PENZIONERI NOVOG SADA OBIŠLI HERCEGOVINU

PENZIONERI NOVOG SADA OBIŠLI HERCEGOVINU

Povodom državnog praznika Srbije Dana primirja u Prvom svetskom ratu, penzioneri Novog Sada posetili su Trebinje i značajan deo Hercegovine sa izletom u Crnu Goru. Program je trajao četiri puna dana. Sem obilazaka kulturnih, verskih i istorijskih mesta, penzioneri Novog Sada i Trebinja imali su zajedničku svečanu večeru i druženje, jer su svojevremeno potpisali akt o bratimljenju dva udruženja. Ovom prilikom su gosti uručili poklone, a domaćini priredili iznenađenje nastupom guslara.

Iako je program prvobitno zbog epidemije odlagan godinu i po dana, grupu je u četvrtak, 11. 11. 2021. ogrejalo trebinjsko sunce. Nakon panoramskog razgledanja grada, usledila je poseta brdu Crkvine i hercegovačkoj Gračanici koja je sada počivalište poznatog pesnika i diplomate Jovana Dučića. Prelepi hram sagrađen je za svega šest meseci trudom Hercegovca zadužbinara Branka i Radmile Tupanjac koji žive u Americi. Ceo kompleks je vredan divljenja a pogled sa njega na Trebišnjicu sa starim mostom, grad i okolinu, oduzima dah. Usledila je šetnja Starim gradom i slobodno vreme. Potom je deo putnika odvezen na konak u hotel Industri koji je bliži Trebinju, a preostali deo u nešto dalji Studenac na Trebišnjici.

Nakon doručka, narednog dana je veći broj putnika krenuo za Herceg Novi. Na spuštanju ka Igalu, deonica puta koja se izgrađuje nije bila prohodna pa su starim putem vozači Milan i Bora bezbedno spustili putnike do plavog Jadrana iako se činilo apsolutno nemoguće za tako veliki autobus. Bilo je dovoljno vremena da se u Herceg Novom prošeta uz more, popije kafa, poseti Stari grad i kuća našeg nobelovca Ive Andrića, jedna hrabra penzionerka se i kupala u moru. U povratku je posećen manastir Tvrdoš i turistički kompleks Grad sunca, nakon čega je upriličena pomenuta večera i druženje sa penzionerima domaćinima. Putnici koji tog dana nisu išli u Herceg Novi, razgledali su Trebinje i posetili Muzej Hercegovine.

Sledeće jutro je posećen duhovni centar u Mrkonjićima, rodnom mestu Sv. Vasilija Ostroškog. Preko Ljubinja i Stoca put je vodio do najizdašnijeg izvora žive vode u Evropi, kraškog vrela reke Bune na Blagaju. Buna milionima godina izvire iz jedne pećine ogromnom snagom. Teče svega 9 kilometara te svoju divno zelenu vodu predaje Neretvi nešto niže od Mostara. Ovde je i kompleks tekija derviškog reda.

Nakon ove prirodne lepote, putnici su stigli u manastir Žitomislić. Bilo je potresno čuti o stradanju monaštva i manastira – u Drugom svetskom ratu bratstvo je ubijeno i bačeno u jamu a velika riznica knjiga spaljena. Manastir je jedno vreme bio obrazovni centar, najpre kao bogoslovija a potom i kao svetovna škola. U ratu 1992. monahinje su se morale povući u manastir Dokmir kod Valjeva u kom se svojevremeno obrazovao Hadži Ruvim. Žitomislić je ponovo bio spaljen i miniran, da bi najzad bio podignut 2005. istim kamenom na istim temeljima, sa sačuvanim podom iz 16. veka. Deset godina kasnije otvoren je manastirski muzej u kom se nalaze stare ikone i rukopisi od 14. veka naovamo. U crkvi su sada i mošti žitomislićkih monaha koje su ustaše 1941. bacile u jamu.

Putnike je potom primio mostarski paroh Radivoje Krulj ispred Sabornog hrama u izgradnji u kom se trenutno malterišu unutrašnji zidovi kao priprema za freskopisanje. Obnovi crkve su potrebni prilozi, te se javljaju dobrotvori koji mogu da pomognu bar po metar kvadratni freskopisa. Nakon razgledanja Mostara i ručka, grupa se vratila na konak u Trebinje. Posećujući Šantićev i Dučićev grad, u toku putovanja je bilo neizbežno da se čuju i stihovi ove dvojice velikana.

U nedelju se krenulo kući nakon kupovine hercegovačkih proizvoda na pijaci pod platanima. Iako je prethodnih dana grejalo sunce, i nebo je proplakalo kada su putnici izašli da odaju poštu meštanima, običnim ljudima koje su muslimanske ustaše a njihove dojučerašnje komšije bacile u Korićku jamu. U ovu prvu masovnu grobnicu 1941. bačeno je 134 hercegovačkih Srba tako što su vezani po dvojica muškaraca, jedan ubijen maljem na obodu jame a drugi automatski živ ubačen. Pored stratišta sada se nalazi malena kapela kao i tabla sa imenima osmorice preživelih u ovom strašnom grobu.

Potom se zastalo na Tjentištu kod spomenika Bitke na Sutjesci. Nakog toga su usledili ćuprija na Drini, Višegrad i Andrićgrad sa pauzom za ručak.

Iako je bilo želje da se posete manastiri Savina u Crnoj Gori i Petropavlovski nadomak Trebinja, ovaj put to nije bilo moguće zbog situacije sa epidemijom. Putnici su bili prezadovoljni putovanjem a za sve to velika zahvalnost pripada vozačima Bori i Milanu, Vladimiru Šušiću koji je dobro brinuo o grupi, gospođi Mirjani Perović ispred penzionera Novog Sada, gradonačelniku Milošu Vučeviću i gradu Novom Sadu na pomoći u realizaciji.

Pomenućemo miljenicu cele grupe, petogodišnju Teodoru koja je na putovanju pravila društvo baki i deki. Sledeća poseta bi trebalo da bude u Novom Sadu od strane penzionera iz Trebinja.

Tekst i foto: V. Raonić;

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *