ОДРЖАНА ЧЕТВРТA МЕЂУНАРОДНА ТЕМАТСKА НАУЧНА KОНФЕРЕНЦИЈА “ФУНДАМЕНТАЛНА (ОСНОВНА) ИСТРАЖИВАЊА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА ПРОГРЕС ГЛОБАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПРОСПЕРИТЕТНИ РАЗВОЈ САВРЕМЕНИХ ДРЖАВА

МЕЂУНАРОДНА ТЕМАТСKА НАУЧНА KОНФЕРЕНЦИЈА “ФУНДАМЕНТАЛНА (ОСНОВНА) ИСТРАЖИВАЊА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА ПРОГРЕС ГЛОБАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПРОСПЕРИТЕТНИ РАЗВОЈ САВРЕМЕНИХ ДРЖАВА” одржана је по четврти пут, са међународним учешћем, у трајању једног дана, у СРПСКОЈ  АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ, 14. октобра у  Кнез Михаиловој 35, у Београду.

Своје радове, изложило је око 54 научника, како домаћих, тако и из иностранства, пред државним званичницима, стручном и широм аудиторијуму. О томе како је ова конференција протекла, који је њен значај, какви су утисци и закључци научника, сазнајемо кроз разговор са проф. др Неђом Даниловићем, председником организационог одбора и учесницима, који је припремио новинар Жељко Савић.

Жељко Савић и Академик проф. др Волфганг Рорбах

Ж.С. Поштовани господине професоре др Неђо Даниловићу, колико је било присутно учесника на овој врло запаженој конференцији? Из којих земаља долазе?

Н.Д. Конференција је почела са припремама још у јуну и на први позив јавило се 67 учесника. Своје пријаве и радове су послали 54 учесника конференције. Углавном су то професори универзитета и научни истраживачи из државних института. Од укупно 54 радова који су стигли имамо 14 иностраних ауторa, а остали аутори су из Србије.

Ж.С. Циљ ове конференције  приказан је у програму кроз неколико тачака, који је примарни циљ и значај овог научног окупљања за друштво?

Н.Д. Сврха ових научних конференција јесте да на једном месту окупи што већи број научника, истраживача који се баве одређеном облашћу да размене мишљења и информације, да направе трансфер знања који може помоћи будућим истраживачима како би користили њихове резултате. Ова конференција има велики значај за методологију и методолошку професију јер она упућује будуће истраживаче како конципирати, организовати и реализовати та основна истраживања.

Ж.С.  Ко су организатори ове конференције?

Н.Д. Конференцију под овим називом организује међународно удружење методолога друштвених наука. То је удружење које је настало пре тачно 13 година. Оснивачи су углавом методолози, дакле они људи који су дипломирали , магистрирали и докторирали из области методологије друштвених наука. Ове године смо одлучили да проширимо поља интересовања зато што смо хтели да прикажемо и докажемо да су основна фундаментална истраживања темељ науке. Темељ на коме се изграђују нове идеје, принципи, закони, теорије..То су истраживања која се раде дуже времена, раде цели тимови и више института а њихов крајњи продукт су нове теорије. Онда примењена истраживања користе резултате тих истраживања да то дубински проведу и учине корисним за решавање практичних проблема у савременим државама. Тај спој са новим теоријама, принципима и њиховом имплементацијом кроз примењена истраживања и њиховом даљом реализацијом у пракси кроз развојна истраживања вуче сваки систем, сваку област друштвеног живота па и цео свет вуче напред.

Ж.С. На који начин шира јавност може да дође до зборника радова?

Н.Д. Са сваке конференције, по њеном завршетку смо објављивали зборнике радова. Ти зборници радова имају међународни карактер, они се категоризују у категорију М14. То је највиша категорија за међународне зборнике радова. Са ове конференције биће приређено укупно 47 радова. Сви ће бити на иностарним језицима. Удружење методолога има и свој сајт на ком се налази цео развојни пут од настанка до данашњег дана. Тамо се налазе и све четири конференције.

Како су ову конференцију доживели и нешто о њиховим радовима, сазнајемо од учесника конференције:

Академик проф. др Волфганг Рорбах;

Виши научни сарадник др Ивана Ивановић;

Академик проф. др Џевад Термиз;

Професор емеритус др Момчило Сакан;

Професор емеритус др Љубиша Митровић.

Волфганг Рорбарх

Волфганг Рорбарх др филозофије:

Ти радови су јако важни, али ја сматрам да је јако битно да су овде били људи и из Русије и из Аустрије и да свако има могућност излагања свог мишљења. Ту је могуће да у дискусији развијамо и имамо нешто што ће нас спојити. Овде су људи који комуницирају и види се да овакав начин скупа има будућност. Свакоме се дозвољава да уноси своје идеје, али не каотично него методолошки…

Ивана Ивановић

Ивана Ивановић др социолошких наука:

Ја сам данас презентовала значај истраживачких пројеката са методолошком позадином зато што се на нашем институту бавимо истраживачким радом, највише за клијенте за истраживање тржишта. Веома је значајно зато што излазите из свог истраживачког портфолија и имате могућност да чујете нешто што се у околини, региону ради, шта је задње достигнуће у практичним истраживањима..Тако да су ови скупови веома значајни да ми разменимо практично искуство везано за друштвена истраживања. Ово је четврти скуп методолога и ја сам на сваком била. Има све више искустава, излагача и све више нових спознаја тако да сам задовољна.

Љубиша Митровић

Професор емеритус др Љубиша Митровић:

Криза методологије је вишеслојна. Условљена је већим бројем фактора, не само социјалним окружењем, структурама моћи и притисцима који делују на науку и аутономију него унутрашњом кризом саме науке, дискрепанцијом која настаје између развоја теоријских парадигми и метдологије. Ту је направљен један раскорак. Методологија је увек везана за научни прогрес парадигми, уколико настане тај раскорак онда ми имамо научни метод. Данас је много мистификација, етноцентризма.. Са тим се не можемо такмичити ако хоћемо развој критичке свести и наше отварање према Европи, свету. Морамо гледати напред и умешно повезивати традицију и модернизацију.

Момчило Сакан

Професор емеритус др Момчило Сакан:

Значај овог симпозиујма произилази из значаја методологије. Многи људи, па тако и наш председник овог удружења, су рекли да је наша методологија у кризи. Методологија је веома значајна област. Без методологије се може, али са методологијом може много лакше. Многи људи који су се бавили науком, рекли су да то што су постигли у животу, омогућила им је методологија. Методологија ће омогућити људима да самостално раде, да буду вође пројекта, да се баве у својој научној области…То би требало више медијски пропратити, а такође би требало и министарство да предузме кораке да се предмет методологија интензивније изучава, почев од средње школе па навише. Многи људи који раде у својој области примењују методологију, а нису тога ни свесни. Било би много корисније да им се пружа та знања како би олакшали њихов посао у њиховој области научне и стручне делатности. Овде има разних тема из разних области, тешко је и направити неку разлику између фундаменталних и примењених истраживања. То су неке условне поделе, али битно је да истраживања постоје. Без истраживања, нема нам напретка.

Џевад Термиз

Академик проф. др Џевад Термиз:

Назив мог рада је био Примена моделовање предмета истраживања у науци о новинарству. Овде ја акцентирам улогу и значај савремене методологије, науке која се остварује преко три универзална модела. Један је модел предмета истраживања, други је модел пројеката истраживања и трећи је модел закључивања. Овом приликом сам се определио за операционализацију првог модела, третирајући науку о новинарству као посебну научну дисциплину. Говорио сам о моделу предмета истраживања, а свака наука има два дела, предмет и метод науке. У оквиру предмета науке постоји мноштво предмета истраживања. Ти предмети истраживања у друштвеним и хуманистичим наука могу се представити преко три општа модела истраживања. Ја сам у овом излагању апострофирао посебно улогу и значај тог структуралног и функционалног модела типског предмета истраживања који је овде основни.

У програму се наводи да су циљеви конференције:

  1. на аргументован и критички начин укаже на значај фундаменталних истраживања за прогрес глобалне заједнице и просперитетни развој савремених држава као и на неприхватљив односе према овим истраживањима;
  2. упозори на последице неадекватних фундаменталних истраживања на развој глобалне заједнице и савремених држава;
  3. укаже на штетност квази научних сазнања у фундаменталним истраживањима за будући развој глобалне заједнице и савремених држава;
  1. научној и широј јавности, посебно субјектима одговорним за научноистраживачку делатност у међународним организацијама и националним државама скрене пажња на неопходност веће примене фундаменталних прогностичких и футуролошких истраживања без којих нема развоја глобалне заједнице и савремених држава;
  1. критички се осврне на неприхватљив статус фундаменталних истраживања у свим пољима науке;
  2. критички сагледа место, улогу и значај методологије наука у конципирању и вођењу фундаменталних истраживања у свим пољима науке и научним областима.

Сагледавајући целокупни рад можемо закључити да је ЧЕТВРТA МЕЂУНАРОДНА ТЕМАТСKА НАУЧНА KОНФЕРЕНЦИЈА “ФУНДАМЕНТАЛНА (ОСНОВНА) ИСТРАЖИВАЊА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА ПРОГРЕС ГЛОБАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПРОСПЕРИТЕТНИ РАЗВОЈ САВРЕМЕНИХ ДРЖАВА” одржана на завидно високом научном нивоу и да испуњава наведене циљеве.

Додатне информације заинтересовани могу наћи на сајту: https://metodolog.org/

 

Текст и фотографије припремио Жељко Савић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *