U Srpskom narodnom pozorištu su počele probe za rad na koprodukcijskoj predstavi Krvave svadbe (Bodas de sangre), španskog pisca Federika Garsije Lorke (Federico García Lorca, 1898 – 1936). Koprodukcija je realizovana u saradnji Srpskog narodnog pozorišta i Budva Grad teatra.
Predstavu režira Igor Vuk Torbica, scenograf je Branko Hojnik, kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo, kompozitor Vladimir Pejaković, dizan svetla Milica Stojšić, lektor je Dejan Sredojević, asistent reditelja Stefan Čamdžić, asistent scenmografa Andrej Rondović.
U ulogama su:
Varja Đukić (Majka), Milica Grujičić (Verenica), Ivana Mrvaljević (Tašta), Pavle Popović (Leonardo), Branka Stanić (Leonardova žena),
Vukašin Ranđelović (Verenik), Miroslav Fabri (Otac), Draginja Voganjac (Su eda i prosjakinja, smrt), Maja Stojanović (Služavka), Dušan Vukašinović (Prvi drvoseča), Filip Đuretić (Drugi drvoseča), Nenad Pećinar (Mesec).
Probe su počele 3. jula u Srpskom narodnom pozorištu i trajaće do početka avgusta meseca, kada će probe biti nastavljene u Budvi. Premijera je planirana za početak avgusta u Budvi, u okviru ovogodišenjeg festivala 32. Grad teatar (koji se održava pod motom „Kad se pojavi Mesec…” iz Lorkine drame Krvave svadbe). Ovom predstavom će u oktobru biti otvorena i nova dramska sezona u SNP-u.
Srpsko narodno pozorište je ovaj Lorkin komad postavilo jedanput, 1955. godine. U SNP su izvedena i ostala njegova najpoznatija dela: 1952. i 1981. Dom Bernarde Albe (La casa de Bernarda Alba, 1936), 1957. Ljubav dona Perlimplina (Amor de don Perlimplín con Belisa en su jardín, 1931), 1963. Donja Rosita ili Govor cveća (Doña Rozita la soltera, 1935) i 1967. Jerma (Yerma, 1934). U godini kada Drama priprema ovaj komad posle 63 godine, zanimljivi su podaci da je prvo izvođenje ovog komada bilo 1933. u Madridu, pre 85 godina, kao i da se navršava 120 godina od rođenja ovog španskog pesnika i dramskog pisca.
O Lorki
Bio je sin bogatog seljaka i učiteljice. Studirao je u Granadi, Madridu i Njujorku filozofiju, književnost i pravo. Muziku je učio kod Manuela de Falje. Prijateljstvo sa slavnim kompozitorom, nadrealističkim slikarom Salvadorom Dalijem i popularnom glumicom Margaritom Ksirgu bitno je uticalo na razvoj njegove umetničke ličnosti. Prvu knjigu u prozi Utisci i pejzaži objavio je 1918, prvu zbirku pesama 1921, drugu 1927. Ogromnu popularnost u španskom narodu postigao je objavljivanjem modernih ciganskih romansi (1924-1928). Svoje lirske knjige sam je ilustrovao, a za pozorišne komade sam pisao muziku. Po povratku iz Amerike organizovao je i vodio studentsku pozorišnu grupu „La Baraka“ (1931). Režirao je i na argentinskim pozornicama. Pesnik i ljubitelj slobode, stradao je od kuršuma španske Falange. Dramsko stvaralaštvo započeo je 1921. komadom za lutkarsko pozorište. Njegova elementarna dramaturgija nadahnuta je sukobima između osećanja ljudske prirode i konvencija morala. Španski folklor, lirski elementi, surealistički opisi, pantomimska igra komedije del᾽arte i lutkarskog pozorišta prožimaju njegovo dramsko delo. (iz Enciklopedije SNP-a).
Izvor: SNP