Otvaranje izložbe ciklusa slika i crteža pod nazivom „Čovek“ , akademskog slikara Sava Mišića, održaće se u subotu 04. novembra od 18 č. u galeriji ULUV-a u Vrbasu.
Likovni prikaz izložbe
U osnovi Mišićevog slikarskog interesovanja leži čovek. Tačnije, čovekova sudbina u savremenome svetu, svetu surovosti i usamljenosti u kome stvaralac sve češće postavlja sebi pitanje smisla stvaranja i komunikacije sa svetom koji je otuđen a čovek osuđen da u sred životnih pulsacija bude usamljen i prepušten sebi i svojim strahovima.
Moglo bi se, gotovo, reći da je taj osećaj egzistencijalnog nemira svojstven dobrom broju mladih stvaralaca koji tek ulaze u iskušenja što ih opskurno i surovo okruženje postavlja pred njima. Biće da vreme surovosti u znatnoj meri određuje i odnos umetnika prema stvaranju i, na neki način, provocira u njemu želju da se takvom vremenu suprotstavi jednako surovim vizuelnim iskazom i jasnim iskazivanjem nepristajanja na vreme u kojem mu je suđeno da živi.
Mišićev tematski krug, krug usamljenosti i surovosti, u ovom trenutku, dosta jasno pokazuje i veoma promišljen i njegovome biću primeren likovni vokabular kojim po najbolje može da izrazi svoj odnos prema svetu.
Uopšte nije slučajno da je određujući se prema temi Mišić posegao za rešenjima koja je nudila moderna umetnost pedesetih godina prošloga veka u vreme velikih egzistencijalnih lomova kroz koje je prolazio ondašnji stvaralac.Pregao je Mišić za novim, sebi primerenim, čitanjem ekspresionizma i enformela nastojeći da njihovom spregom progovori o vremenu u kojem živi. Iz te sprege jakog crtačkog udara po belini platna kojim se osvaja prostor i enformel osnove ili, po nekad, enformel pasaža koji vezuje dve ekspresivne celine u slici izrasta jaka i emocijama nabijena vizuelna čovekolika struktura čije beznađe potencira, gotovo potpuno, ahromatska površina iskaza.
Upravo u takvoj ekspresivnoj vizuelnoj konstrukciji egzistiraju razjedene i deformisane ljudske prilike dovedene gotovo do asocijacija. Tu nastaju osnove Mišiću primerene vizuelne senzibilnosti sa kojom definiše svoj stav prema sudbini i pustom vremenu usamljenosti i izgubljenih nada što je odlika vremena u kojem živi.
Srđan Marković
Sava Mišić kratka umetnička biografija
Rođen u Nišu 1992. godine. Završio srednju Umetničku školu u Nišu. Osnovne studije slikarstva završava 2015. godine na Fakultetu Umetnosti u Nišu, u klasi prof. Katarine Đorđević, a master studije godinu dana kasnije u istoj klasi. Izlagao sedam puta samostalno, u klubu Društva novinara Vojvodine u Novom Sadu 2015. i 2016; u galeriji KC „Mladost“u Futogu 2016; u klubu „Fidbek“u Nišu u okviru mini umetničkog festivala, takođe 2016. godine; u galeriji KC „Laza Kostić“ u Somboru 2017; u galeriji CZK „Masuka“ u Velikoj Plani, 2017. i memorijalnoj galeriji“Dušan Starčević“ u Smederevskoj Palanci, 2017. godine. Učestvovao na više grupnih izložbi i likovnih kolonija. Učesnik „ERASMUS+“ programa za razmenu studenata (Veliko Trnovo, Bugarska) 2016. Član udruženja Ars akademija iz Novog Sada od 2015.
Izvor: TV Ars Medija