Mesec frankofonije u Galeriji Matice srpske
Galerija Matice srpske u saradnji s Francuskim institutom u Srbiji i ove godine bogatim programom obeležava Mesec frankofonije. Ovog vikenda posetioce Galerije očekuje predavanje Dva veka francusko-srpskih odnosa (XIX‒XXI vek) koje će se održati u petak 29. marta u 19.00 sati, dok će u subotu 30. marta od 11.00 do 12.30 najmlađi posetioci moći da uživaju u kreativnoj radionici za decu Krovovi i dimnjaci neba nad Parizom.
- mart 2019. godine, u 19.00 sati
Predavanje Dva veka francusko-srpskih odnosa (XIX‒XXI vek)
Dr Stanislav Sretenović, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju
Na predavanju će biti predstavljena evolucija francusko-srpskih odnosa tokom poslednja dva veka u evropskom, regionalnom i lokalnom kontekstu. Odnosi dva naroda i dve države koje je karakterisala materijalna nesrazmernost, geografska udaljenost i kulturna različitost sagledani su u njihovoj složenosti i promenljivosti intenziteta. Posebna pažnja je posvećena međusobnim raznolikim percepcijama dva naroda, percepcijama na koje je uticao splet političkih, ideoloških, ekonomskih i kulturoloških faktora određenog vremena. Na osnovu bogate tradicije francusko-srpskih odnosa u poslednja dva veka, Srbi danas raspolažu, kao retko koji balkanski narod, istorijom i sećanjima na Francusku, zahvaljujući kojima mogu da se dalje razvijaju dobri odnosi između dve zemlje i dva naroda u kontekstu procesa evropske integracije Srbije.
Kreativna radionica za decu
Krovovi i dimnjaci neba nad Parizom
- mart 2019. godine
Peđa Milosavljević je poslednji umetnik koga će deca upoznati na ovoj pariskoj avanturi, i uz koga ćemo reći „au revoir” ovom divnom grady. Mališani će imati priliku da u stalnoj postavci Galerije posmatraju njegovu sliku Krovovi Pariza. Uz pomoć mašte zamisliće stanovnike Pariza koji žive u prikazanim zgradama i kako oni provode svoje vreme.
Takođe, razmisliće o tome na koji način je Peđa Milosavljević mogao da sagleda i da naslika krovove i dimnjake koji se nalaze tako visoko. Setiće se koja je bila najviša tačka na koju su se popeli, kako su se tada osećali i da li su se uplašili visine. Na kraju će po sećanju nacrtati ono što su sa te visine videli.
Izvor: Galerija Matice srpske