U sremskoj eparhiji ima nekoliko manastira koji nisu na Fruškoj gori ali zavređuju pažnju. Jedan od njih je manastir Svetog apostola i jevanđeliste Marka na Vodicama kod Inđije. Do njega se stiže lepim putem kroz suncokrete nakon jednog kilometra vožnje (a moglo bi i šetnje), desno od autlet centra. Moguć je prilaz i seoskim putem iz Sasa, odn. Novih Karlovaca.
Bili smo najavljeni te nas je dočekala jedna monahinja. Od nje smo čuli da je crkva iz 1883. o čemu svedoči ploča, te da je podiže paroh iz Sasa Aleksandar Jovanović u spomen supruge Perside.
Postoji ikona na kojoj je opisan istorijat zbog čega je izabrano baš ovo mesto. Naime, slepi dečak iz Krčedina po imenu Marko zalutao je na ovim poljima sa pastirima. Bio je jako žedan, zavapio je za vodu te mu se ukazala Majka božija i otkrila izvor. On je popio vode, umio se i ujedno progledao o čemu su svedočili pastiri. Otišao je kući ozdravljen a njegovi roditelji su u znak zahvalnosti odmah doneli ikonu Sv. Marka. Tako je narod počeo da se okuplja oko ovog mesta.
Crkva iz 1883. se obnavlja počev 2005. kada su došli otac Emilijan i njegova nekadašnja supruga Persida (isto ime kao i supruge sveštenika Aleksandra koji je podigao zdanje), a u monaštvu imena Emilija. Od 2011. crkva postaje manastir a od 2015. se grade konaci. Otac Damaskin iz Hopova je određen kao nastojatelj.
Službe su redovne, nedeljom i praznikom od 9 a subotom od 8 sati. Slava manastira je Markovdan koji pada 8. maja. Večernja služba je od 18 letia zimi od 17 sati. U 12 sati se čita akatist pred ikonom Bogorodice Živonosni istočnik i to danima u kojima se ne služi luturgija. Voda se uzima iz odvojene kapelice kao lek za oči.
Tekst i foto: V. Raonić