Komplementaristički odgovor na radikalni feminizam (6)
„ŽENINA ODLUKA: ZAŠTO I KAKO ŽENE BIRAJU MUŠKARCE KAO SEKSUALNE PARTNERE”
Godine 1984. Amerikanka dr Hedep Treksler Remof (Heather Trexler Remoff, Ph.D.) objavila je delo „Seksualni izbor: ženina odluka: zašto i kako žene biraju muškarce kao seksualne partnere (Sexual Choice: A Woman’s Decision: Why and How Women Choose the Men They Do as Sexual Partners). Delo je napisala pošto je razgovarala sa mnogim ženama.
Po njoj, postoji četiri metode koje žene koriste da bi izabrale svoje partnere. To su: direktan nastup (forthright pursuit), manipulisanje okolnostima (situational manipulation), razmena signala (signal exchange) i moć veta (veto power). Razmotrimo svaki od njih.
- Direktan nastup
Direktan nastup se događa kad god žena preduzima direktne korake da inicira odnos sa muškarcem. Ona ga uglavnom zove, poziva da iziđu i ugovara izlaske. Ukratko, ona jasno demonstrira svoje interesovanje: uvek prva šutira loptu na njegovu polovinu terena. Romansa će cvetati ili venuti u zavisnosti od toga hoće li on reći da ili ne. Direktan pristup nije tako moćan metod kao što se to čini na prvi pogled. On za žene funkcioniše jednako dobro kao i za većinu muškaraca: to znači da ne funkcioniše tako dobro kako većina žena misli. Žene su naprosto u zabludi kad misle da direktan pristup podrazumeva kontrolu procesa udvaranja. Muškarac može da zove telefonom koliko hoće, ali samo naivan može da pretpostavi da to znači da on bira.
- Manipulisanje okolnostima
Manipulisanje okolnostima je suptilniji proces. Podrazumeva manevrisanje iza scene kako bi žena dobila pristup muškarcu koji je zanima. Žena manipuliše okolnostima da bi se domogla muškarčevog mentalnog prostora tako da je ovaj primeti. Ona to čini tako što šalje i prikuplja neverbalne signale koji prenose isto toliko informacija koliko i verbalni, ako ne i više. Prednost neverbalnih signala nad verbalnim je u tome što su verovatno manje skloni varanju. Čini se da su žene sa svojim superiornijim čulnim aparatusom bolje u njihovom odašiljanju i prihvatanju. Manipulisanje okolnostima je proces koji je često skriven ne samo za muškarce, već i za žene. Ženama je koketerija toliko prirodna da je često ni same nisu svesne.
- Razmena signala
Razmena signala je ono što žena čini da zadobije pažnju muškarca kada se nađe u njegovoj fizičkoj blizini. Ona ubacuje ideju u njegovu glavu, koristeći različite verbalne i neverbalne signale da bi ga naterala da on misli na nju. Flert izražava interes. Poruke su suptilne, ponekad namerno dvosmislene, jer sa poslatom informacijom ide i proces njihovog sakupljanja. Flert zahteva hrabrost jer dovodi do mogućnosti odbacivanja. Naravno, uvek je u igri kalkulisanje količine uloga i dobiti (cost–benefit calculation).
- Moć veta
Moć veta je pasivnija opcija. Primenjuje je žena da bi rekla „ne” u slučaju kad muškarac pokuša da uspostavi kontakt ili da pomakne vezu na viši nivo pre nego što se sama žena uveri da to želi. Odgovor ne mora da bude odlučno „ne” da bi žena upotrebila ovu metodu. Ženi na raspolaganju stoji mnogo načina da suptilnim verbalnim i neverbalnim načinom kaže „ne”. Žene su toliko vešte u odašiljanu signala, a muškarci u njihovom dešifrovanju da je direktna poruka retko kad neophodna. U svakom slučaju, ove postupke žene koriste da bi kontrolisale situacije i predloge koji nisu u skladu s njihovim željama.
- Ključne karte
Žene drže ključne karte kad je reč o odlučivanju s kim hoće, tj. neće, da imaju seks ili da zatrudne. To nije nešto što one čine pasivno, koristeći pravo veta. One su aktivni inicijatori većine susreta koji dovode do seksualnih kontakata. I postoje solidni biološki razlozi zašto je to tako i zašto će verovatno to tako i ostati. Žene ulažu mnogo napora da održe mit o muškoj moći izbora. On im je potreban da bi još efikasnije psiho-seksualno manipulisale muškarcima.Naravno, i muškarci se mogu naći u poziciji onog koji bira. Ali, postoji značajna razlika. Dok je ono što ženama daje moć izbora (seksualnost ili veće roditeljsko ulaganje) raspoređeno poprilično podjednako, ono što muškarcima daje moć izbora (status) daleko je neravnomernije raspoređeno. Jedna od posledica te činjenice jeste i pojava poligamije, odnosno sukcesivne monogamije. To znači da su žene u svojim početnim seksualnim i reproduktivnim pozicijama mnogo egalitarnije. Muškarci su u svojim početnim seksualnim i reproduktivnom pozicijama mnogo neegalitarniji.
- Zaključak
Žene su mnogo aktivnije u biranju partnera nego što to kulturni stereotipi sugerišu. Hedep Remof Treksler smatra da postoje četiri metode pomoću kojih one to čine. To su: direktan nastup, manipulacija okolnostima, razmena signala i moć veta. Kada je reč o biranju partnera izbor je obostran, a uloga žena nije nimalo manja od uloge muškaraca. Na mnogo načina je i veća.
Tekst: Vladislav Đorđević
Fotografije: Željko Savić