MEĐUNARODNA TEMATSKA NAUČNA KONFERENCIJA “FUNDAMENTALNA (OSNOVNA) ISTRAŽIVANJA I NJIHOV ZNAČAJ ZA PROGRES GLOBALNE ZAJEDNICE I PROSPERITETNI RAZVOJ SAVREMENIH DRŽAVA” održana je po četvrti put, sa međunarodnim učešćem, u trajanju jednog dana, u SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI, 14. oktobra u Knez Mihailovoj 35, u Beogradu.
Svoje radove, izložilo je oko 54 naučnika, kako domaćih, tako i iz inostranstva, pred državnim zvaničnicima, stručnom i širom auditorijumu. O tome kako je ova konferencija protekla, koji je njen značaj, kakvi su utisci i zaključci naučnika, saznajemo kroz razgovor sa prof. dr Neđom Danilovićem, predsednikom organizacionog odbora i učesnicima, koji je pripremio novinar Željko Savić.
Željko Savić i Akademik prof. dr Volfgang Rorbah
Ž.S. Poštovani gospodine profesore dr Neđo Daniloviću, koliko je bilo prisutno učesnika na ovoj vrlo zapaženoj konferenciji? Iz kojih zemalja dolaze?
N.D. Konferencija je počela sa pripremama još u junu i na prvi poziv javilo se 67 učesnika. Svoje prijave i radove su poslali 54 učesnika konferencije. Uglavnom su to profesori univerziteta i naučni istraživači iz državnih instituta. Od ukupno 54 radova koji su stigli imamo 14 inostranih autora, a ostali autori su iz Srbije.
Ž.S. Cilj ove konferencije prikazan je u programu kroz nekoliko tačaka, koji je primarni cilj i značaj ovog naučnog okupljanja za društvo?
N.D. Svrha ovih naučnih konferencija jeste da na jednom mestu okupi što veći broj naučnika, istraživača koji se bave određenom oblašću da razmene mišljenja i informacije, da naprave transfer znanja koji može pomoći budućim istraživačima kako bi koristili njihove rezultate. Ova konferencija ima veliki značaj za metodologiju i metodološku profesiju jer ona upućuje buduće istraživače kako koncipirati, organizovati i realizovati ta osnovna istraživanja.
Ž.S. Ko su organizatori ove konferencije?
N.D. Konferenciju pod ovim nazivom organizuje međunarodno udruženje metodologa društvenih nauka. To je udruženje koje je nastalo pre tačno 13 godina. Osnivači su uglavom metodolozi, dakle oni ljudi koji su diplomirali , magistrirali i doktorirali iz oblasti metodologije društvenih nauka. Ove godine smo odlučili da proširimo polja interesovanja zato što smo hteli da prikažemo i dokažemo da su osnovna fundamentalna istraživanja temelj nauke. Temelj na kome se izgrađuju nove ideje, principi, zakoni, teorije..To su istraživanja koja se rade duže vremena, rade celi timovi i više instituta a njihov krajnji produkt su nove teorije. Onda primenjena istraživanja koriste rezultate tih istraživanja da to dubinski provedu i učine korisnim za rešavanje praktičnih problema u savremenim državama. Taj spoj sa novim teorijama, principima i njihovom implementacijom kroz primenjena istraživanja i njihovom daljom realizacijom u praksi kroz razvojna istraživanja vuče svaki sistem, svaku oblast društvenog života pa i ceo svet vuče napred.
Ž.S. Na koji način šira javnost može da dođe do zbornika radova?
N.D. Sa svake konferencije, po njenom završetku smo objavljivali zbornike radova. Ti zbornici radova imaju međunarodni karakter, oni se kategorizuju u kategoriju M14. To je najviša kategorija za međunarodne zbornike radova. Sa ove konferencije biće priređeno ukupno 47 radova. Svi će biti na inostarnim jezicima. Udruženje metodologa ima i svoj sajt na kom se nalazi ceo razvojni put od nastanka do današnjeg dana. Tamo se nalaze i sve četiri konferencije.
Kako su ovu konferenciju doživeli i nešto o njihovim radovima, saznajemo od učesnika konferencije:
Akademik prof. dr Volfgang Rorbah;
Viši naučni saradnik dr Ivana Ivanović;
Akademik prof. dr Dževad Termiz;
Profesor emeritus dr Momčilo Sakan;
Profesor emeritus dr Ljubiša Mitrović.
Volfgang Rorbarh
Volfgang Rorbarh dr filozofije:
Ti radovi su jako važni, ali ja smatram da je jako bitno da su ovde bili ljudi i iz Rusije i iz Austrije i da svako ima mogućnost izlaganja svog mišljenja. Tu je moguće da u diskusiji razvijamo i imamo nešto što će nas spojiti. Ovde su ljudi koji komuniciraju i vidi se da ovakav način skupa ima budućnost. Svakome se dozvoljava da unosi svoje ideje, ali ne kaotično nego metodološki…
Ivana Ivanović
Ivana Ivanović dr socioloških nauka:
Ja sam danas prezentovala značaj istraživačkih projekata sa metodološkom pozadinom zato što se na našem institutu bavimo istraživačkim radom, najviše za klijente za istraživanje tržišta. Veoma je značajno zato što izlazite iz svog istraživačkog portfolija i imate mogućnost da čujete nešto što se u okolini, regionu radi, šta je zadnje dostignuće u praktičnim istraživanjima..Tako da su ovi skupovi veoma značajni da mi razmenimo praktično iskustvo vezano za društvena istraživanja. Ovo je četvrti skup metodologa i ja sam na svakom bila. Ima sve više iskustava, izlagača i sve više novih spoznaja tako da sam zadovoljna.
Ljubiša Mitrović
Profesor emeritus dr Ljubiša Mitrović:
Kriza metodologije je višeslojna. Uslovljena je većim brojem faktora, ne samo socijalnim okruženjem, strukturama moći i pritiscima koji deluju na nauku i autonomiju nego unutrašnjom krizom same nauke, diskrepancijom koja nastaje između razvoja teorijskih paradigmi i metdologije. Tu je napravljen jedan raskorak. Metodologija je uvek vezana za naučni progres paradigmi, ukoliko nastane taj raskorak onda mi imamo naučni metod. Danas je mnogo mistifikacija, etnocentrizma.. Sa tim se ne možemo takmičiti ako hoćemo razvoj kritičke svesti i naše otvaranje prema Evropi, svetu. Moramo gledati napred i umešno povezivati tradiciju i modernizaciju.
Momčilo Sakan
Profesor emeritus dr Momčilo Sakan:
Značaj ovog simpoziujma proizilazi iz značaja metodologije. Mnogi ljudi, pa tako i naš predsednik ovog udruženja, su rekli da je naša metodologija u krizi. Metodologija je veoma značajna oblast. Bez metodologije se može, ali sa metodologijom može mnogo lakše. Mnogi ljudi koji su se bavili naukom, rekli su da to što su postigli u životu, omogućila im je metodologija. Metodologija će omogućiti ljudima da samostalno rade, da budu vođe projekta, da se bave u svojoj naučnoj oblasti…To bi trebalo više medijski propratiti, a takođe bi trebalo i ministarstvo da preduzme korake da se predmet metodologija intenzivnije izučava, počev od srednje škole pa naviše. Mnogi ljudi koji rade u svojoj oblasti primenjuju metodologiju, a nisu toga ni svesni. Bilo bi mnogo korisnije da im se pruža ta znanja kako bi olakšali njihov posao u njihovoj oblasti naučne i stručne delatnosti. Ovde ima raznih tema iz raznih oblasti, teško je i napraviti neku razliku između fundamentalnih i primenjenih istraživanja. To su neke uslovne podele, ali bitno je da istraživanja postoje. Bez istraživanja, nema nam napretka.
Dževad Termiz
Akademik prof. dr Dževad Termiz:
Naziv mog rada je bio Primena modelovanje predmeta istraživanja u nauci o novinarstvu. Ovde ja akcentiram ulogu i značaj savremene metodologije, nauke koja se ostvaruje preko tri univerzalna modela. Jedan je model predmeta istraživanja, drugi je model projekata istraživanja i treći je model zaključivanja. Ovom prilikom sam se opredelio za operacionalizaciju prvog modela, tretirajući nauku o novinarstvu kao posebnu naučnu disciplinu. Govorio sam o modelu predmeta istraživanja, a svaka nauka ima dva dela, predmet i metod nauke. U okviru predmeta nauke postoji mnoštvo predmeta istraživanja. Ti predmeti istraživanja u društvenim i humanističim nauka mogu se predstaviti preko tri opšta modela istraživanja. Ja sam u ovom izlaganju apostrofirao posebno ulogu i značaj tog strukturalnog i funkcionalnog modela tipskog predmeta istraživanja koji je ovde osnovni.
U programu se navodi da su ciljevi konferencije:
- na argumentovan i kritički način ukaže na značaj fundamentalnih istraživanja za progres globalne zajednice i prosperitetni razvoj savremenih država kao i na neprihvatljiv odnose prema ovim istraživanjima;
- upozori na posledice neadekvatnih fundamentalnih istraživanja na razvoj globalne zajednice i savremenih država;
- ukaže na štetnost kvazi naučnih saznanja u fundamentalnim istraživanjima za budući razvoj globalne zajednice i savremenih država;
- naučnoj i široj javnosti, posebno subjektima odgovornim za naučnoistraživačku delatnost u međunarodnim organizacijama i nacionalnim državama skrene pažnja na neophodnost veće primene fundamentalnih prognostičkih i futuroloških istraživanja bez kojih nema razvoja globalne zajednice i savremenih država;
- kritički se osvrne na neprihvatljiv status fundamentalnih istraživanja u svim poljima nauke;
- kritički sagleda mesto, ulogu i značaj metodologije nauka u koncipiranju i vođenju fundamentalnih istraživanja u svim poljima nauke i naučnim oblastima.
Sagledavajući celokupni rad možemo zaključiti da je ČETVRTA MEĐUNARODNA TEMATSKA NAUČNA KONFERENCIJA “FUNDAMENTALNA (OSNOVNA) ISTRAŽIVANJA I NJIHOV ZNAČAJ ZA PROGRES GLOBALNE ZAJEDNICE I PROSPERITETNI RAZVOJ SAVREMENIH DRŽAVA” održana na zavidno visokom naučnom nivou i da ispunjava navedene ciljeve.
Dodatne informacije zainteresovani mogu naći na sajtu: https://metodolog.org/
Tekst i fotografije pripremio Željko Savić