Налазите се овде
Почетна > Културна Политика > ОТВОРЕНО ПИСМО – БУЈИЋ ГОРАНА ДРАГАНУ ВУЛЕВИЋУ

ОТВОРЕНО ПИСМО – БУЈИЋ ГОРАНА ДРАГАНУ ВУЛЕВИЋУ

Са огромном пажњом одгледах емисију  “150 минута“  11.01.2017. године  у којој су гостовали госпођа Вера Тотић испред Удружења самохраних родитеља из Београда, и господин Драган Вулевић ( дипл. правник, виши саветник, начелник, Министарства рада и социјалне политике).

Поштовани, господине Драган Вулевић, Ви као  дипл. правник, виши саветник, начелник, Министарства рада и социјалне политике НЕ СМЕТЕ ДА БИРАТЕ са којом  НВО ћете разговарати. Ви нисте компетентни да бирате ко ће бити са супротне стране у емисији, јер они које сте  у емисији “150 минута “ предложили, као на пример  „ЖЕНСКИ АУТОНОМНИ  ЦЕНТАР“ ,  је само НВО пред којима Ви само потврдно“ климате главом“ , и они не могу бити ваши саговорници, јер  они дају СЕМИНАРЕ и ОБУКЕ вашим радницима  Центара за социјални рад, сарађују са вама на свим нивоима!

Господин Драган Вулевић  добро зна, као и сви грађани Србије , да центри не раде у складу са законима, не поштујући Конвенцију о правима детета, Конвенцију о људским правима, Конвенцију о мањинским правима,  не поштују Устав, не поштују Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад. Центри за социјални рад врше институционално злостављање деце и родитеља, врше дискриминацију мушких родитељских права на основу пола. Својим стручним мишљењем  за потребе суда у 99% случајева , мишљења су, да се старатељство додели мајци. Да ли је то родна равноправност?

Уставом и Породичним законом декларисана равноправност родитеља у вршењу родитељског права над заједничком децом, само је празна правна норма, која се, ни приближно не спроводи у пракси.

Центри за социјални рад су надлежни да у складу са одредбама Породичног закона пружају помоћ и подршку породици и појединцима којима је таква помоћ потребна. Такође у складу са ЧЛ. 284 и 286. истог закона орган старатељства је надлежан да покреће поступке за заштиту  од насиља у породици и да пружа помоћ суду у прикупљању доказа да ли се насиље дешавало, да ли се актуелно дешава, или да ли постоји висок ризик да ће се насиље дешавати и у том смислу да се изјасни о целисходности тражене мере заштите од насиља  у породици у поступцима које он није покренуо.

Центри за социјални рад, Законом одређени за помоћ породици и надзор над вршењем родитељског права, постали су одељења невладиних феминистичких организација, који на све начине помажу мајкама у Законом забрањеној злоупотреби родитељског права и вршењу разних кривичних дела против брака и породице. Више од 100.000 деце из разведених бракова у Србији нема личне односе са својим очевима, због тога што мајке то не допуштају, а надлежне државне институције, међу њима и центар, нескривено толеришу непоштовање судских одлука око времена и начина одржавања личних односа деце и њихових очева.

sl-2

Ограничавање детету личних односа са родитељем са којим дете не живи и сродницима – представља веома тежак облик насиља у породици са погубним последицама по дете и тешким по родитеља који нема личне односе. Врло често родитељи који самостално врше родитељско право  над дететом, или децом (у 96% случајева мајке) – злоупотребљавајући родитељско право, забрањено чланом  7. став 3. Породичног закона изврше потпуно отуђење деце од својих родитеља и сродника. Када правоснажним судским одлукама постоји утврђени начин и време за одржавање личних односа између деце и родитеља  са којим деца не живе, онда се практично детету ограничава слобода кретања и комуникације. Породичним законом, чланом 10. Став 1 је забрањено насиље у породици, а НАРОЧИТО се сматра насиљем у породици ограничавање слободе кретања и комуникације деце са очевима, сродницима и трећим лицима. Нарочито се сматра насиљем у породици вређање, као и свако друго дрско, безобразно и злонамерно понашање.

Када се код деце региструје повреда, попут модрице, центри за социјални рад ће предузети мере заштите детета од насиља у породици. Модрица пролази код деце за седам дана. Међутим, када се дете годинама држи у изолацији, када му се годинама ограничава утврђена слобода кретања и комуникације, чак и судским одлукама, са својим оцем и када то оставља трајне и непоправљиве последице на ментално здравље деце – онда то центри не “виде“ као насиље у породици, нити по том питању нешто предузимају на заштити деце.

Врло је очигледно да је овде реч о НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ и остаје нејасно због чега центри за социјални рад не предузимају законом и нормативним актима предвиђене мере на заштити деце од оваквог и сличног насиља, занемаривања и злостављања. На то их обавезује:  Породични закон, Закон о социјалној заштити, Правилник о организацији нормативима и стандардима рада центара за социјални рад, Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, Посебни протокол за зштиту деце од занемаривања и злостављања, Конвенција о правима детета и др.

Најновији став центара за социјални рад, Министарства рада и социјалне политике, као и  Ваш став који сте изнели у емисији 150 минута 11.01.2017. године, је да су родитељи увек криви и да центри за социјални рад , као и Министарство рада и социјалне политике немају тај степен одговорности као родитељи.

Шта је са Житиштем, одузимаљем детета  хранитељској породици у Зрењанину? Где је ту поштовање Породичног закона, Закона о социјалној заштити, Правилника о организацији нормативима и стандардима рада центара за социјални рад, Правилника о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, Посебни протокол за заштиту деце од занемаривања и злостављања, Конвенција о правима детета, Правилника о хранитељству и др.

Зашто је дете из Зрењанина одузето хранитељској породици а да предходно није било  процеса упознавања детета са усвојитељима у присуству лица које је значајно за дете, а након тога и одвајање и навикавање детета на нове односе и будуће родитеље? Шта је са случајем Миленко Чуровић, директором који је присвојио 240.000 евра џепарца од теже и тешко ометених корисника Дома за децу и младе у Сремчици? Шта је са случајем бившег директора центра  Нови Сад Гојко Вујиновић, који је због присвајања новца корисника 10,3 милиона динара смењен са функције директора ЦСР Нови Сади и унапређен у помоћниика  секретара Покрајинског секретаријата? Ко је кривично одговоран за спаљивање дома у Ветрнику? Шта је са случајем спаљивања човека у Новом Саду од стране тројице малолетника, од којих су двојица корисници дома у Сремској Каменици? Због чега се акценат ставља на одбеглу  мајку, а о одговорнима у Центру за социјални рад Нови Сад који су одговорни за друго двоје деце  нико не говори, и ако је у рад са то двоје деце укључен Центар за социјални рад и нема могућности приступа информацијама и поступцима који се воде против њих, ако се и воде уопште?

ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА ОДГОВОРНОСТ НАДЛЕЖНИХ?

Текст: Горан Бујић

Фотографија: Жељко Савић

3 thoughts on “ОТВОРЕНО ПИСМО – БУЈИЋ ГОРАНА ДРАГАНУ ВУЛЕВИЋУ

  1. Biljana Kolar Eraković Svaka čast , hvala što uz tvog sina braniš prava sve dece koju roditelji zanemarivaju i zlostavljaju !

Оставите одговор

Top