OPUS DR JOVA TOŠEVSKOG - RADIKALNI FEMINIZAM - VLADISLAV ĐORĐEVIĆ

Komlementaristički odgovor na radikalni feminizam (7)

OPUS DR JOVA TOŠEVSKOG

Dr Jovo Toševski: „Planeta žena” (1988), „Skrivena seksualnost” (1993), „Sex materia” (1995), „Amonov rog” (1996), „Kaži ne” (1997), „Polni um” (1997), „Nerazumna mreža” (2002), „Laki muškarci” (2007), „Ja sam glavna, a ti?” (2007) i „Čarobni mozak” (2011)

Srbija je već tri decenije svedok opšteg pada muškosti, a neviđenog porasta ženske „biovlast-seksualnosti”. Tu tezu je kod nas prvi elaborirao dr Jovo Toševski.

Osnovna prednost dr Jova Toševskog kao teoretičara međupolnih odnosa u odnosu na feministkinje jeste ta što je on po svom osnovnom zanimanju biolog (medicinar). Dok su gotovo sve feministkinje profesorice nekih društvenih predmeta (sociologije, lingvistike, prava), on je šef Katedre za morfologiju na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Njegova egzaktna, empirijska istraživanja već mu u startu daju prednost nad ideološki zadojenim feministkinjama.

Relevantnost

Opus dr Jova Toševskog se u našoj sredini može pričinjavati anahronim. On to nije. Zapravo je aktuelan više nego ikada. Sve više ljudi uviđa da mi zapravo živimo u eri postfeminizma – u eri kada su muškarci ti koji su u celini u nezavidnijoj poziciji.

Postfeministički opus dr Jova Toševskog može se činiti kao nagovor na mizoginiju, na anahroni, reakcionarni, balkanski mačizam. On nije ništa od toga. On samo prevladava feminizam i njegove jednostranosti. On nije anahron, nego zapravo avangardan. Opus dr Jove Toševskog stoji kao vox clamantis u moru feminističkih žalopojki. On je još uvek redak disakord u raspevanom feminističkom horu.

Šarolik i neujednačen opus

Dr Jovo Toševski je dosad napisao deset knjiga. Njihova vrednost nije ujednačena. Prvo njegovo delo, „Planeta žena” (1988) pravo je remek delo. Ono briljantno opisuje uzroke i posledice ženske „biovlast-seksualnosti”. Drugo delo, „Skrivena seksualnost” (1993) lucidno razvija tu tezu. Treće delo, „Sex materia” (1995) takođe razvija tu osnovnu ideju. Četvrto delo, „Amonov rog” (1996) pretenduje da bude „praktikum” – praktična primena teoretskih stavova iznetih u prve tri knjige. U njemu autor daje savete muškarcima kako da osvoje žene. Budući da je „teorija najbolja praksa” možda „Amonov rog” i nije toliko koristan i praktičan. Peto delo, „Polni um” (1997) na naučno-popularan način izlaže tajnu našeg mozga. Šesto delo, „Kaži ne” (1999) obrađuje muškost Srba. U njemu on naglašava veliku muževnost Srba, ali to kao da protivreči onome što je pisao do tada. Biće da je u ovom delu podlegao predrasudama i hteo da se dodvori publici koja takvu tezu i očekuje. Kako god, teza o snažnoj muškosti kod Srba mogla se obraditi sa više empirijskih podataka. Inače, prema etnopsihologiji treba biti obazriv. Sedmo delo, „Nerazumna mreža” (2002) bavi se neurofiziologijom mozga i implikacijama na život ljudi. Osmo delo, „Laki muškarci” (2007) i deveto „Ja sam glavna, a ti?” (2007) komercijalna su dela, bez naučnih pretenzija. Mogu se preskočiti bez opasnosti da će se nešto važno propustiti. Deseto delo, „Čarobni mozak” (2011) ponovo tumači ljudski mozak na naučan način.

„Biovlast-seksualnost”

Središnji pojam teorije dr Jova Toševskog je „biovlast-seksualnost”. U knjizi „Planeta žena” (1990), on taj koncept definiše ovako: „Biovlast – seksualnost je psihička vlast [žena] ostvarena putem upotrebe seksualnosti i ona je verovatno genetski uslovljena” (str. 90). Uzrok ženske manipulacije je vulvokriptizam, tj. skrivenost ženinih spoljnih polnih organa. Za razliku od svih drugih primata, jedino u našoj vrsti spoljni polni organi žene nisu pristupačni mužjaku. Ne radi se samo o tome da ih bezmalo sve žene pokrivaju odećom. Radi se o tome da su one muškarcu nepristupačne anatomski i psihološki. Smeštene su na najskrivenijem delu ženinog tela i muškarac im može pristupiti jedino uz ženino odobrenje. Dr Jovo Toševski veruje da je morfološki vulvokriptizam nastao kao posledica uspravnog hoda naše vrste.

I psihološki vulvokriptizam je bitan za razumevanje ljudske seksualnosti. Kopulacija bez ženinog pristanka je tabu u svim znanim kulturama. Žena seksualno opštenje može da uslovljava raznim pogodnostima i u tome leži izvor njene „biovlast-seksualnosti”. Iako je muškarac u svim kulturama svih vremena držao političku, ekonomsku, vojnu i svaku drugu vlast, sve su te vlasti sporedne u odnosu na biovlast-seksualnost. Dr Jovo Toševski u knjizi „Planeta žena” (1990) ovako to objašnjava: „Po biološkoj suštini, ženska biovlast – seksualnost ima najveći značaj i mnogo veći uticaj od na primer, političke, vojne ili druge položajne vlasti koja uglavnom pripada muškarcu. Sve te druge vrste vlasti su nižeg ranga jer se po uticaju i često kratkoći trajanja, ne mogu porediti sa sveprisutnom ženskom bioseksualnom vlašću. Uostalom, sve druge poznate vlasti na neki način služe ženskoj biovlasti, obzirom da je njihov krajnji cilj sadržan u zadovoljavanju ženskih zahteva” (str. 91).

Postojanje ženske dominacije neće svakom izgledati prihvatljivom tezom. Feminizam uporno nastoji da dokaže da su žene tokom istorije uvek bile potlačen pol. Na površnom planu to je tako. Žene su u socijalnom smislu uvek bile u drugom planu. One su to i danas, čak i u tako feministički eksponiranom zemljama. Muškarci još uvek prosečno više zarađuju, poseduju više nekretnina i drže većinu važnijih vojnih, političkih i ekonomskih pozicija. U drugim delovima sveta, situacija u društveno-ekonomskom i društveno-političkom smislu još je nepovoljnija za žene. Uprkos tome, ovo je „planeta žena”. Muškarac u svojim rukama može da drži bilo šta i da bude bilo ko, ali ključna karta – njeno telo – u ruci je žene.

Dr Jovo Toševskom smatra da žena poseduje samo jedan nagon i to ka „dominaciji”, a muškarac dva nagona: ka zaštitništvu i ka seksualnim spajanjem sa ženom. Zadovoljenje ta dva nagona stavlja muškarca na klizav teren. Posebno zadovoljenje drugog, evolutivno mlađeg nagona muškarca čini ranjivim i podložnim manipulaciji.

Jedina smetnja ostvarenju potpune „bivlast-seksualnosti” žena jeste njihova konkurencija. Žestoka borba među ženama je ona karta na koju muškarac treba da igra. Tako ukratko glase osnovne teze dr Jova Toševskog.

Uklopivost misli dr Jova Toševskog u novi darvinizam

Dr Jovo Toševski je u pravu kada govori o „biovlast-seksualnosti” žena, ali ne detektuje potpuno tačno njegovu etiologiju. Po njemu, uzrok „biovlast-seksualnosti” leži u „vulvokriptizmu”: skrivenosti ženskih polnih organa. U knjizi „Planeta žena” (1990) on ovako predstavlja vulvokriptizam: „Spoljni polni ženski organi, pri potpuno uspravnom stavu tela žene zauzimaju najskriveniji mogući položaj, na donjem delu male karlice, između unutrašnjih strana korena donjih udova. Skrivanje ženskih genitalija od očiju mužjaka – muškaraca, je prefinjen evolutivni zahvat, vrlo značajan za uslovljavanje ponašanje muškaraca” (str. 27).

Ali, uzrok ženske „biovlasti” je inherentniji, dublji, i ne tiče se morfologije, nego samog procesa reprodukcije.

Suštinski uzrok „biovlast-seksualnosti” žena leži u većem „roditeljskom ulaganju ženki” (female parental investment, FPI) skoro svih vrsta, pa i naše. Morfološki i psihološki vulvokriptizam ženki naše vrste tu „biovlast-seksualnost” samo odražava generišući mužjake spremne da vrlo mnogo ulažu u svoje potomke i njihove majke. Budući da u našoj vrsti i muškarci znatno ulažu u roditeljstvo (emocionalno i materijalno), mi smo vrsta sa visokim muškim roditeljskim ulaganjem (male parental investment, MPI) što nas čini izuzetno psihički složenom vrstom.

Jedna od najosnovnijih posledica činjenice da smo i mi vrsta sa velikim FPI jeste ta da je borba za žene u našoj vrsti tako neumoljiva i ogročena. Ali činjenica da smo ujedno i jedna od retkih vrsta sa relativno velikim MPI uslovljava i to da je konkurencija među ženkama naše vrste takođe velika. I jednu i drugu pojavu tačno je uočio dr Jovo Toševski. Muško ulaganje, ma koliko bilo visoko u našoj vrsti, još uvek nije tako visoko kao kod ženki, pa ostaje činjenica da se mužjaci naše vrste nesmiljenije bore za ženke nego obrnuto. Stoga je u pravu dr Jovo Toševski kada govori o „ženskoj biovlast-seksualnosti” ili naprosto ženskoj dominaciji” (dominatio feminina), iako on njegov uzrok vidi u vulvokriptizmu.

U celini uzev, koncept ženske „biovlast-seksualnosti” dr Jova Toševskog dobro se može uklopiti u teoriju novog darvinizma (new darwinism). On čini njegovu dopunu i nadogradnju.

Zaključak

U celini uzev, opus dr Jova Toševskog je koristan za razumevanja humanih polova. Posebno su preporučljive njegove prve dve knjige „Planeta žena” i „Skrivena seksualnost”, jer je u njima obrazlažen koncept ženske „biovlast-seksualnosti”.

Da je u svom opusu dr Jovo Toševski više pažnje posvetio socijalnim, ekonomskim i političkim činiocima, on bi bio još bolji. No, i ovakav kakav jeste on je daleko zreliji i pametniji nego opus radiklanih feministkinja koje flagrantno odbacuju svako znanje iz prirodnih nauka. Opus dr Jova Toševskog daleko prevazilazi sve šta o tome pišu feministkinje, jer polazi odakle i treba da se krene: od ljudske prirode.

Bibliografija

Toševski, Jovo, „Amonov rog: praktikum za muškarce i tri ženske greške”, Dosije, Beograd, 1996.
Toševski, Jovo, „Čarobni mozak: gospodar emocija, seksualnosti i realnosti”, Evro-Giunti, Beograd, 2011.
Toševski, Jovo, „Ja sam glavna, a ti?”, Laguna, Beograd, 2007.
Toševski, Jovo, „Kaži ne: knjiga o srpskoj muškosti”, Prozaik, Beograd, 1997.
Toševski, Jovo, „Laki muškarci: o večitom muškom cilju”, Laguna, Beograd, 2007.
Toševski, Jovo, „Nerazumna mreža: emocionalna memorija polova”, Prometej, Novi Sad; Jefimija, Kragujevac, 2002.
Toševski, Jovo, „Planeta žena: spekulacije o evoluciji i dejstvu seksualnosti žene i muškarca”, Dereta, 3. izdanje, Beograd, 1990.
Toševski, Jovo, „Polni um: anatomija polne emocionalnosti”, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1997.
Toševski, Jovo, „Sex Materia: o razumevanju humanih polova”, IP Teovid, Beograd, 1995.
Toševski, Jovo, „Skrivena seksualnost: o morfo-psihološkom dejstvu ženske seksualnosti na muškarca i vrstu u celini”, Papiruss, Beograd, 1993.