OTVORENO PISMO – BUJIĆ GORANA DRAGANU VULEVIĆU

Sa ogromnom pažnjom odgledah emisiju  “150 minuta“  11.01.2017. godine  u kojoj su gostovali gospođa Vera Totić ispred Udruženja samohranih roditelja iz Beograda, i gospodin Dragan Vulević ( dipl. pravnik, viši savetnik, načelnik, Ministarstva rada i socijalne politike).

Poštovani, gospodine Dragan Vulević, Vi kao  dipl. pravnik, viši savetnik, načelnik, Ministarstva rada i socijalne politike NE SMETE DA BIRATE sa kojom  NVO ćete razgovarati. Vi niste kompetentni da birate ko će biti sa suprotne strane u emisiji, jer oni koje ste  u emisiji “150 minuta “ predložili, kao na primer  „ŽENSKI AUTONOMNI  CENTAR“ ,  je samo NVO pred kojima Vi samo potvrdno“ klimate glavom“ , i oni ne mogu biti vaši sagovornici, jer  oni daju SEMINARE i OBUKE vašim radnicima  Centara za socijalni rad, sarađuju sa vama na svim nivoima!

Gospodin Dragan Vulević  dobro zna, kao i svi građani Srbije , da centri ne rade u skladu sa zakonima, ne poštujući Konvenciju o pravima deteta, Konvenciju o ljudskim pravima, Konvenciju o manjinskim pravima,  ne poštuju Ustav, ne poštuju Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad. Centri za socijalni rad vrše institucionalno zlostavljanje dece i roditelja, vrše diskriminaciju muških roditeljskih prava na osnovu pola. Svojim stručnim mišljenjem  za potrebe suda u 99% slučajeva , mišljenja su, da se starateljstvo dodeli majci. Da li je to rodna ravnopravnost?

Ustavom i Porodičnim zakonom deklarisana ravnopravnost roditelja u vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom decom, samo je prazna pravna norma, koja se, ni približno ne sprovodi u praksi.

Centri za socijalni rad su nadležni da u skladu sa odredbama Porodičnog zakona pružaju pomoć i podršku porodici i pojedincima kojima je takva pomoć potrebna. Takođe u skladu sa ČL. 284 i 286. istog zakona organ starateljstva je nadležan da pokreće postupke za zaštitu  od nasilja u porodici i da pruža pomoć sudu u prikupljanju dokaza da li se nasilje dešavalo, da li se aktuelno dešava, ili da li postoji visok rizik da će se nasilje dešavati i u tom smislu da se izjasni o celishodnosti tražene mere zaštite od nasilja  u porodici u postupcima koje on nije pokrenuo.

Centri za socijalni rad, Zakonom određeni za pomoć porodici i nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, postali su odeljenja nevladinih feminističkih organizacija, koji na sve načine pomažu majkama u Zakonom zabranjenoj zloupotrebi roditeljskog prava i vršenju raznih krivičnih dela protiv braka i porodice. Više od 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji nema lične odnose sa svojim očevima, zbog toga što majke to ne dopuštaju, a nadležne državne institucije, među njima i centar, neskriveno tolerišu nepoštovanje sudskih odluka oko vremena i načina održavanja ličnih odnosa dece i njihovih očeva.

Ograničavanje detetu ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne živi i srodnicima – predstavlja veoma težak oblik nasilja u porodici sa pogubnim posledicama po dete i teškim po roditelja koji nema lične odnose. Vrlo često roditelji koji samostalno vrše roditeljsko pravo  nad detetom, ili decom (u 96% slučajeva majke) – zloupotrebljavajući roditeljsko pravo, zabranjeno članom  7. stav 3. Porodičnog zakona izvrše potpuno otuđenje dece od svojih roditelja i srodnika. Kada pravosnažnim sudskim odlukama postoji utvrđeni način i vreme za održavanje ličnih odnosa između dece i roditelja  sa kojim deca ne žive, onda se praktično detetu ograničava sloboda kretanja i komunikacije. Porodičnim zakonom, članom 10. Stav 1 je zabranjeno nasilje u porodici, a NAROČITO se smatra nasiljem u porodici ograničavanje slobode kretanja i komunikacije dece sa očevima, srodnicima i trećim licima. Naročito se smatra nasiljem u porodici vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobrazno i zlonamerno ponašanje.

Kada se kod dece registruje povreda, poput modrice, centri za socijalni rad će preduzeti mere zaštite deteta od nasilja u porodici. Modrica prolazi kod dece za sedam dana. Međutim, kada se dete godinama drži u izolaciji, kada mu se godinama ograničava utvrđena sloboda kretanja i komunikacije, čak i sudskim odlukama, sa svojim ocem i kada to ostavlja trajne i nepopravljive posledice na mentalno zdravlje dece – onda to centri ne “vide“ kao nasilje u porodici, niti po tom pitanju nešto preduzimaju na zaštiti dece.

Vrlo je očigledno da je ovde reč o NASILJU U PORODICI i ostaje nejasno zbog čega centri za socijalni rad ne preduzimaju zakonom i normativnim aktima predviđene mere na zaštiti dece od ovakvog i sličnog nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Na to ih obavezuje:  Porodični zakon, Zakon o socijalnoj zaštiti, Pravilnik o organizaciji normativima i standardima rada centara za socijalni rad, Pravilnik o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti, Posebni protokol za zštitu dece od zanemarivanja i zlostavljanja, Konvencija o pravima deteta i dr.

Najnoviji stav centara za socijalni rad, Ministarstva rada i socijalne politike, kao i  Vaš stav koji ste izneli u emisiji 150 minuta 11.01.2017. godine, je da su roditelji uvek krivi i da centri za socijalni rad , kao i Ministarstvo rada i socijalne politike nemaju taj stepen odgovornosti kao roditelji.

Šta je sa Žitištem, oduzimaljem deteta  hraniteljskoj porodici u Zrenjaninu? Gde je tu poštovanje Porodičnog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, Pravilnika o organizaciji normativima i standardima rada centara za socijalni rad, Pravilnika o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti, Posebni protokol za zaštitu dece od zanemarivanja i zlostavljanja, Konvencija o pravima deteta, Pravilnika o hraniteljstvu i dr.

Zašto je dete iz Zrenjanina oduzeto hraniteljskoj porodici a da predhodno nije bilo  procesa upoznavanja deteta sa usvojiteljima u prisustvu lica koje je značajno za dete, a nakon toga i odvajanje i navikavanje deteta na nove odnose i buduće roditelje? Šta je sa slučajem Milenko Čurović, direktorom koji je prisvojio 240.000 evra džeparca od teže i teško ometenih korisnika Doma za decu i mlade u Sremčici? Šta je sa slučajem bivšeg direktora centra  Novi Sad Gojko Vujinović, koji je zbog prisvajanja novca korisnika 10,3 miliona dinara smenjen sa funkcije direktora CSR Novi Sadi i unapređen u pomoćniika  sekretara Pokrajinskog sekretarijata? Ko je krivično odgovoran za spaljivanje doma u Vetrniku? Šta je sa slučajem spaljivanja čoveka u Novom Sadu od strane trojice maloletnika, od kojih su dvojica korisnici doma u Sremskoj Kamenici? Zbog čega se akcenat stavlja na odbeglu  majku, a o odgovornima u Centru za socijalni rad Novi Sad koji su odgovorni za drugo dvoje dece  niko ne govori, i ako je u rad sa to dvoje dece uključen Centar za socijalni rad i nema mogućnosti pristupa informacijama i postupcima koji se vode protiv njih, ako se i vode uopšte?

GDE JE NESTALA ODGOVORNOST NADLEŽNIH?

Tekst: Goran Bujić

Fotografija: Željko Savić