Izložba umetničkih ženskih aktova u tehnici crnobele fotografije autora Željka Savića, otvorena je u podne, 18. maja 2020. u Galeriji Društva književnika Vojvodine, Braće Ribnikar 5. Organizatori izložbe su Društvo novinara Vojvodine i Ars akademija. Izložba se može pogledati do 28. maja u periodu 12–18 sati. Autor izložbe Željko Savić je master kulturolog, strukovni inženjer fotografije-specijalista. Predavač je na Visokoj školi „Logos centar” u Mostaru i Školi fotografije Ars akademije u Novom Sadu.
Željko Savić(desno) i Miomir Ilić(levo)
Na otvaranju izložbe, urednik Galerije DKV Miomir Ilić je podsetio da se izložba otvara sa pomeranjem od dva meseca zbog epidemije. Pozvao je publiku da narednih 10 dana poseti izložbu uz mogućnost predaha u Klubu DKV uz piće i čašicu razgovora.
Pozdravljajući prisutne, autor Željko Savić napomenuo je da ovu tematiku radi poslednjih 15 godina i da mu je poverenje ukazalo 40 dama koje inače nisu modeli koji se iznajmljuju za fotografisanje, te da je za ovu izložbu napravio 100 radova. U Galeriji DKV izloženo je manje od polovine tih radova, stilski uklopljenih spram prostora. Podsetivši na istorijat stvaranja ženskog akta, potvrdio je da u ovom momentu nije toliki problem stvarati umetnički akt, međutim, koliko god da je u pitanju akademski pristup, ljudi nemaju uvek razumevanja za to. Predrasuda ima i nije se lako baviti ovom temom, ali da je ovo lični doprinos umetničkoj fotografiji i svima onima koji se bave ovom temom.
dipl. filolog Mirko Dimić(levo)
Zamenik direktora Kulturnog centra Sremski Karlovci, dipl. filolog Mirko Dimić, dotakao se teme žene kao motiva, koju paralelno sa Željkovom izložbom obrađuje za tekst, što mu je pomoglo da je sagleda sa više aspekata. Ustvrdio je da bitna estetika kod žene, te da je Željko uspeo da izvuče umetničku srž u ovom ciklusu fotografije, i da kroz ove radove skida stigmu sa ženskog tela koju nameće konzervativniji sistem. Predviđajući dug život ovim fotografijama, proglasio je otvorenom izložbu Umetnički ženski akt.
U planu je da fotografije budu izložene u Sremskim Karlovcima.
Izložbu prati prigodan katalog sa stručnim tekstom vanr. profesora fotografije Dušanke Komnenić, dr umetnosti.
Tekst: V. Raonić;
Željko Savić – Serija ženskih aktova
Željko Savić publici predstavlja seriju svetlopisanih ženskih aktova. Sa velikim interesovanjem posmatra vizuelne događaje na ženskom telu i otkriva ih posmatraču kao skrivanu tajnu. Imamo utisak da gledamo bezvremene fotografije, bezvremene žene. Formalni kvaliteti fotografija nas ne smeštaju neophodno u kontekst sadašnjice, fotografije lako mogu da pripadaju i nekoj prošloj ili budućoj epohi. Modeli na fotografijama takođe ne gestikuliraju kako bi bilo očekivano danas, već suvereno, utemeljeno u tradiciji, poziraju.
Fotografije su izvedene u crno-beloj tehnici, te je i ovo jedan od razloga što fotografije doživljavamo kao tradicionalne. Crno-bela fotografija svodi opažaje na osnovne – bez detalja i preterivanja. Kroz crno-belo se više fokusiramo na linije, teksture, svetlo i senku. Kolor nam daje sliku onakvu kakvu vidimo, ometa nas da vidimo odnos svetlo-tamno. Sa crno-belom fotografijom se vraćamo u prošlost, ona potvrđuje nešto dobro, mesto gde se osećamo sigurno i toplo, te joj verujemo. Crno-bela fotografija nam daje određenu istorijsko-tradicionalnu vrednost koju boja nema.
Primećujemo, ipak, da nas autor vešto vodi kroz tri priče. Prva je ispričana klasično. Na fotografijama dominira pažljivo usmereno osvetljenje i klasična poza – vidimo celu figuru na kojoj je naglašena mekoća i putenost ženskog tela. U drugoj priči autor na apstraktni način istražuje akt kroz detalj i mesto susreta. Razlaže kompleksnost tela na primarne principe i elemente: liniju, površinu, valer, teksturu i kontrast. U trećoj priči koristi i dodatne elemente kao što su violončelo, lepeza, itd., kojim nastoji da gledaocu približi kako oblik tako i senzibilitet žene. Ovim fotografijama Željko nam simbolično saopštava ličnu viziju žene koja je zabeležena na tradicionalan način. Žena je nežna, suptilna i zavodljiva.
Zajednička nit na svim fotografijama je činjenica da se modelima ne vidi lice. Tu pojavu možemo da tumačimo dvojako. Prva mogućnost je da su modeli stidljivi. Ovu mogućnost bih odbacila, jer modeli slobodno poziraju, te svojim stavom, često gordo, izazivaju fotografa (time i posmatrača). Druga mogućnost deluje izvesnije, a to je da autor namerno izbegava portretisanje lica, kako bi eliminisao osobenost modela i zaustavio emotivno povezivanje modela sa posmatračem. Ovaj kontakt se obično uspostavlja pogledom. Pošto nam pogled nije omogućen, ostaje nam da se sa modelom povežemo preko svetla, senke i zatalasanih obrisa tela. Ovim ne sugerišem da autor objektifikuje modele. Iako autorova žena nema ime i on ne „govori” ni o jednoj ženi osobno, autor nam priča priču o Ženi. Željko nastoji da posmatrača opije lepotom ženske pojave i bića.
Važna napomena je da aktovi mogu da budu zastrašujući kako za modela tako i za fotografa. Kreativnost, hrabrost i odlučnost treba da se spoje i izvedu „bešumno”, kako bi autor mogao kompletno da se izrazi. Ako se model stidi, ako je fotograf uzdržan ili gledalac odbijen, na bilo koji način, fotografija je neuspešna.
Kod Željka Savića vidimo nabrojane kvalitete integrisane u svaki kadar pojedinačno, kao i u čitavu seriju fotografija koja je zaokružena jasnim, ličnim rukopisom autora. Autor je determinisan i model je motivisan. Tako i posmatrač ispred sebe ima pitku seriju klasičnih aktova kroz koje uviđa neprolaznu lepotu žene kao forme i kao suštine.
Tekst: Dr um., MFA, Dušanka Komnenić, vanredni profesor fotografije
Željko Savić
Datum rođenja: 03. 12. 1977, Mostar;
Živi i radi na relaciji Novi Sad – Mostar.
Završio paralelno strukovna i akademska obrazovanja i stekao zvanja:
- Master kulturolog – Fakultet za kulturu i medije, Beograd;
- Strukovni inženjer grafičkog inženjerstva i dizajna (specijalista fotografije) – Visoka tehnička škola strukovnih studija, Novi Sad;
Zaposlen kao predavač fotografije u VŠ „Logos centar”, Mostar;
Pored umetnosti, bavi se novinarstvom i uređuje portal www.arsmedija.rs, TV Ars Medija u Novom Sadu;
U Ars akademiji obavlja poslove predsednika Ars akademije, a Društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu obavlja poslove potpredsednika društva.
Član:
- Udruženja ljubitelja i majstora umetnosti, veština i teorija umetnosti i nauka;
- Ars akademija (jedan je od osnivača Ars akademije);
- Društva novinara Vojvodine (DNV);
- Udruženja novinara Srbije (UNS);
- IFJ – International Federation of Journalists.
- UPDV
Nagrade:
Prva nagrada za fotografiju Sremskokarlovačkog likovnog salona 2019;
Specijalna nagrada za fotografiju Sremskokarlovačkog likovnog salona 2018;
Godišnja nagrada „Dušan Šijački” za zapažena dokumentarna i umetnička fotografska ostvarenja, mart 2016, Društvo novinara Vojvodine;
Prva nagrada za fotografiju Sremskokarlovačkog likovnog salona 2015;
Treća nagrada Sremskokarlovačkog likovnog salona 2014;
Povelja Dimitrije Frušić 2012, UNS;
Dobitnik godišnje, prve nagrade za crtež „Između jave i sna” Ars akademija, 2005.
Samostalne izložbe:
Izložba fotografija „Budimo ljudi”, Muzej Semberije 2016;
Izložba fotografija „Budimo ljudi”, Kulturni centar Novog Sada, 2015;
Muzej Semberije 2016, izložba fotografija „Kako ostati čovek”, Galerija La Vista, 2014;
Izložbe fotografija „Tragom nemanjićkih manastira”, Muzej Semberije 2013, Kulturni centar Grada Novog Sada 2014, Kulturni centar Sremski Karlovci 2014;
Izložba fotografija „Hilandar”, Galerija KIC „Mladost” u Futogu, 2012;
Izložba fotografija „Hilandar”, Galerija „PAYA AND HORSE” – London, 2011;
Izložba fotografija „Povratak prirodi”, Muzej savremene umetnosti Novi Sad, 2010. godine, organizator PMF iz Novog Sada;
Izložba crteža, „Crna rijeka”, Galerija Ars akademija, Novi Sad, 2006;
Izložba crteža, galerija DKV, Novi Sad, 2006, organizator Ars akademija.
Učesnik brojnih grupnih izložbi i slikarskih kolonija;
Imao više značajnih projekcija dokumentarnog filma.
Izvor: Ars medija;
Fotografije: Vesna Raonić, Nemanja Vuković, Duško Ikonov