VLADIMIROV ČUDESNI SVET BOŽURA

Pronašli smo u Banatu pasioniranog uzgajivača božura. Putem ovog intervjua saznajemo nešto više o njegovoj uzgajivačkoj strasti. On se zove Vladimir Ranislavić i živi u Pančevu.

Poštovani Vladimire, recite nam nešto o Vama.

Rođen sam 30. 9.1960. u Kosovskoj Mitrovici. Slučajno. Moj otac je bio na terenu pa je poveo moju majku sa sobom. Znači, nisam izbegao. Kosovo i Metohiju smatram za neotuđivi deo Srbije. Od agresije na Srbiju 1999. godine sam nezaposlen. Svaki novi dan je borba za opstanak a božuri su nešto posebno, nešto što pokreće.

Otkuda interesovanje za božur i koliko vrsta gajite?

Pre oko 15 godina sam počeo ozbiljnije da posmatram božure. Posmatrao sam i počeo da donosim neke zaključke. Naime, pre možda 10 godina primetio sam da mnogi predivni božuri imaju kao jednog od roditelja (ili oba roditelja) neki divlji božur. Divlji božuri imaju „jake gene”. Samo oni iz semena mogu da daju identične nove biljke. Ako je divlja vrsta 100% čista, mora da iz semena da 100% čiste nove biljke (Naravno, mogućnost mutacije uvek postoji).

Kod svih božura se iz semena dobijaju različite biljke (generativno razmnožavanje). Nove biljke mogu da liče na biljku majku (biljku koja je dala seme) ali najčešće to nije slučaj. Tako nastaju nove vrste za koje su uglavnom odgovorne pčele a u poslednje vreme i ljudi.

Imam oko 250–300 vrsta hibridnih božura i oko 20 vrsta drvenastih božura. Samo dva intresekcijska božura. Sve to je na površini od oko 38 ari. Ali, moj ponos je kolekcija od oko 90 vrsta, oblika, formi, divljih božura iz celog sveta. Internet je verovatno najveći pronalazak do sada. Meni je omogućio kontakt sa ljudima iz celog sveta i eto. Samo ja znam koliko sam ljudi koji rade u inostranstvu, koji putuju u inostranstvo, pitao da mi donesu neki božur. Ništa od svega toga nije bilo uz izgovor. Sada znam – treba naći prave ljude i to je već pola posla. Druga polovina posla je da imate nešto da date zauzvrat jer su u pitanju uglavnom specifični ljudi kojima novac nije na prvom mestu. Naravno, novac je prisutan a cene za neke božure mogu biti veoma velike. I za naše, a i za svetske prilike.

Koja zemlja je najpoznatiji domaćin božura?

U vreme Starog Rima postojala je izreka: „Svi putevi vode u Rim”. Danas, ukoliko volite divlje božure moglo bi se reći: „Svi putevi vode u Rusiju”. To i nije čudno s obzirom na veličinu teritorije Rusije. Naime, najveći broj divljih božura ima rusko poreklo.

Na drugom mestu po broju divljih božura bila je Jugoslavija. Ali pošto nje više nema sada je na drugom mestu Italija, pa zatim Turska, Grčka itd. NR Kina je velika nepoznanica. Postoje divlji (zeljasti) božuri koji imaju kinesko poreklo ali siguran sam da Kinezi imaju još neke božure za koje nikome u svetu nisu rekli. Verovatno postoje i neki božuri za koje ni sami Kinezi ne znaju jer, ne treba zaboraviti, Kina je ogromna zemlja.

Najveći broj božura iz moje kolekcije i jeste iz Rusije. Negativna propaganda koja je dugo vođena protiv Srba i svega što je srpsko ostavila je traga. Veoma često se dešava da me ljudi sa Zapada ignorišu. Lepo mu se obratim na njegovom ili na engleskom jeziku a on ništa. Neće da odgovori. Čak su i neki Rusi bili malkice sumnjičavi u početku. No sada je sve u redu.

Kakav je božur za uzgoj, šta se sa njim radi preko zime?

Svi božuri moraju da imaju i zimu i leto. Naša klima im u potpunosti odgovara. Zeljasti i intersekcijski božuri u toku zime gube nadzemni deo. Lišće se suši i treba ga odseći. U toku zime koren je aktivan i priprema se za sledeću godinu. Kod drvnastih božura lišće takođe opada i može se videti samo golišavi žbun, kao drvo bez lišća.

Drvenasti božuri počinju sa cvetanjem u aprilu. Veliki broj hibridnih božura počinje da cveta krajem aprila i u toku maja meseca.

Divlji božuri (i zeljasti i drvenasti) cvetaju prvi. Ovo se sve odnosi na naše klimatske uslove. Za sada je neprikosnoveno prvi sa cvetanjem „beli kavkaski božur” (Paeonia caucasica alba). On prvi počinje da izbija iz zemlje i podnosi sve niske temperature. Inače je potpuni „albino”. Nema ni trunke antocijanina u sebi.

Kakav je status ove biljke u našoj zemlji?

Na teritoriji Srbije postoji između 10 i 12 vrsta divljih božura. Skoro svi su veoma ugroženi. Neki su pred istrebljenjem. A sve zbog neodgovornog i potpuno nepotrebnog kidanja cvetova! Bez cvetova nema ni semena! Inače, u prirodi od 100 semenki možda svega jedna ili dve daju novu biljku jer dobar deo semena pojedu miševi, ptice, insekti.

Koji je naš najpoznatiji božur?

Najpoznatiji božuri iz Srbije su „uskolisni božur” (Paeonia tenuifolia) i „kosovski božur” (Paeonia peregrina). „Uskolisni božur” iz Srbije ima cvet crvene boje. U Rusiji su nedavno otkrivene populacije sa cvetovima bele, crveno-bele, roze, veoma tamne crvene boje i neke boje koja bi se mogla nazvati narandžastom. Božuri iz Srbije se razlikuju u odnosu na božure iz drugih zemalja. Razlike se vide u visini biljaka, u oblicima cvetova, rasporedu i gustini listova, obliku korena…

„Kosovski božur” postoji u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj i Srbiji. Postoji mogućnost da se može naći i u Moldaviji ali ja još uvek nemam tačnu potvrdu toga.

Naravno, u svim tim zemljama nema ime kosovski. Ne znam kako ga nazivaju u tim zemljama, ali sam primetio da ga Šveđani i Nemci zovu balkan-božur ili turski božur. Naš božur je karakterističan po tome što ima veoma tamnu nijansu crvene boje za boju cveta. Ogromna je razlika između tih cvenih boja između našeg i turskog božura, na primer. Ta razlika se može videti samo ako su božuri jedan do drugog, pred očima posmatrača.

Koliko uopšte ima različitih vrsta božura?

Više od 7000 registrovanih vrsta božura postoji danas. „Registrovani” znači da božur ima ime, ime onoga ko ga je registrovao, možda ima podatke o roditeljima (ako ih je hibridizer znao). Postoje i mnogi božuri koji nisu registrovani i krase mnoge bašte širom sveta.

Zeljasti božuri su svima poznati. Od proleća do jeseni pokazuju svu svoju lepotu a na kraju jeseni gube nadzemni deo. Naime stabljike na kojima je lišće se suše i potrebno je potpuno ih odseći. U toku zime korenov sistem „radi” i priprema se za narednu godinu. Zeljasti božuri mogu živeti više od 100 godina.
Drvenasti božuri su, kao što samo ime kaže, „neka vrsta drveća”. Svi su poreklom iz NR Kine. Sada osvajaju ceo svet zato što su predivni. Mogu biti visoki od 0,5m do 4m, u zavisnosti od vrste. Znači, zamislite drvo puno cvetova božura. U Kini postoje primerci stari više od 400 godina mislim da je najstariji drvenasti božur star oko 800 godina.
Japanski botaničar Toiči Ito dugo je razmišljao o tome zašto ne postoje zeljasti božuri sa žutom bojom cveta, bojom koja postoji na cvetovima drvenastih božura. I, odlučio je da ukrsti zeljaste i drvenaste božure. Na tučak zeljastog božura naneo je polen drvenastog božura i zato se takvi božuri zovu intersekcijski.Imao je više od 20 000 ukrštanja! I uspeo je! Na žalost, umro je pre nego što su prvi put procvetali njegovi žuti božuri. On je proizveo 4 božura sa žutom bojom cveta. U njegovu čast danas se ti božuri zovu „ito” božuri.

Kod nas je uobičajeno da se čuje: „Imam. Imam crveni, roze i beli.” Tako većina ljudi kaže, a realno cvet božura može biti u svim mogućim bojama osim u crnoj i plavoj.

Božur je rod Paeonia. Svi današnji božuri vode poreklo od divljih božura. Svi divlji božuri postoje samo na severnoj hemisferi. U Severnoj Americi samo dve vrste a sve ostalo je iz Evrope i Azije. Tačan broj divljihzeljastih božura nije tačno utvrđen. (Već smo rekli da su svi drvenasti božuri poreklom iz Kine. Za sada postoji 9 vrsta divljih drvenastih božura).

Kako se razmožava božur?

Znači, ako želite da imate više identičnih božura, to se može postići samo deobom korena (vegetativno) i to se radi isključivo u jesen, od kraja avgusta pa sve dok vremenske prilike to dozvoljavaju. Sve dok je lišće zeleno, odvija se proces fotosinteze. Oni koji žele da nabave neki božur, mogu da mi se obrate u jesen.

Poznajete li sve vrste ili ste nekima morali da date „radni naziv”?

Uskoro će cvetati jedan božur kome sam dao naziv „novak” po našem slavnom teniseru. Božur je divlji, sa jugoistoka Srbije, nepoznat svetskoj javnosti. Nadam da će dobiti zasluženu pažnju i da će njegova pojava odjeknuti među uzgajivačima i van naše zemlje.

Sem „novaka”, biće još božur „hanke” i božur „nikola”. „Handke” je Srbin a „nikola” Srbin iz Jugoslavije. Božur „vasil” je Bugarin a „duvno” Hrvat. Uskoro će cvetati „novak” i „vasil”, a „nikola” možda sledeće godine jer su svi još mladi. „Vasil” je čudo – on je kosovski božur, samo u roze boji! Takođe, možda bude „debeljača” i još dve varijante, i svi su divlji!