књижевника сваке године одржава своју редовну Скупштину у оквиру које саопштава и писце који су примљени, како за редовне тако и за почасне чланове удружења. Оно што је важно напоменути је специфичност везана за рад и активност овог удружења, а та специфичност не представља примање великог броја писаца. Много је важније дело које стоји иза тог имена и намера као и воља за радом и доприносом самој књижевној асоцијацији и заједници. Пре свега чланови који годинама чине ДНК су велики пријатељи, и спремни су на чињење, подршку и помоћ једни другима. А такође су врло спремни на предлагање и спровођење идеја о квалитетним програмима и издавачким подухватима. Дакле писци могу у сваком тренутку да нам се обрате и искажу интересовање али важно је да два члана предлажу једно име Управном одбору а Управни одбор ДНК је тај који последњи доноси одлуку пре Скупштине где се чланство потврђује. Посебно смо поносни што смо, за седам година постојања, успели да објавимо 28 значајних публикација којима се многобројна и постојећа књижевна удружења широм Србије и региона, нажалост не могу похвалити. То су књиге које ће остати и које се читају већ како код нас тако и у свету јер су омогућени преводи, као што сам већ споменула на десетак страних језика, пре свега у ту сврху смо и осмислили едицију Нових духовних мостова за чије постојање смо нарочито захвални сарадницима и сјајним преводиоцима који су делили са нама љубав према настајању ових књига.

Ж.С. Током ове године успостављена је и песничка веза са Истанбулом у оквиру ваше препознатљиве едиције Нови духовни мост. Можете ли нам рећи нешто више о том пројекту?
Н.Б.М. Тако је. Четврта овогодишња књига коју смо објавили након две из едиције Изузетак, нових књига поезије Игора Мировића и Олене Планчак Сакач, књиге из едиције Алманах: Алманах:причај сећање: Ђерић, објављен је и Нови духовни мост (Нови Сад – Истанбул). То је девета књига из библиотеке ДНК на којој сам радила овог пута са преводиоцем са српског на турски и обратно Авдијом Салковићем. Рад је пратио наш уредник, председник друштва, Ненад Шапоња, а за све публикације смо посебно захвални Вељку Дамјановићу који је задужен за прелеп и препознатљив дизајн корица и припрему за штампу. У овој антологији присутно је 27 чланова Друштва новосадских књижевника са својом поезијом преведеном на турски језик и 7 турских песника у преводу на српски. Како и сам преводилац Авдија у својој рецензији истиче поред тога што је реч о антологији стихова припадника две различите културе, ова књига је и дијалог душа, одјек прошлости у садашњости, блистава спона која спаја Дунав и Босфор, Петроварадин и Ају Софију, српски и турски језик. Ту се свакако нећемо зауставити и у 2026. години нас чека приређивање неког новог двојезичног зборника.
Ж.С. Традиционална манифестација Недеља новосадских писаца, коју сте ове године организовали по шести пут, била је веома запажена и још једном је потврдила значај савременог књижевног стваралаштва на културној мапи Новог Сада. Које новине и посебне сегменте бисте издвојили из програма манифестације у 2025. години?
Н.Б.М. Традиционална манифестација Друштва новосадских књижевника Недеља новосадских писаца која се одржава у децембру месецу, послужила је и ове године да промовише и представи савременим читаоцима и публици ДНК издавачку делатност и све што је у текућој години објављено у ДНК продукцији. Прве вечери манифестације представљена су ауторска издања тачније најновије књиге чланова ДНК објављене током 2025. године. Посебан сегмент ове манифестације је што разговором са лауреатом неке годишње награде и музичким програмом манифестација обично почиње или завршава, али се овог пута то вече догодило другог дана манифестације доделом новоосноване књижевне награде коју смо успоставили у знак сећања на нашег изузетног члана који је преминуо прошле године, проф. др Зорана Ђерића. Није било лако донети такву одлуку али смо имали огромну жељу да Зорана сачувамо од заборава, да његово дело живи кроз године и да наши чланови сваке године макар у оквиру те манифестације говоре и разговарају о његовом лику, делу и стваралаштву. Први лауреат те награде је песник, управник Библиотеке Матице српске и један од оснивача ДНК, господин Селимир Радуловић који је био пре свега велики пријатељ Зорану Ђерићу а може се рећи чак и попут старијег брата. Били су много блиски и свакако одлуку о првом добитнику није било лако донети али то је учинио и жири, који по Правилнику донесеном на седници Управног одбора Друштва, у саставу Иван Негришорац, председник и чланови Фрања Петриновић и Ференц Немет, једногласно одлучују. Сама додела награде била је употпуњена и музичким делом програма који је такође важан за свако одржавање ове манифестације, за шта су били задужени Милан Кнежевић на гитари и Марко Павловић на виолини. Треће вече манифестације истоветно је било посвећено сећању на нашег Ђеру како смо га од милоште звали па смо тада говорили о новом ДНК издању: Алманах: причај сећање: Ђерић, четврто вече смо посветили едицији Изузетак и књигама које су објављене у тој едицији од 2021 до 2025. То су књиге поезије чланова ДНК Јона Бабе, Зденке Валент Белић, Перице Милутина, Олене Планчак Сакач, Игора Мировића и моје маленкости. Посебне су по свом скоро џепном формату и прелепо осмишљеним корицама. Последње вече манифестације одржао се књижевни разговор из серијала Књижевна ДНК прича, С писцем на ти, између Фрање Петриновића и Владимира Копицла.
Ж.С. За крај разговора, реците нашим читаоцима где могу да прате рад Друштва новосадских књижевника и на који начин заинтересовани могу да се упознају са вашим активностима и укључе у рад ДНК.
Н.Б.М. На самом крају позвала бих све ваше пратиоце и читаоце да прате наше активности путем друштвених мрежа, пре свега на Фејсбук и инстаграм страници а могу и да нас посете у нашем Клубу, на Булевару Михајла Пупина 9, где се редовно дружимо и окупљамо.
Захваљујем се свим сарадницима и ТВ Арс медији на подршци.
Ж.С. Хвала и Вама.
Извор: Портал Арс Медија www.arsmedija.rs
Текст припремио: Жељко Савић
Фото и видео: Арс Медија(Срећко и Страхиња Савић) и ДНК