Uskrs… Ulice Novog Sada puste, radnje zatvorene… Ali za desetak volontera udruženja Urbanih gerila ratnika iz podzemlja nedelja je dan za čišćenje tunela ispod Petrovaradinske tvrđave, a činjenica da svoju misiju nastavljaju i tokom tako velikog praznika, čini ih još upornijim. Podzemlje „Dunavske lepotice“ potrudilo se da ih obraduje za Uskrs senzacionalnim novim otkrićem.
-Moj verenik i ja(Elena Andrea Marina) treba da se venčamo u junu. Volimo tvrđavu i od malena dolazimo u tunele. Pa smo rešili da doprinesemo da se srede, kao i da pomognemo grupi koja radi nešto dobro – priča Novosađanka neobičnog prezimena – Elena Andrea Marina (slika ispod), koja je sa svojim izabranikom Zavišom Sauerom prvi put došla da čisti tunele. Kako kaže, za akcije su saznali preko Fejsbuka.
Ono po čemu će volonteri UGRIP-a zapamtiti ovu akciju jeste crtež nacrtan ugljem, ili ugljenisanim štapom, koji su prvi put otkrili u jednoj od prislušnih galerija kontra-minskog sistema, koja se nalazi u Envelopi trećeg položaja. Smatraju da crtež predstavlja Bitku na Tekijama, odnosno Bitku za Petrvaradinsku tvrđavu, koja se odigrala pre trista godina.
-Istraživači UGRIP-a gledaju crtež. U prvom planu na slici je Dejan Grozdić, a iza njega je Leon Šurbanović.
Crtež je toliko detaljan, da se recimo vidi krst na šlemu vojnika. Deluje kao da je crtež dosta star, ali nema nikakvog potpisa ni datuma, da bi se to utvrdilo – kaže Dejan Grozdić iz UGRIP-a, koji je otkrio crtež.
-Iznenadio sam se! Mislim da nas je tvrđava počastila crtežom. Smatram da je taj crtež još u davnim vremenima nacrtao neki austrijski vojnik. Otkrili smo u podzemlju puno grafita ispisanih sprejem i istražili životne priče mnogih njihovih autora, ali na ovo prvi put nailazimo – kaže Leon Šurbanović, prvi čovek UGRIP-a.
Volonteri su u nedelju čistili treći nivo podzemlja, koji se nalazi na dubini od otprilike 14 metara ispod zemlje. Ono po čemu je veoma zahtevan za čišćenje ovaj sistem tunela, u koji se ulazi kroz Ravelin Svete Eugenije Rimske, jeste činjenica da su svuda po podu razbacane cigle. Kako objašnjava Šurbanović, razlog tome je ni manje ni više nego lov na blago.
Prema njegovim rečima, kada je 1951. godine Petrovaradinska tvrđava otvorena za civile, mnogi lovci na blago pohrlili su u ove tunele, kako bi pronašli neki komad starog austrijskog blaga. Cigle su vadili iz niša, koje su napravljene svuda po ovim tunelima, kako bi zemlja disala, kao i da se obezbede rezervni depoi zemlje za kontra-minsko ratovanje. Mislili su da se blago nalazi upravo u njima. U suštini, niše su rupe veličine manjih vrata na zidovima tunela, iza kojih je zemlja i koje su zatvorene, tako što su u njih naslagane cigle. Kako je tokom jednog od ranijih obilazaka podzemlja objasnio Slavomir Kišfalubac, veteran UGRIP-a, tačno je da je deo carskog blaga iz Beča bio premešten u ove tunele za vreme Napoleonovih ratova, ali je po njihovom završetku ono vrećeno u Beč.
Kako su lovci na blago ulazili u niše pune zemlje, pokazuje na gornjoj slici Dejan Grozdić. Nije poznato da je neko pronašao neko blago u ovim tunelima.
Prema rečima istraživača, ovaj deo podzemlja spada u jedan od opasnijih. Prvi razlog za to, jeste činjenica da se ovde mogu sresti jazavci, kao i lisice koje ovde bukvalno upadaju kroz ventilacione otvore sa drugog nivoa. Šta više, raskrsnica sa uleglim tlom – na kojoj na gornjoj slici stoji Nikola Oklopdžija iz UGRIP-a – interno se zove „Lisičija jazbina“. Druga opasnost su zemljani tuneli, koji nisu ozidani ciglom, te je opasnost od urušavanja u njima mnogo veća. Jedan takav tunel prikazan je na slici ispod.
Ono po čemu je treći nivo još specifičan, jeste i činjenica da je do 2004. godine bio skroz potopljen. Na zidovima tunela se još vidi do koje visene su oni bili poplavljeni, što na donjoj slici pokazuje Goran Ilijevski, jedan od četvorice članova UGRIP-a koji poznaju celo podzemlje. Prema rečima Leona Šurbanovića – prvog čoveka UGRIP-a, njihova istraživanja su pokazala, da je do poplave došlo jer su vojska i neki od umetnika, koji imaju ateljee na tvrđavi, sprovodili svoju kanalizaciju u niže položaje podzemlja. Ali to je tema kojom bi se trebalo posebno baviti u nekoj drugoj priči.
Šurbanović za kraj ističe, da je tokom 2015. i 2016. godine u stotinak ekspedicija, kroz koje je prošlo oko dve hiljade ljudi, iznešeno oko dvadeset tona smeća, šuta i zemlje, napomićući da su te ekspedicije bile i istraživačke. Ove godine je čišćenje intenzivirano, te je u 34 akcije, u kojima su učestvovala 192 člana UGRIP-a, iznešeno više od 18 tona smeća. Prema njegovoj proceni, do proleća sledeće godine trebalo bi da se iznesu i preostalih stotinak tona đubreta. Kako kaže, deset puta više ima šuta, za čije bi iznošenje trebalo tri do pet godina. Posle toga sledi iznošenje zemlje, što bi ovim tempom potrajalo čitavu deceniju.
-Kada bi bilo sredstava i kada bi ljudi bili angažovani svaki dan, ceo sistem bi za godinu dana bio kao pista, umesto za 15 godina – kaže Šurbanović.
Sve ovo potvrđuje, da ima ljudi koji su spremni da dobrovoljno odvoje svoje vreme za svoj grad, svoje nasleđe i svoju strast, ali da bi im pomoć države mnogo značila.
Tekst i fotografije: Miloš Pavkov
Ažurirao: A.R.