PROMOCIJA KNJIGE "DVA VEKA KARIKATURE NA PROSTORIMA JUGOSLAVIJE"

Promocija druge knjige „Dva veka karikature na prostorima Jugoslavije“ upriličena je sinoć u Klubu Društva novinara Vojvodine uz prisustvo brojnim ljubitelja ove umetnosti.

Prisutne je u ime Društva novinara Vojvodine, koje je i izadavač ove jedinstvene publikacije, pozdravio predsednik Petar Kočić i rekao da je ovo jedno od njihovih kapitalnih izdanja na koje su izuzetno ponosni i da Društvo pridaje veliku pažnju svojoj izdavačkoj delatnosti, koja je veoma raznorodna, a da sve to rade pre svega da bi pomogli svojim kolegama kako bi se njihov trud obelodanio s jedne strane, a sa druge strane da ostave svojim potomcima tragove, da doprinesu baštinjenju naše duhovne kulture u najširem smislu reči.

-Karikatura svakako pripada duhovnoj kulturi, ali karikatura je jedan višedimenzionalan, višeznačajan, pre svega i medij, bez koga se novinarstvo od svog začetka, pa do danas ne može zamisliti. U prvom tomu autor je objasnio koje su

to sve funkcije, uloge i dometi karikature. Za nas novinare je karikatura važna zato što je ona svojevrsni komentar i vrlo često ubojitija, jača i vrlo često ima veći domet od traktata koji hoće da se predstave kao komentari.Zbog toga ja lično i svi mi u Društvu novinara Vojvodine smo izuzetno zadovoljni i izuzetno smo srećni što je autor nama poverio da obelodanimo ovaj njegov višedecenijski rad, vrlo studiozan, rad koji je podrazumevao veliku ljubav prema karikaturi i veliku požrtvovanost da i ovaj drugi tom evo i večeras bude pred vama.- dodao je Kočić.

-Svaka tema traži svoj natpis, a svaki natpis traži svog autora, svaki autor traži svog izdavača i to negde u tom četvorouglu splelo se ovo o čemu večeras ne bez povoda govorim. Goran Maravić naš dugogodišnji član oproban već u nekoliko izdanja koje su bile na temu školstva i bolesti zavisnosti priredio je zahvaljujući svog četrdesetogodišnjem pregalačkom radu ovu knjigu. Koliko smo se namučili pri objavljivanju prvog dela, jer tada nismo imali podršku institucija zaduženih za kulturu ni u Novom Sadu ni u Pokrajini, uspeli smo prvi tom da objavimo uz pomoć sponzora koje je oko sebe okupio Goran i ličnog učešća samog autora, da bi već drugi tom naišao na mnogo bolji prijem. Prvi put je Društvo novinara Vojvodine od 2010. ili od 2014. godine, otkako smo prešli na projektno finansiranje dobilo neku crkavicu iz republičkog ministarstva. Ja sam bio oduševljen kad sam pročitao obrazloženje komisije koja je sama rekla da je ovo kapitalno delo. Tako je sa mnogo manje muke napravljen i ovaj drugi deo knjige, koja ukupno čini jedinstvenu enciklopediju karikaturista u nekadašnjoj zajedničkoj državi. O karikaturama, ne ulazeći u dublje analize, mogu da kažem da je to izraz koji je zapostavljen u današnjim novinama. Vi danas na prste jedne ruke možete da nabrojite koje novine objavljuju karikature. Tu je Koraks u Danas-u, tu je Petričić posle bekstva iz Politike u Vremenu i Somborac u Blicu. Nekada smo se divili crtačkim sposobnostima ljudi koji su ilustrovali pre svega za sportske strane, skupljali smo te sličice, isecali i lepili na kartončiće i igrali takozvane krajcarice, eto je bio naš prvi susret sa karikaturama, a Goran je tome ostao dosledan do dan danas. Niko do Gorana nije napravio jedno ovakvo delo, niti će bez Gorana bilo ko, ko se maši pera, moći da piše o karikaturi a da zaobiđe njegovo delo. – rekao je Mladen Bulut, predsednik izdavačke delatnosti DNV-a.

„Kao što reče Mladen, bilo je jako puno problema dok ovo delo nije izašlo na javu. Što se tiče same karikature koju skupljam više od 40 godina i imam više od dva miliona karikatura, tek ovog leta sam uspeo sve da složim onako kako treba po autorima i to su jedne ovakve portfolije kao ova knjiga, pa sad vi zamislite 53 takve. To je arhiva koje je ušla u ove dve knjige. Pripremio sam, još nisam završio, knjigu svetsku karikaturu, tu je gotovo nekih 1500 stranica. To će biti nešto sasvim drugačije, obzirom da savremeni teoretičari govore da je karikatura nastala pojavom Leonarda Da Vinčija i njegovih grotesknih glava, tada se smatra da je počinje savremena karikatura, dok ja imam malo drugačije mišljenje i zbog toga sam to i počeo da radim. Ja sam to već stavio u neki Paleolit, znači od Paleolita pa na ovu stranu ja izučavam karikature. Kad kažem Paleolit, to ne znači da su oni u Paleolitu radili karikature, ali to su na neki način preteče današnjem obliku karikature. Kao što je kad pogledate unazad u Mesopotamiji bilo određene groteskne karikature urezane u određene pojave uklesane u građevine koje su stvarale stare civilizacije, da ne pričamo o Egiptu koji je bukvalno plakat u kome kameni deo vajarstva odiše nekom groteskom, iako se pojam groteske pojavljuje tek u 19. veku, ali ono što su oni radili i ono što sam ja video od tih crteža to je bukvalno groteska. Tako da ta karikatura karikatura po meni počinje i sa modernim slikarima, kad kažem modernim mislim i na period renesanse. Prva knjiga i negde dve trećine druge je karikatura kao likovni pravac, to je ono gde sam se ja i najviše zadržao. Posle toga taj jedan deo je dat kako bismo se upoznali sa narativnom karikaturom, takozvanom strip karikaturom gde sam dao samo osnovne pravce u tom domenu, zatim kao treće je bila animacija koja je takođe jedna vrsta karikature i četvrto je film, peto je književnost, šesto je muzika, sedmo fotografija, osmo su razni perfomansi i deveto su obredne maske. Te posebne maske su izuzetno zanimljiva i široka tema, naročito prateći kinesku kulturu. -rekao je Goran Maravić i dodao da se nakon dugogodišnjeg rada i ljubavi prema tome što je radio shvatio da su karikaturisti kao umetnici potcenjeni.

Tek negde 1966. godine prva karikatura je postavljena u muzej, onda posle toga je već to počelo da ide. Trenutno muzej koji najbliže nama je u Temišvaru i gospodin Doru Bosiok i on će najverovatnije u novembru posetiti taj muzej i ove dve knjige će najverovatnije ući u postavku tog muzeja,što je za njega velika čast.