Srpski pravoslavni manastir Sv. Vasilije Ostroški sagrađen je 2014. na Vranjašu u sremskom selu Manđelos, kada se sa Fruške gore siđe preko Ležimira, a oko 14 km pre Sremske Mitrovice. U ovom smeru, ali sa desne strane puta u Ležimiru, mogu se ujedno posetiti i manastiri Šišatovac i Petkovica.
Manastir se sagrađen od plemenitog drveta – norveškog belog bora i čamovine koji su nabavljeni iz BiH, te se odlično uklapa u prirodni ambijent. Za sada je najmlađi izgrađeni manastir na Fruškoj gori, za posetioce je otvoren od 7 do 18 sati. Crkva se greje, pa je pogodna za službe u hladnom periodu.
Objekat je sagrađen nad izvorom vode Sv. Kozma i Damjan gde su se vernici oduvek okupljali. Iz izvora teče pitka sveža voda čiji se protok ne smanjuje ni za vreme velikih vrućina. Potokom se voda sprovodi do dva km udaljenog jezera Vranjaš čija je prvobitna akumulacija služila za navodnjavanje njiva i voćnjaka, a sada za ribolov i odmor.
Upravo se sa izvora Vranjaš, akvaduktom čija je visina dostizala i 10 metara, vodom snabdevao Sirmijum u vreme svog procvata, u 3. i 4. veku. Nažalost, fruškogorski akvadukt je bio očuvan do 1908, kada je gradski magistrat doneo odluku da se stubovi akvadukta poruše i materijal iskoristi u izgradnji puta za Manđelos. Nebriga za vredno blago teško je pala Ignjatu Jungu, prvom sremskom arheologu koji je tada napustio posao učitelja, prijatelje, porodicu i Sremsku Mitrovicu, te nestao zauvek. Ipak, njegovi precizni nacrti i istraživanja su od neprocenjovog značaja za istraživanja Sirmijuma koja su aktivirana decenijama posle Junga.
Ktitor manastira Vranjaš je g. Milan Milanković iz Brodca kod Bijeljine, nastanjen u Australiji. Kada je 2011. posetio mesto za izgradnju ovog manastira, njegova 16-godišnja ćerka je na ovom mestu izgubila svest i ubrzo preminula u Beogradu. Crkva je ujedno i spomen na rano preminulu ćerku, a porodica je kasnije za ktitorstvo odlikovana Ordenom Svetog Save.
Pažnju nam privlači freska Novomučenika Stanka u narodnom odelu, sa čobanskom torbicom i molitvom za svu decu ovog sveta, kako prinosi dve dečje šake Sv. Vasiliju, te iz žitija Sv. Justina Ćelijskog saznajemo da „dečaka Stanka, koji čuvaše ovce i nikšićkom kraju Crne Gore, ubiše Turci kod ovaca za veru hrišćansku 15. septembra 1712. godine. Njegove svete i netljene mošti – dve posvećene dečije ručice, počivaju u Gornjem manastiru Ostrogu u crkvici Časnog Krsta, gde se podvizavao Sveti Vasilije Ostroški. O mučeničkoj končini Stankovoj postoji zapis u Gornjem Ostrogu – u kivotiću gde mu počivaju Svete i netljene ruke.”
Hram posvećen ovom detetu–mučeniku sagrađen je kod manastira Donji Ostrog 2004. po blagoslovu počivšeg mitropolita Amfilohija.
U spomen na 16-godišnju devojčicu, Sv. Velikomučenika Stanka i svu vitlejemsku dečicu, popijmo vode sa izvora i pomolimo se na ovom svetom mestu.
Tekst i foto: V. Raonić;