Planinari PD „Fruška gora” iz Novog Sada i drugih vojvođanskih gradova, ispeli su 5. novembra 2021. Jankov kamen (1833 m), najviši vrh Golije, na kom je osećaj kao da ste na krovu Srbije. Od mesta Odvraćenica do vrha i nazad ima da se prepešači oko 24 km.
Prema jednoj legendi, vrh je dobio ime prema junaku Sibinjanin Janku a prema drugoj, otac je zadužio dva sina da iznesu po kamen na vrh kako bi odlučio kome da ostavi nasledstvo oko kog su se svađali. Tako je nastao Ratkov potok čiji se kamen skotrljao u podnožje, dok je Janko svoj kamen izneo na vrh. Golija je jedna od izuzetno pošumljenih planina, prvenstveno četinarima. Pod Golijom izviru Studenica i Moravica a ima i tri mala jezera. Ceo kraj je bogat borovnicama i pečurkama.
Narednog dana planinari su posetili dve isposnice Svetog Save nedaleko od carske lavre Studenica, zadužbine Stefana Nemanje osnovane 1190.
I dok se Studenica koju još zovu majkom svih crkava nalazi sa desne strane istoimene žuborne reke, koja se u mestu Ušće uliva u Ibar – dotle je se dve isposnice nalaze još 10 km uzvodno i sa desne strane reke, pod liticama planine Radočelo. Celokupni predeo je pod zaštitom Srbije prvog režima od 2001. a odbor Uneska ga je proglasio prirodnim rezervatom biosfere Golija–Studenica. Kod mosta postoji tabla sa markacijom do donje i gornje Savine isposnice. Sem planinarske, postoji i hodočasnička oznaka sa slovom S i krstom uz slovo. Do prve isposnice ima 1.5 km koji se pređu za pola sata. Ovde se može posedeti i popiti izuzetno pitke vode sa česme Sv. Save. Obe isposnice se otvaraju i službe se vrše na određene praznike.
Za drugu isposnicu treba izdvojiti sat i po jer se nalazi na visini od 904 m nv. Veliki je uspon, usput ima i klupica i lepih vidikovaca sa kojih puca pogled na Studeničku reku i put koji povezuje Ušće i Ivanjicu, doduše, treba biti oprezan jer su vidikovci neobezbeđeni. Staza je pokrivena lišćem te je nekima teža za silazak nego za uspon. Kod gornje isposnice se prvo ulazi kroz kapiju, dalje je drveni zvonik i ozidana malena crkvica (Pridvorica) Sv. Đorđa iz 12. veka. Drveni hodnici vode do drvene terase i trospratne kelije gde su iz postojeće pećine samo probijeni prozori nad ponorom. Crkva i kelije su zaključani, moguće je posetiti kapelicu sa grobnim mestom shi Gavrila Milovanovića koji je stradao u požaru 1981.
Za putnike namernike najzanimljivija je kamena kaca, mesto u pećini koje se puni vodom iz stene a koju velikom kutlačom putnici zahvataju radi umivanja i pijenja jer se veruje da je lekovita. Uz malo opreza, dolazi se do litice gde se može posedeti na isturenom vidikovcu iznad klisure. Gornja isposnica je bila strateško mesto za nadgledanje nemanjićke doline. Veruje se da se Sv. Sava ovde povlačio u tihovanje te napisao Studenički tipik i Žitije Sv. Simeona Nemanje. Planinari i hodočasnici su bili opčinjeni ovim vešto sakrivenim mestom, da su ga mnogi poredili sa Meteorima, Ostrogom ili Gorom kušanja i proglašavali za još čudesnije.
Poseta manastiru Studenica bila je nezaobilazna, osnovne informacije posetiocima pružio je kustos. Kraljeva crkva u studeničkoj porti nije dostupna zbog obnove fasade. Nadamo se novom povratku u ovaj prelepi kraj a do tada nosimo njegovu jesenju čaroliju u svom sećanju.
Tekst i foto: V. Raonić;