Planinarsko društvo Fruška gora Novi Sad tradicionalno sarađuje sa domaćinima PSD Magleš iz Valjeva. Ovaj put, poslednje nedelje u januaru 2022, zajedno su pohodili lepote valjevskog kraja na obroncima planine Jablanik.
Pešačenje je započeto u selu Poćuta za koji saznajemo da je centar nekoliko okolnih sela i zaselaka od kojih je najveće Tubravić. Nalazi se na magistralnom putu Valjevo – Bajina Bašta, na oko 25 km od Valjeva. Na jednu stranu pokazuje tabla za potopljenu valjevsku Gračanicu a na drugu za manastir Pustinja.
Još ranije smo čuli da se manastiri Gračanica, Pustinja i Jovanja nalaze u istoj liniji i istoj nadmorskoj visini, te da su ih po predanju sagradila tri brata. Od magistralnog puta do manastira Pustinje ima oko 2,7 km a nešto pre manastirske table vidimo dve čudesne stene šatirane belo i plavo. Saznajemo da se lokalitet zove Grdoba i predstavlja najmlađe ali i najpopularnije penjalište koje je aktivno tokom cele godine, čak i sa mogućnošću kampovanja, te da postoji deo stene specifičnog prevesa koji još niko nije ispenjao.
Staza dalje vodi ka reci Jablanica koja izvire ispod istoimene planine. Kraj reke se ušuškalo autentično selo Bebića Luka. Ova lokacija je poslužila za snimanje filma „Enklava” zahvaljujući staroj arhitekturi kuća i seoske škole koje su pravi biser graditeljstva 19. veka i pod (na našu veliku žalost, nedovoljnom) zaštitom kao kulturno blago. Objekte su gradili vrsni majstori Osaćani čuveni po crkvama brvnarama i kneževskim kućama. Njihove građevine su nosile pečat originalnosti samih dunđera, oslikavale patrijarhalni duh epohe i imale izrazito humanu funkciju življenja. Sami neimari su imali svoj specifičan jezik koji drugi nisu razumeli a na njihovu postojbinu će vam pokazati vodiči ukoliko krstarite brodom od Perućca do Višegrada.
Dalje se stiže do prelepe doline gde se Rebeljska reka uliva u Jablanicu. Uz Rebeljsku reku vidimo kuće koje je klizište svuklo u ponor u katastrofalnim poplavama 2014. Nažalost, stradali su čitavi zaselci, i to oni koji su imali najviše uslova za opstanak.
Putem ka visoravni Rebelj saznajemo za postojanje rudarstva u ovom kraju još od antičkog doba, preko preko doba pre Turaka. U vreme kada su bakar vadili Francuzi ovde je postojao grad sa ulicama, trgovinama i osvetljenjem. Čuli smo i neslavnu priču da je koncesija sa Englezima raskinuta kada se saznalo da ne uzimaju samo bakar i zlato ne ostavljaju Srbiji spram ugovora, nego su zlato oblagali bakrom i tako prisvajali. Postoje razna okna i tuneli ali se veruje da je ruda ovde iscrpljena. Tu su i druge jame i prerasti. U rupu duboku 12 metara pre nekoliko godina upala je monahinja manastira Pustinja uprkos tome što joj je ovaj kraj itekako poznat. Pronašli su je nepovređenu tek sutradan zahvaljujući obučenom psu Gorske službe spasavanja.
U rebeljskom zaseoku Vreoci nailazi se na novo iznenađenje – seosko groblje sa starim spomenicima, uključujući i saskim rudarima koji su ovde radili. Poneka obeležja imaju natpise a većina samo uklesan određeni znak. Iako datiraju početkom 20. veka, zbog neobičnog izgleda dodali bismo im još pet-šest vekova starosti. Desetak minuta hoda odavde, staza vodi do vidikovca ka Valjevu odakle pogled puca sve do Beograda, uključujući i obližnje jezero Rovni. Nakon spusta niz okomitu snežnu padinu, izlazi se na stenu sa koje se pruža fantastičan pogled na manastir. Put dalje vodi kroz dvorište jednog domaćina u selu Mijači, sledi malo klizanja kroz šumu, prelaz preko brvna na Jablanici, te se uzbrdo sa donje strane stiže u
Manastir je ženski, posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, sagrađen u najboljem maniru raške škole sa izrazitim stremljenjem ka nebu, verovatno u doba kralja Dragutina na mestu još starije crkve. Njegova ušuškanost sačuvala ga je od većih razaranja, osim od zloglasnog paše Bušatlije. Manastir je obnovljen, a pašu je ubio upravo ovdašnji stanovnik Rebelja kada je saznao da se sprema novi napad na manastir.
Jedinstven je po zidanoj oltarskoj pregradi i najlepšim freskama u centralnoj Srbiji, dostojnim lepote i skladnosti čuvenog Longina Dečanca. Posebnost čini i freska Usekovanja Sv. Jovana koji je ovde prikazan kao anđeo (Jovan Krilati). Posetiocima skrećemo pažnju i na izvor vode koja leči oči, nedaleko od manastira. Manastir čuva delove odežde Sv. Katarine Sinajske i Sv. Nektarija Eginskog, papuče Sv. Vasilija Ostroškog sa moštiju, kao i čestice moštiju Sv. Teodora Tirona i Sv. Kozme i Damjana. Čuva se i zapis naše pesnikinje Desanke Maksimović da je srećna što je posetila ovo sveto mesto (malo pre upokojenja), jer kako bi otišla na onaj svet da ovde nije bila i poklonila se ikonama u ovoj svetinji.
Planinari iz Novog Sada, Zrenjanina i Valjeva, takođe su bili srećni što su jednog sunčanog i snežnog januarskog dana (svakako, jedino pešice) mogli da posete ovu lepotu, pre svega zahvaljujući vodičima Zori Savić iz Valjeva i Šekiju iz Novog Sada.
Tekst i foto: V. Raonić;