Na neki način prirodno nadovezana na prethodnu, novembarska tribina Gorana Šarića osvetljava život Tolkinovog velikog prijatelja K. S. Luisa, njegovo delo i za njega usko vezan problem bola. Na samom početku Šarić pričom o tragičnom završetku života mladića iz Laktaša opominje na pažnju pri ophođenju prema drugima, jer je nemoguće znati kakve probleme ljudi nose u sebi i kako se na njih mogu reflektovati poruga i zluradost.
Tvorac „Narnije“ bio je jedan od najvećih hrišćanskih intelektualaca, ekspert za mitologiju i profesor engleske književnosti na Oksfordu i Kembridžu. Sa Tolkinom, Barfildom i Vilijamsom oformio je neformalni književni klub „Inklings“. Nakon dugog razgovora s Tolkinom i Dajsonom postao je hrišćanin i doživeo pravu, istinsku sreću. Iako, kako Šarić navodi, postoji mnogo načina da se obrade i ispitaju Luisovi život i delo, on bira da to učini kroz razmišljanje o iskustvu koje je obeležilo Luisov život – problem bola. Nije imao ni deset godina kada mu je majka obolela od karcinoma, a na dan njene smrti upamtio je reči utisnute na kalendar sa Šekspirovim citatima: „Čovek mora otrpeti svoj odlazak sa sveta“. Reči koje su se igrom slučaja našle ispod datuma majčine smrti, postale su Luisov epitaf 55 godina kasnije.
Teško odrastanje nakon „potonuća Atlantide“, ali i neverovatan trud pri sticanju obrazovanja oblikovali su Luisa, čiji su rezultati i pregnuća brzo prepoznati. Napisao je više od trideset knjiga koje su prevedene na preko trideset jezika, a radijske emisije koje su kasnije pretočene u knjigu „Čisto hrišćanstvo“ osigurale su mu „besmrtnu slavu“ među hrišćanskim teolozima. Upotpunjenje sreće donelo mu je poznanstvo, pa brak sa Džoj Davidman, koja je, poput Luisove majke, obolela od raka. „Bila je moja kći i moja majka, moj učenik i moj učitelj, moj podanik i moj suveren; i uvek, uz sve ovo, moj najbolji prijatelj, verni drug, saborac. Moja ljubavnica, ali u isto vreme sve ono što mi je svaki prijatelj (a imam zaista dobrih) ikada bio. Možda i više“, pisao je Luis. Čitavu knjigu o svim aspektima tuge napisao je pod pseudonimom, preispitujući osećanja, komentarišući Boga i zaključujući kako je naš život samo početak večnosti.
Izvor: Kulturni centar Novog Sada
Foto: KCNS
Administrator: DNM