Prvog februara 2023. sa početkom od 20 sati, povodom rođendana grada Novog Sada – dana kada je 1748. od carice Marije Terezije dobio status slobodnog grada, u Gradskoj koncertnoj dvorani nove muzičke i baletske škole, uživali smo „Na balu u Novom Sadu”. Subjektivni umetnički doživljaj bio je baš kao da smo u Beču na veličanstvenom koncertnom spektaklu. Sala kapaciteta 400 mesta ne samo da je bila popunjena, nego je celokupno zdanje dvorane i muzičke škole bilo prepuno ljudima, i mladima i vremešnijima, svima koji su željni lepote, nadahnuća i muzičke iskrene emocije koja pokreće čovekov duh do neslućenih visina, lepote stvaralaštva i vrlina, te pokazali svoje oduševljenje, radost i ushićenje.
Uz najmoderniju tehniku sale, modernu rasvetu i kolorizovanu svaku numeru posebnom paletom boja, u bajkolikom koncertnom spektaklu, preplitale su se najlepše muzičke misli velikana poput kompozitora Johana Štrausa, Čajkovskog, Korsakova, Verdija, Pučinija, Maskanjija, Masnea, Čilea, Bizea, Bramsa, Riharda Štrausa, Lea Vajnera i drugih najznačajnijih evropskih kompozitora.
Neke od kompozicija izvodile su se po prvi put u Novom Sadu poput Vajnerovog „Divertimenta”, Štrausovog „Jutra” kao i delova „Carske neveste” Nikolaja Rimskog Korsakova. Bravuroznom izvođenju gudačkog orkestra sastavljenog od akademskih gudača iz Simfonijskog orkestra RTS i beogradske filharmonije predvodio je maestro Dejan Savić, istaknuti dirigent iz Beograda. Za inspirativne, romantične i lirske operske bravure pridružila se i novosadska operska diva Zorica Belić, koja je plenila lakoćom, bravurama i muzikalnim interpretacijama poznatih ali i ovde retko izvođenih dela. Koncert je realizovan uz podršku Grada Novog Sada, te medijskih kuća.
Nakon upriličenog ugođaja, o utiscima „rođendanskog” koncerta, sa sopranom Zoricom Belić koja je inicirala ovako lep muzički „bal”, razgovarala je Vesna Raonić, novinar .
V. R: Kako je došlo do saradnje sa muzičarima iz Beograda a u slavu grada Novog Sada?
Z. B: Sa mnogim muzičarima iz gudačkog orkestra sarađivala sam i ranije, pre svega mislim na kolegu vođu kontrabasista iz filharmonije iz Beograda Ljubinka Lazića, koji je nastupao u celom svetu a zatim i kolege koji sviraju u kvartetu „Rošer” sa kojima sam nastupala na Trgu slobode pre nekoliko godina, u takođe divnom muzičkom programu. Mnogi od njih su istaknuti instrumentalisti u nekoliko velikih orkestara, simfonijskom orkestru RTS i filharmoniji iz Beograda, kao i filharmoniji iz Niša. Maestra Savića smo pozvali da snagom svog ogromnog iskustva uobliči muzičke linije i rešenja jer se u kamernom orkestru svaki instrument mnogo više pojedinačno čuje nego u mnogobrojnijoj verziji simfonijskog orkestra. Potrebna je veća pažnja i umešnost dirigenta da muziku uzdigne na još veći umetnički nivo.
V. R: Da li je bilo teško osmisliti i pripremiti program?
Z. B: Bilo je veoma izazovno. Sam program je vrlo zahtevan. Ovoga puta nisam bila samo solistkinja nego i organizator apsolutno svega što ste videli na koncertu. Možda je to previše jer operski solista mora da čuva snagu za pevanje koje svakako troši mnogo energije, ali okolnosti ponekad budu specifične i da bi sve uspelo moraš se lično uključiti u proces i sve njegove segmente. Svakako, mitovi o korpulentnim divama koje isključivo pevaju, lepo se odevaju i pasivno čekaju asistenciju i prilike odavno su zanimljiva istorija.
V. R: Vaš odgovor da ste bili i organizator pomalo brine. Mislili smo da je Vaš posao samo glas i izbor toalete.
Z. B: Danas, diva može biti svaka umetnica koja ima dobre volje i razvija kapacitete za to, biti diva je pre svega posvećenjem, životom i karakterom, biti iznad svega plemenita, sposobna, fleksibilna, nesalomiva, ali istovremeno i tolerantna otporna na nepravdu, jer da se razumemo, umetnost nije egzaktno merljiva vrednost i nema jedinicu mere kao u nauci, samim tim vrlo često se prave i izuzetno velike greške kao i nepravde u izborima koji vrlo često ne idu regularnim putem kada je podela uloga u operi u pitanju. Dakle ostati iznad svega dostojanstvena i sofisticirana, unikatna ličnost filigranski izbrušenih vrlina, čistog srca i čistog glasa, baš kao što i izvorna italijanska reč govori „La divina – biti divna.”
V. R: Kako ste zadovoljni odzivom i reakcijom publike?
Z. B: Novi Sad je oborio sve rekorde u poseti događaju umetničke muzike od osnivanja Gradske koncertne dvorane do danas i pokazao da muzika jeste zaista najplemenitija nit koja spaja ljude. Mi, učesnici koncerta a naročito ja kao organizator, autor i solista, ushićena sam još uvek energijom koja se desila među nama i publikom. Sam statistički podatak da je oboren rekord posećenosti sale povodom koncerta „Na balu u Novom Sadu” za rođendan grada Novog Sada, nije ni približan doživljaju lepote, uživo ujedinjenih divnih ljudi koji skandiraju muzici i umetnicima. Novosadska publika inače važi za finu odabranu stručnu, ali pomalo uzdržanu publiku, mi smo, obrnuto, te večeri svedočili čudesnoj pojavi koju niko od nas na sceni do sada tako intezivno, radosno i srdačno nije doživeo sa toliko ljudi. Novinari koji prate umetničke događaje tvrde da ni filharmonijski, ni bilo koji drugi programi osim festivalskih, nemaju toliku publiku. Bila sam presrećna što smo protagonisti događaja koji sjedinjuje preko pet stotina ljudi u čudesnoj lepoti kreacije, usred Novog Sada, iznad svih globalnih okolnosti, uzvišeno i divno, kako ovom jedinstvenom gradu i dolikuje.
Tekst: V. Raonić;
Foto: V. Raonić i arhiva Zorice Belić;
IZVOR: TV ARS MEDIJA