Komplementaristički odgovor na radikalni feminizam (10)
PROBLEMI MLADIĆA NA SELU
Mladići, pogotovo oni na selu, suštinski su najugroženija kategorija stanovništva. Mladići na selu su obično od malih nogu podvrgnuti teškim uslovima življenja. Nasuprot svojim sestrama (devojkama na selu), oni su prisiljeni da rade sve teške poljoprivredne poslove. Devojke su obično toga pošteđene. Kada je reč o svakodnevnim poslovima, devojke su u povlašćenom položaju. Štaviše, one se podstiču da se školuju, odu u grad i tamo zaposle i/ili udaju. Zato u gradovima ima višak devojaka, a na selu manjak.
- 1. „Hipergamija”
Događa se i to da su u selima devojke češće zaposlene nego mladići. One češće rade u trgovini, prosveti i drugim uslužnim delatnostima. Muškarci u „tercijalnom sektoru” ne mogu lako naći posao. A muškarac bez posla na selu, kao i bilo gde drugde, teško može da nađe devojku, a kamoli da se oženi. Ključni problem mladića na selu je kako osnovati porodicu.
Muškarci na selu, više nego u gradu, osećaju strah od udvaranja. Taj strah je proizvod racionalnog saznanja, mada verovatno podsvesnog, da pravo izbora suštinski pripada devojkama. Tu pojavu biolozi nazivaju „ženski izbor” (female choice). Jedna od posledica „ženskog izbora” je „hipergamija” (hypergamy). Etimološki, reč hipergamija predstavlja kovanicu grčkih reči hyper (nad, iznad) i gamos (brak). Realno, hipergamija je pojava da osoba putem braka ode na viši socioekonomski nivo. Hipergamija funkcioniše u korist devojaka. One su te koje putem bračne veze (udaje) češće nego mladići prelaze iz sela u gradove, tj. iz malih mesta u veće. Razlozi za ovu pojavu su složeni, ali se svode na činjenicu da je ženski pol biološki, tj. reproduktivno skupoceniji. Na bračnom tržištu devojke su traženije samom činjenicom što su devojke. Stoga su obično one te koje bračnom vezom socioekonomski idu naviše (marrying up).
Posledice hipergamije po muškarce na selu su loše. U selima Srbije živi oko 80.000 neoženjenih muškaraca između 25-45 godina starosti. Oni bi rado osnovali porodicu, ali ne mogu, jer devojke imaju sklonost da odu u grad, tamo se zaposle i/ili udaju. Taj višak devojka u gradovima stvara drugu sociopatološku pojavu: njihovo prekomerno seksualno suparništvo.
- 2. Razgolićenost gradskih devojaka
Dok mladići u selima pate jer nemaju devojaka, mladići u gradovima ih imaju u obilju, ali one tu imaju sklonost da budu promiskuitetne. Devojke u gradovima se razmeću svojim telima u utegnutim i plitkim pantalonama koje otkrivaju stomake ukrašene minđušama, u mini suknjama uz koje idu cipele s visokim štiklama, u uskim i providnim majicama. Toliko upadno isticanje erogenih delova tela neprevarljiv je indikator velikog ženskog seksualnog suparništva. A žensko seksualno suparništvo se razvija u društvima gde ima malo poželjnih muškaraca. A takvo je upravo naše.
Žene okružene muškarcima koji nisu voljni ili nisu sposobni da budu posvećeni muževi i/ili očevi osećaju povećanu privlačnost seksa bez obaveza – osećaju, drugim rečima, opuštenost u pogledu seksualnog morala. A ako se uslovi na tržištu poprave – ako se poveća broj poželjnih muškaraca – povećaće se i ženska moralna ozbiljnost.
Ako želimo društvo u kome ima manje moralno neodgovornih devojaka, mora se povećati broj mladića koji su sposobni i voljni da budu posvećeni muževi i očevi. Najbolji način za to je podsticati njihovu zaposlenost. Nažalost, feministička politika „rodne ravnopravnosti” čini sve da broj zaposlenih mladića bude što manji. Rezultat neumitnih zakona psihologije sa jedne strane i feminističkog zakonodavstva sa druge ima loše posledice po brak. Broj sklopljenih brakova se smanjuje, a broj rastava brakova povećava. Politika ekstremnih feministkinja je katastrofalana i po porodične odnose. Svako četvrto dete koje se rodi u Srbiji – rodi se vanbračno. A bolje šanse za preživljavanje i razvoj imaju deca o kojoj se brinu oba roditelja. Feministička politika je loša po natalitet. Svake godine nas je za oko 30.000 manje, iako Srbija obiluje reproduktivno sposobnim muškim stanovništvom.
- Promena morala i politike zapošljavanja
Rešenje za beženstvo mnogih mladića, pogotovo onih na selu i varošicama, leži u promeni moralne klime i promeni politike zapošljavanja. Najpre je potrebno afirmisati tradicionalne porodične vrednosti. U našem slučaju, to podrazumeva afirmaciju hrišćanskog, porodičnog morala. Potrebno je promeniti i politiku zapošljavanja. Današlju politiku „rodnih odnosa” diktiraju radikalne feministkinje koje preko raznih vladinih i nevladinih programa podstiču zapošljavanje isključivo devojaka/žena. Politika zapošljavanja devojaka/žena bila bi dobra, kada ne bi uticala na smanjenje zaposlenosti mladića/muškaraca. Kada bi politika naše zamlje bila obrnuta, kada bi se podsticala zaposlenost mladića/muškaraca, pogotovo onih na selu i malim mestima, došlo bi do ravnoteže na bračnom tržištu, a time i to do porasta sklopljenih brakova i nataliteta. Najveća potreba savremene Srbije jeste poštovanja prava muškaraca, pogotovo onih na selu.
Vladislav Đorđević