Luksuzno izdanje monografije novosadskog slikara Milana Kešelja, predstavljeno je u Muzeju Vojvodine 5. juna 2019. godine sa početkom u 19.00 sati. Priprema monografije je započeta po zamisli samog autora koji nije doživeo njeno izdavanje, a završili su je ljudi koji su ga cenili i voleli, a najveće zasluge su pripale Gordani Gradinac i Miletu Ignjatoviću, istoričaru umetnosti. Monografija je obima od skoro 450 strana i predstavlja krunu njegove bogate umetničke karijere.
Predstavljanje je započeto filmom o Milanu Kešelju autora Željka Savića, multimedijalnog umetnika koji je poslednjih deset godina radio sve uvodne filmove za izložbe Milana Kešelja.
dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine
Nakon ovog upoznavanja sa slikarevim životom i radom, publiku je pozdravio direktor Muzeja dr Drago Njegovan koji je istakao da je Milan Kešelj bio prijatelj Muzeja Vojvodine i čovek mnogih kvaliteta.
– Milan Kešelj svakako spada u istoriju naše umetnosti, među one koji će se dugo pominjati, bez kojih ta istorija umetnosti nije moguća. Vreme će pokazati koliko su njegove slike i njegov umetnički rad značajni, a ja mislim da će na značaju još dobijati – naglasio je dr Njegovan.
Mile Ignjatović, Mirko Štark, Aleksander Basin, Dušan Todorović, Loran Prokopić.
Gordana Gradinac(levo) i Željko Savić.
Slovenački likovni kritičar Aleksander Basin, autor teksta zastupljenog u monografiji, rekao je da ga sa Milanom Kešeljom povezuje više duhovno nego fizičko prisustvo, tvrdeći da je ovaj umetnik umeo da „znanstveno razmišljanje pretvori u likovnu naraciju, kakvoj nema sličnog primera”, te da je Milan Kešelj bio zadovoljan definicijom da je predstavnik racionalističkog apstraktizma.
Akademski slikar Dušan Todorović govorio je o prijateljstvu sa autorom i novim idejama u umetnosti. Priča o ovim konceptualnim novinama i okretanjem tadašnjeg pogleda na umetnost, izazvala je radoznalost kod publike.
Mile Ignjatović, istoričar umetnosti i autor veoma sadržajnog teksta u katalogu, proveo je prisutne kroz umetnički opus Milana Kešelja dopunjenog elementima njegovog (buntovničkog) života, pokazujući time i karakter ličnosti, ali i umetničku dimenziju. Za ovog raskošnog umetnika izdvojio je tri osobine: da je voleo da uči, da istražuje i da stvara.
Predsednik hora Hašira Jevrejske opštine Novi Sad Mirko Štark, ukazao je na vezu muzike i slikarstva budući da je svojevremeno izložba Hava nagila nastala kao plod inspiracije muzikom. Horisti Hašire su kao iznenađenje otpevali i ovu pesmu koju je Milan Kešelj voleo, što je kod slikarevih prijatelja zaiskrilo suzama na licu. Emocije je dodatno sa dve pesme uzvisio vokalno-instrumentalni solista Loran Prokopić.
Hor Hašira Novi Sad
Neki građani su tek na ovoj promociji saznali o veličini i značaju stvaralačkog opusa Milana Kešelja, slikara van svakih šablona, možda i van vremena u kom je na svoj način menjao svet umetnosti; slikara neobične sudbine koji je živeo i stvarao na relaciji Savino Selo – San Francisko; novosadskog studenta, autora 30 samostalnih izložbi, dobitnika sedam jugoslovenskih i pet međunarodnih priznanja.
Loran Prokopić
Sa druge strane, oni koji su ga poznavali na ovu promociju došli su iz Beograda i drugih gradova, evocirajući emocije i uspomene.
Sem bogate opreme, tekstovi u monografiji o Milanu Kešelju su na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Izdavač monografije je Muzej Vojvodine uz medijsku podršku TV Ars medije, čiji prigodni dokumentarni film možete pogledati ovde.
Za TV Ars mediju:
Tekst: V. Raonić;
Fotografije: Jovana Vojvodić i Vesna Raonić;