Škola digitalne fotografije Ars akademije je osnovana kao jedan segment rada Udruženja ljubitelja i majstora umetnosti, veština i teorija umetnosti i nauka – Ars akademija, sa ciljem da obrazuje ljubitelje fotografije. Predavač Željko Savić završio je i specijalizirao fotografiju na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu, a tu stečene veštine i znanja je dalje proširivao. Nakon toga nastavio je školovanje na Fakultetu za kulturu i medije i stekao zvanje Master kulturolog. Više godina je predavao predmete „Fotografiju“ i „Multimediju“ na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Trenutno predaje predmete „Fotografija 1 i 2“ i „Multimedija i dizajn 1 i 2“ na Visokoj školi LOGOS centar u Mostaru. O radu Digitalne škole fotografije Ars akademije i planovima za naredni period postavili smo mu nekoliko pitanja.
I.V. Kada je „Škola digitalne fotografije Ars akademije“ počela sa radom?
Ž.S. „Škola digitalne fotografije Ars akademije“, počela je sa radom 2012. godine na Radničkom univerzitetu, a od 2013. godine nastavlja u Muzeju Vojvodine, gde se održavala sve do sredine 2021. godine. Trenutno se časovi održavaju u LUPUS-u u Novom Sadu, adresa Zmaj Jovina 26, prvi sprat, lokal 105.
OTVORENA IZLOŽBA I URUČENE NAGRADE POLAZNICIMA FOTOGRAFSKE ŠKOLE
Izložba „Osvrt“ koju smo priredili u Muzeju Vojvodine, je rezultat našeg rada. Tu se mogu videti razne teme koje su polaznici obrađivali i mesta na koja su išli sa školom prilikom obavljanja prakse.
I.V. Polaznici su na kraju kursa dobili sertifikate – diplome, neki i nagrade?
Ž.S. Diplome koje se stiču, uglavnom se odnose na specijalzacije fotoreportera. Pretežno smo se fokusirali na obuku fotoreportera, smatramo da stiču zavidna znanja i veštine. Nakon izloženih radova, neki polaznici budu nagrađeni, što im daje dodatnu referencu.
I.V. Koliko je vremena potrebno da bi se steklo znanje fotoreportera?
Ž.S. Za nekog ko je delimično upoznat ili tek kreće sa fotografijom potrebno je oko šest meseci kontinuiranog rada u školi fotografije. Nakon savladanog gradiva, može se dobiti sertifikat za fotoreportera. Prolaze se tehnički i likovni aspekti fotografije i smatramo da se za taj period može savladati dobra osnova fotografije. Ako postoje neke specifične potrebe poput studijske fotografije, moguća je obuka još tri meseca tako da su kod nekih pojedinaca obuke trajale i devet meseci.
I.V. Kojih su godina i zanimanja polaznici, odnosno da li je potrebno predznanje da bi se krenulo na kurs?
Ž.S. Tokom perioda od nekih desetak godina imali smo generacije od tinejdžera do ljudi u penzionerskom dobu. Pravili smo grupe tako da približno iste generacije budu u jednoj grupi ali nismo ograničavali. Fotografija je pristupačna svakome i nema potrebe da ograničavamo godište. Imali smo polaznike iz oblasti srodnih fotografiji, na primer dizajn, pa do zubara i drugih struka koje nemaju nikakve veze sa fotografijom. Nije bitno iz koje oblasti čovek dolazi sa prethodnim znanjima, ali je važno da voli fotografiju i da želi da uči, da studiozno radi i da ulaže u opremu.
I.V. Šta je potrebno od opreme?
Ž.S. Za neki najosnovniji početak se preporučuje polu-profesionalni digitalni foto-aparat koji ima mogućnost izmenjivog objektiva, posle dolazi na red i profesionalna oprema koja je naravno skuplja. Početni kurs može i sa nekim skromnijim aparatima zato što se tu uče najosnovnije tehničke stvari kao što su blenda, ekspozicija, ISO, balans…
U toku rada polaznici i sami shvate kakva je razlika između malo naprednijih aparata. Kompaktni aparati ne mogu da menjaju objektive i ograničeniji su. Uglavnom im je fokus na sredini i pretežno su namenjeni ljudima koji ne žele da uče fotografiju, nego automatski fotografišu pa šta dobiju. Kad imaju dobre svetlosne uslove mogu da naprave dobre fotografije, ali čim hoće da kreiraju fotografiju odmah je tu problem, menjanjem fokusa sa oštrinom, sa kontrasvetlom. Zato je naša preporuka ako može i na samom početku da se dođe sa aparatima sa mogućnošću izmenjivog objektiva u skladu sa svojim mogućnostima zato što su u startu mogućnosti veće, a i kasnije kad se bude radilo u prednosti su u mnogo čemu.
I.V. Kada je početak sledećeg kursa?
Ž.S. U toku je upis. Ono što je novost, zainteresovani se mogu upisivati svaka dva meseca.
Formiraju se grupe obično manje, do 8 ljudi. Kurs je podeljen u tri nivoa. Sve zavisi od toga koliko polaznik radi i koliko je zainteresovan, ne mora da znači da će neko preći iz jednog nivoa u drugi. I uvek dajemo preporuku ljudima koji nisu dobro savladali, da ponove neki deo kursa. Ako dobro ne shvate na početnom nivou ne mogu dalje da rade jer ih koči sve što nisu dobro razumeli.
I.V. Gde se sad održavaju časovi i vežbe u Novom Sadu?
Ž.S. Predavanje je u prostorijama Zmaj Jovina 26, Novi Sad, Poslovni centar Lupus, lokal 105, 1. sprat. Koncepcija časa je takva da se prvo upoznajemo sa teorijom o fotografiji, radimo na terenu i onda imamo analizu fotografije. Pored kratkog uvoda o istoriji fotografije bavimo se uglavnom teorijom koja se odnosi na praktčni rad. Zatim polaznici imaju zadate vežbe i analizu fotografije i konsultacije. Praktične vežbe radimo i na terenu, zavisi od teme vežbe. Ako na primer radimo arhitekturu onda idemo po gradu, obično je to Novi Sad, ali pravimo i izlete, u Sremskim Karlovcima ili negde drugo. Fotografišemo arhitekturu naspram tehničkih mogućnosti, znači ko ima teleobjektiv on može da fotografiše neke detalje na vrhu zgrade, ili fotografišu ono što njihove mogućnosti dozvoljavaju. Často idemo u prirodu, pravimo fotografske izlete tako da pored časova imamo i malo druženja kroz rad sa fotografijom.
I.V. Ove godine ste održali Međunarodnu fotografsko-ekološku koloniju, kakav je dalji plan?
USPEŠNO REALIZOVANA DRUGA MAĐUNARODNA FOTOGRAFSKO-EKOLOŠKA KOLONIJA „DUNAV“
Ž.S. Da, i ove godine smo uspešno realizovali Međunarodnu fotografsko-ekološku koloniju. Imali smo goste iz Mostara, Beograda i drugih gradova. Uskoro će biti izložba na kojoj prikazujemo rezultate rada. U planu je da nastavimo fotografske kolonije koje smo započeli. Obično angažujemo pored studenata i profesore sa drugih fakulteta. Studenti koji izučavaju fotografiju rade na neke zadate teme, na primer temu Dunav. Cilj nam je bio da se borimo za podizanje svsti o zaštiti i očuvanju životne sredine i reka. Fotografisali smo prirodne lepote, ali i ružne strane čovekovog ponašanja, odnosno bacanje smeća u prirodu. Imamo dosta aktivnosti koje radimo pored časa i suština našeg udruženja koje je pokrenulo školu jeste da se zainteresovani obuče za fotografiju i da pravimo izložbe, kolonije i druženja. Oni koji su napredovali i imaju dobar rezultat u radu, mogu da dobiju nagrade.
I.V. Recite nam nešto o izložbi radova nastalih na koloniji koja je planirana?
Ž.S. Izložba radova nastalih na koloniji je u pripremi, planirano je u nekoliko galerija u Novom Sadu i Mostaru, da se izlože radovi sa kolonije. Ove reference će biti vrlo značajne studentima.
I.V. Hvala Vam na razgovoru.
Ž.S. Hvala Vama.
Razgovor pripremila: I. Vlaisavljević
Foto. Ars akademija(arhiva).