Koliko ste se samo puta zapitali šta su zapravo gljive? Ili ste ih kao većina odmah po nekoj navici, logici svrstali u biljke? Eh, ali u prirodi nije baš sve tako jednostavno.
Gljive i gljivama slični organizmi jesu eukariotski organizmi (organizmi koji imaju jedro) i koji u svetu živih bića imaju jedinstvenu građu, jedinstvene ćelijske komponente i ćelijsku organizaciju.
Što se tiče istorije, gljive su stanovnici naše planete još od paleozoika, o čemu svedoče fosilni zapisi o uglju stari oko 438 miliona godina. One su organzimi specifični po mnogo čemu, a najviše po tome što su na granici biljnog i životinjskog sveta; što nemaju hlorofil, a nisu životinje; što su nepokretne (sesilne), a nisu biljke.
Po svojim anatomskim, biohemijskim i fiziološkim karakteristikama zavredele su da i same dobiju rang Carstva organizma, klasifikacijom Vitakera 1969. godine (Regnum Fungi, Mycota).
Znači gljive ne spadaju ni u biljke ni u životinje, one su posebno carstvo. Imaju neke karakteristike slične biljkama, neke slične životinjama ali su ipak potpuno drugačije i jedinstvene.
Koje su to zapravo osobine koje ih čine tako sličnim, a tako različitim?
• Gljive nemaju hlorofil kao što ga imaju biljke, one su heterotrofni organizmi i stoga su im neophodna pripremljena organska jedinjenja kao izvor energije, hrane se putem adsorpcije;
• Gljive imaju sličnost sa biljkama jer poseduju ćelijski zid i vakuole. One mogu da se reprodukuju na seksualni i aseksualni način i poput bazalnih biljnih grupa (kao što su paprati i mahovine) proizvode spore;
• Rezervni produkt ćelije je polisaharid glikogen (prisutan kod životnja), a ne skrob tipičan za biljke;
• Kod većine gljiva sinteza aminokiseline lizina se odvija uz učešće aminoadipinske kiseline, dok kod biljaka njena sinteza ide preko diaminopimelinske kiseline;
• Zajedničko za gljive i biljke su biljni hormoni, a zajedničko za gljive i životinje su pigment melanin i enzimi prisutni u mitohondrijama.
• Gljivični ćelijski zid se sastoji od glukana i hitina. Dok je glukan isto tako prisutan u biljkama, a hitin u egzoskeletu zglavkara, gljive su jedini organizmi koji kombinuju ta dva strukturna molekula u svom ćelijskom zidu. Za razliku od ćelijskih zidova biljki i oomiceta, ćelijski zidovi gljiva ne sadrže celulozu.
• Gljive se takođe odlikuju prisustvom trehaloze i manitola, koji se retko nalaze u živom svetu, kao i mogućnošću rasta na osnovu bespolne reprodukcije, što je veoma retko kod drugih organizama;
•Što se tiče rasprostranjenja, spadaju u kosmopolitske organizme, što znači da su široko rasprostranjene sa mogućnošću življenja pod različitim ekstremnim uslovima i mestima na Zemlji.
Pa hajde da krenemo stazom upoznavanja ovog predivnog carstva i rešimo neke od nedoumica.
Ako ste se nekada zapitali da li su pekarski kvasac ili kvasac od kog se dobijaju pivo, vino, buđ na pokvarenoj hrani, starom hlebu, voću, neka vrsta možda bakterije, zbog svoje veličine, prevarili ste se. U gljive spadaju plesni i kvasci iako su mikroskopskih veličina, ali u gljive spadaju isto tako i krupne pečurke, vidljive golim okom.
Još jedna od nedoumica, šta su zapravo gljive, a šta pečurke? Gljive su na većem nivou klasifikacije, obuhvataju organizme kao carstvo, dok naziv pečurke obuhvata samo one vrste gljiva koje imaju tipičan oblik šešira i drške. Primer pečurke su svima nama dobro poznati šampinjoni .
Postoje li gljive i drugačijeg oblika? Naravno. Carstvo gljiva je toliko čarobno i šaroliko da postoji čitav dijapazon boja koje ih odlikuju, isto tako i oblika i karakteristika po kojima su u narodu i dobile ime kao što su šumsko pile, hrčak, koralna gljiva, vučje meso, veštičiji prsti, jelenji rogovi…
Veličina gljiva je takođe raznolika, kako je i spomenuto, od mikrogljiva koje ne možemo videti golim okom, do makrogljiva, koje se mogu ubrati rukom i koje mogu da broje i po nekoliko kilograma.
Danas se smatra da od oko 1.5 miliona vrsta gljiva, oko 140.000 vrsta produkuje krupna plodonosna tela vidnjiva golim okom (ph. Basidiomycota i ph. Ascomycota), koja su obično mesnata i jestiva, a koja nazivamo makrogljivama. Međutim, danas nam je poznato samo oko 14.000 vrsta makrogljiva, što znači samo 10% od ukupnog broja mogućih vrsta.
Gljive su kao carstvo i dalje nedovoljno istražene i u poslednje vreme sve više zavrednuju pažnju kako javnosti tako i u naučnim krugovima i ispitivanjima. Do sada je dokazano da mnoge vrste gljiva zbog svog jedinstvenog metabolizma i hemijskih jedinjenja poseduju antitumorsko, antiinflamotorno, antiviralno, antibakterijsko i još mnoga pozitivna dejstva na ljudsko zdravlje.
Tekst: Tamara Jovanović
Foto: Željko Savić
Izvor. TV Ars Medija