Manastir: Gračanica, KIM, Srbija
Igor Ivanović: Gorki plodovi izdaje na Kosovu i Metohiji
ponedeljak, 19. septembar 2016. /NSPM/
Obišao sam na sopstveni zahtev Pokrajinski odbor DSS na Kosovu i Metohiji. Razlozi moga puta nisu bili u celosti podudarni sa razlozima zbog kojih je išao moj saputnik Aleksandar Popović, koga je narečeni odbor javno pozvao da dođe i objasni im neke njegove stavove. Ne pišem ovo štivo zbog sadržaja samog razgovora, jer smatram da je ispod nivoa ukusa člana neke političke organizacije (koji je učlanjenjem u nju prihvatio njena pravila), praksa iznošenja unutarstranačkih problema u javnost. Pišem zbog drugog, mnogo značajnijeg razloga koji me progoni.
Na delu sam, svojim očima, video efekte velike i gorke izdaje. Uverio sam se koliko je životna stvarnost drugačija od onoga što su nam godinama servirale i što nam danas serviraju na poslužavnik javnosti crvena, žuta i naprednjačka vlast, kao i ona pod kontrolom zapadnih obaveštajnih agencija. Nema nikakvih sumnji da je sporazum iz Brisela „čin veleizdaje“ kako je rekao akademik Čavoški i da je „ova vlast – državoubica“, kako je rekao Vojislav Koštunica. Kosovo i Metohija su izdani i integrisani u sistem lažne države na našoj teritoriji. Naš narod je žrtvovan i prepušteni samom sebi: ako su sunarodnici iz Knina i okoline nekada opravdano nazvani „ostatkom zaklanog naroda“, ono malo Srba što je ostalo na Kosovu i Metohiji čini „ostatak izdanog naroda“. Naročito su stradali i stradaju funkcioneri, članovi i simpatizeri DSS-a. Pošto zbog svoje čvrstine predstavljaju ogledalo naprednjačke izdaje, prema njima se sprovodi fizička, psihološka i materijalna tortura. Na njihove kuće se bacaju bombe i ispaljuju rafali, dižu im se automobili u vazduh, otpuštaju se sa posla i preti im se da im deca džabe uče školu jer nikada neće dobiti zaposlenje, vrši se strašna verbalna tortura i pritisak kriminogenih struktura. Sa jedne strane se gledaju preko nišana sa Šiptarima koji su naseljeni preko reke, sa druge strane im sunarodnici u vlasti rade o glavi. Teško mi je i da pomislim kakav je to košmar.
Prethodna „žuta“ vlast nije pošteđena ocene da je činila mnogo nedela da bi utrla put ka konačnoj izdaji, samo ona nije vršila torturu takvog tipa prema pripadnicima DSS-a, koji su danas nepoželjni za vlastodržce na Kosovu i Metohiji. De-es-es-ovci se ne uklapaju u briselske scenarije, oni se ne mire sa izdajom i znaju šta je Kosovski zavet: ne prodaju veru za večeru. Možda je ovaj moj napor uzaludan jer ovaj tekst neće nikoga zamisliti, možda ga niko neće ni pročitati i sigurno ga niko neće preneti sem stranačkog medija; ovo je najmanje što mogu da učinim da se ova gorka istina koliko-toliko pročuje i da se naši ljudi uzmu u zaštitu od fizičkog nestanka sa tla našeg Kosmeta.
Progoni me osećaj mučnine dok pišem ove redove, tuga dok se prisećam njihovih suza koje ne teku što su uplašeni već što su ostavljeni, i strašan stid što živim u srpskoj prestonici koja je radi zabave, šopinga i bezviznog režima prodala svoju decu. I neka bude kako se kaže u Kneževoj večeri: da se ruci koja je potpisala Briselski sporazum desi ono što narodni pesnik pamti i zapisuje.
Igor Ivanović je član Predsedništva DSS
Izvor: (DSS)