POTREBA ZA KOMPLEMENTARIZMOM

Komlementaristički odgovor na radikalni feminizam (1)

POTREBA ZA KOMPLEMENTARIZMOM

Potrebno je objaviti seriju članaka koji bi se bavili položajem muškaraca i žena u društvu na objektivan i nepristrasan način. Danas monopol na tu temu imaju ekstremni feministi. Njihov pristup tematici je često jednostran i neobjektivan. Feminističke studije se gotovo isključivo usredotočuju na položaj žena, a za položaj muškaraca malo mare.

„Ženske studije”

Ima mnogo studija koje se bave društvenim položajem žena. Svi mogući problemi žena iscrpno se analiziraju. O „ženskom pitanju” uveliko raspravljaju pravnici, ekonomisti, antropolozi, etnolozi, sociolozi, politikolozi, istoričari, psiholozi, filozofi, lingisti, čak i teolozi.

Ta opsesije pisanja o ženama dobila je ubrzanje sa rasprostiranjem „Ženskih studija” (Women’s studies). Broj studija koje se bave muškarcima neuporedivo je manji. U tom pogledu muškarci su upadljivo diskriminisani. O njima se malo piše. Potrebno je pisati ne samo o ženama i njihovim problemima, nego i o muškarcima i njihovim problemima. Bilo bi dobro kada bi kod nas pored „Ženskih studija” (Women’s studies), tj. „Rodnih studija” (Gender studies) postojale i „Muške studije” (Men’s studies). Za žensku stranu priče znamo. Za mušku ne znamo.

2. Mnogobrojna pitanja

Bilo bi interesantno pročitati knjigu koje bi pokušala da pruži odgovor na pitanje zašto muškarci u Srbiji žive pet godine kraće od žena. Zar ne bi bilo interesantno znati koji su biološki i socijalni činioci odgovorni za to? Zašto na najvažnijem polju života – njegovoj dužini – ne postoji „ravnopravnost”? Koje su javne i prikrivene diskriminatorne sile odgovorne za to? Bilo bi zadovoljstvo pročitati knjigu nekog pravnika koji bi objasnio gde su sve to muškarci neposredno ili posredno diskriminsani? Zašto žene idu ranije u penziju? Zašto se prilikom obračuna penzija ženi dodeljuje povoljniji kvocijent? Zašto se prilikom rastave po pravilu dete dodeljuje majci? Bilo bi korisno pročitati knjigu nekog psihologa, sociologa ili kriminologa koji bi ponudio odgovor na pitanje zašto muškarci češće izvršavaju samoubistvo nego žene. Koji su biološki i socijalni činioci odgovorni za to? Šta se može učiniti da se na tom polju pomogne muškarcima? Zar ne bi bilo interesantno pročitati knjigu koja bi pokušala dati odgovor na pitanje zašto muškarci biraju najteže poslove? Zašto se bave riskantnim profesijama? Zašto se povrede na radu mnogo češće dešavaju muškarcima? Šta bi mogli učiniti da se na tom polju poboljša njihov položaj? Zašto materijalni status toliko mnogo utiče na muškarčevo samovrednovanje? Zašto su oni očajni i neurotični bez posla? Zašto je gubitak posla tako poguban za njihovo samopoštovanje? Šta se može učiniti za muškarčevo mentalno zdravlje? Kako bi bilo da neki antropolog, etolog ili psiholog ponudi odgovor na pitanje zašto su brak i roditeljstvo neravnomernije raspoređeni kod muškaraca (kao i kod drugih mužjaka sisara)? Zar se tu ne bi putem „pozitivne diskriminacije” mogla postići veća „ravnopravnost”? Zar nisu brak i reproducija mnogo važnija pitanja od broja „poslanica” u skupšini ili upotrebe „rodno senzitivnog” jezika? Zar brak i roditeljstvo ne zadiru u najvažnije područje života? Da li vredi objaviti knjigu o tome zašto su u svim ratovima primarne žrtve muškarci? Zašto su gotovo bez izuzetaka ratni i radni invalidi muškarci? Kako bi bilo da se na tom tako važnom polju – polju invalidnosti – počnu sprovoditi mere pomoći i zaštite? Bilo bi interesantno pročitati knjigu koja bi analizirala činjenicu da se kriminalom mnogo češće bave muškarci nego žene. Koji su uzroci, a koje posledice te činjenice? Šta se može učiniti da se na tom polju pomogne muškarcima? Koji su uzroci, a koje posledice činjenice da su zatvorski uslovi mnogo teži kod muških zatvorenika nego kod ženskih? Koji su uzroci, a koje posledice činjenice da su administrativni poslovi gotovo u potpunosti u rukama žena? Koji su uzroci, a koje posledice činjenice da se poslovima u zatvorenom postoru (indoor jobs) – poput onih kancelarijskih u sudstvu, bankarstvu, zdravstvu, prosveti i državnoj upravi – bave uglavnom žene? Koji su uzroci, a koje posledice činjenice da se poslovima na otvorenom (outdoor jobs) – poput onih u građevinarstvu, rudarstvu, šumarstvu i saobraćaju – bave uglavnom muškarci? Zar ta razlika u radnim uslovoma ne pruža racionalno objašnjenje za činjenicu da muškarci u proseku imaju više plate od žena? Namesto tog jasnog i racionalnog razloga, feministi nude razne vidove miseriozne „diskriminacije”. Kako bi bilo da neki pedagog napiše knjigu u kojoj bi pokušao da pruži odgovor na pitanje koje su moguće posledice na dečake kadrovska feminizacija osnovnih i srednjih škola? Drugi pedagog mogao bi da napiše knjigu o tome koje su društvene, ekonomske i psihološke posledice činjenice da je danas muškarci manje obrazovani nego žene? Kako ta činjenica utiče na brak i porodicu? Kakve su posledice feminzacije novinarstva? Kakve su posledice na muškarce činjenica da se na mnoge društveno-političke pozicije žene promovišu ne na demokratski način, nego putem birokratskog „sistema kvota”? Zato žene imaju svoj dan, a muškarci ga nemaju? Zašto one za Osmi mart dobiju malo više pažnje nego obično? Verovatno to nije loš običaj. Nije lože zadržati ga. No, činjenica je da muškarci nemaju svoj dan kad bi i oni bili počastvovani većom pažnjom. Osim toga, bonton svih naroda svodi se na ugađanje ženama. Etika ladies first je univerzalna. Koje su posledice te činjenice? Ova i mnoga druga pitanja zahtevaju obradu ne samo iz ženskog ulga, nego i iz muškog. Stoga je potrebno večitoj temi međupolnih osnosa pristupiti uravoteženije i sveobuhvatnije nego što to čine feminističke studije.

Prevladavanje negativnih stereotipa

U feminističkim studijama muškarci se uglavnom negativno etiketiraju. Oni se portretišu kao bezosećajni „primitivci”, „prostaci”, „seksisti”, „miozoginisti”, „falocentristi”, „nasilnici”, „silovatelji” itd. Ali muškarci mogu biti i melanholični studenti, osećajni umetnici, napušteni momci, izmanipulisani ljubavnici, iscrpnjeni radnici, odani muževi, posvećeni očevi, verni prijatelji, hrabri ratnici, požrtvovani saradnici itd. O muškarcima prevladavaju negativni steretipi, a stvarnost je složenija. Nije korisno negovati mit o monstruoznim muškarcima. Potrebno je o njihovom položaju pisati realnije i trezvenije. Nekorisno je svaku komponentu njihovog života podvesti pod neku feminističku ideologemu (npr. „patrijarhalnost”, „androcentričnost”). Potrebno je baviti se položajem muškaraca i žena na realniji način. Takav pristup se može nazvati komplementarističkim, jer su polovi različiti, ali komplemntarni. Upućeni smo jedni na druge i jedni bez drugih ne možemo.

Zaključak

Jedan od osnovnih uspeha feminizma jeste činjenica da se o „ženskom pitanju” naveliko piše. Ali sve te feministike studije imaju skonost ka jednostranosti. One iznose brojne podatke, ali svesno prikrivaju mnoge druge. Selektivnost u iznošenju podataka obično je zavodeća.

Imajući u vidu potrebu da se o muškarcima i ženama piše na uravnoteženiji i nepristrasniji način, pokrećemo serijal tekstova koji će se baviti međupolnom tematikom iz komplementarističke perspektive. Svrha njihovog objavljivanja jeste ta da se javnosti pruži objektivna slika o položaju polova i tako pomogne njihovom zbližavanju.

Bibliografija

Antonić, Slobodan, „Izazovi radikalnog feminizma: moć i granice društvenog inženjeringa”, Službeni glasnik, Beograd, 2011.
Brajzendin, Luen, „Muški mozak”, Sezam Book, Zrenjanin, 2010.
Brajzendin, Luen, „Ženski mozak”, Sezam Book, Zrenjanin, 2009.
Đorđević, Vladislav, „Mit o patrijarhatu”, Metaphysica, Beograd, 2009.
Đorđević, Vladislav, „Prednosti žena”, Dereta, Beograd, 2007.
Kendal, Frensis, „Razlike među polovima: zašto se volimo, svađamo i pravimo decu”, Moć knjige, Beograd, 2005.
Milojević, Ivana i Slobodanka Markov (ur.), „Uvod u rodne studije”, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2011.
Moir, Anne and DavidJessel, „Muški spol, ženski spol”, Izvori, Zagreb, 2001.
Pavićević, Aleksandra, „Na udaru ideologija: brak, porodica i polni moral u Srbiji u drugoj polovini XX veka”, Etnografski institut SANU, Beograd, 2006.
Piz, Barbara i Alan, „Zašto muškarci žele sekst, a žene traže ljubav: rasplitanje jednostavne istine”, Mono i Manjana, Beograd, 2010.
Piz, Barbara i Alan, „Zašto muškarci lažu, a žene plaču”, Mono & Mañana; Moć knjige, Beograd, 2003.
Piz, Barbara i Alan, „Zašto muškarci ne slušaju, a žene ne tumače mape: u čemu se razlikujemo i šta da se radi”, Mono & Mañana; Moć knjige, Beograd, 2002.
Tanen, Debora, „Svetovi žene i muškarca”, IP Esotheria, Beograd, 1997.
Tournier, Paul, „Poslanje žene: putovi i zadaci feminizma”, Karlo Prendivoj, Zagreb, 198
Fišer, Helen, „Um žene: prirodni talenti žena i kako one menjaju svet”, Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2005.