U galeriji UPIDIV-a – FORMA u Novom Sadu, Ilije Ognjanovića 3, 13.9.22. u 19 časova, otvorena je samostalna izložba fotografija: „DEŠIFROVANJE SLIKOVNE PORUKE „, iz ciklusa fotografija snimljenih dronom (malom bespilotnom letilicom).
Prisutnoj publici obratili su se: Nenad Lazić, predsednik UO UPIDIV-a;
Geza Lenert, majstor fotografije FSS koji je otvorio izložbu.
Na samom početku autor se obratio prisutnima i zahvalio: „Ovo je prilika da se zahvalim koleginicama iz UPIDIV-a Nataši i Danijeli, na uloženom trudu da se postavi kompletna izložba, mom dragom prijatelju Slobodanu Krstiću koji je iz Beograda došao da mi ličnim prisustvom uveliča ovaj događaj, kolegi Milovanu Ulićeviću koji je sa nekolicinom kolega iz FK „Vojvodina“ uveličao moj događaj, Željku Saviću i njegovj „ARS akademiji“ na obavljenom intervjuu, divnoj ekipi RTV Vojvodina koja je snimila prilog za TV emisiju „Arterija“… Hvala i ostalima koje ne pomenuh, a bili su prisutni…“
Zainteresovana publika ove radove može pogledati naredne dve nedelje.
Kako je nastajala ova izložba saznajemo od Rajka Karišića kroz razgovor koji je priredio Željko Savić, novinar redakcije portala TV Ars Medija.
Ž.S.
Gospodine Karišić, kako ste došli na ideju da vaše izložene fotografije stvarate iz gornjeg rakursa(ptičije perspektive), sa dronom?
R. K.
Ideja se rodila sama po sebi, kada sam došao u posed bespilotne letelice-dron. Odavno mi je bila želja da snimam dronom. Nekad sam iznajmljivao helikopter, zmajeve i slično da bi snimao ovakve fotografije, upravo kako ste rekli iz ptičije perspektive. U tom periodu sam morao da udovoljim zahtevima i poslovnih partnera, da snimim neke fotografije vojvođanskih pejzaža firmi i slično. Kada sam došao u posed male bespilotne letelice –dron, onda sam došao u situaciju da primetim nešto što do tada nisam primećivao. Kada se ta letelica digne u vazduh možete lepo da kadrirate, uočite odgovoarajući detalj koji naravno mene kao umetničkog fotografa privlači i ima neku svoju težinu. Kadrovi koje sam tokom dve godine snimao, objedinjeni su u dve monografije. Pogledi ispod oblaka, jer to je činjenično stanje, kad si ispod oblaka možeš da vidiš, kad si iznad ne. Odvojio sam na stranu jedan broj fotografija koji zadovoljavaju standard dobre i kvalitetne fotografije, što znači da postoji kadar, kompozicija, odnos boja i slično. Moram da naglasim ono što „priroda naslika“, malo ko od nas može da uradi. Iz tog ciklusa sam izabrao jedan broj fotografija koje su danas u galeriji Forma prikazani.
Ž.S. Na kom području ste fotografisali ove izložene motive?
R. K. S obzirom da sam ja veoma mobilan, fotografisano je širom Srbije(Vojvodine), Republike Srpske i gde imam priliku da boravim neko vreme. Nigde ne idem bez drona, skoro sam počeo više da ga koristim nego foto-aparat. Shvatio sam da sa dronom imam daleko više mogućnosti da napravim nešto što drugi ne rade, da napravim divne fotografije naših pejzaža, na mestima kuda prolazim. Izložene fotografije su sve snimljene pod uglom od 90 stepeni, nije bilo gledanja u širinu, perspektive itd. To su fotografije koje imaju jednu veliku dozu grafizma, mnogi slikari kažu da su to „čiste grafike“, jer ono što se na njima nalazi umetnici bi uradili u grafici, ja sam to uspeo da napravim aparatom uz pomoć objektiva.
Ž.S Tu se prepoznaje određena likovna forma koja je univerzalna, za slikarstvo i fotografiju, i kada pričamo o likovnom aspektu koje celine bi izdvojili? Negde vidimo dominaciju linija ili struktura, koje su pažljivo komponovane, kako je nastajalo to likovno stvaralaštvo?
R. K. U početku je vršeno snimanje svega onog što je dopadljivo, posle određenog vremena sam radove grupisao po određenim cjelinama, ovoga puta sam prikazao dve cjeline. To su polja i vodene površine. U Vojvodini ima dosta vodenih površina koje su vrlo fotogenične, da tako to nazovemo i inspirativne za fotografa, kako sa zemlje tako iz vazduha, i to je ono što je karakteristično za ovu izložbu. Nema mnogo objekata, uvek se trudim da moja fotografija ima što manje elemenata, i pokušavam da napravim neku priču koja bi se mogla nazvati Haiku u fotografiji.
Ž.S Hvala lepo
U nastavku teksta možete pročitati likovni prikaz izložbe Lidije Seničar, istoričara umetnosti i biografiju autora Rajka Karišića
Dešifrovanje slikovne poruke
Više od godinu dana gotovo cela planeta je u vihoru virusne oluje, okovana globalnom traumom. U izmenjenim okolnostima svakodnevni život većine istrajava u sferi opsena i iluzija, dok se pojedinci u surovo-realnim uslovima bore za dah. Anksioznost je postala definicija psihološkog stanja. Pored straha, čak i vrlo pametni ljudi su postali žrtve pandemije dezinformacija. Dezorijentisani, otuđeni, ljudi su se probudili u orvel-ovskom svetu. Život se preselio na društvene mreže, a komunikacija se svela isključivo na vizuelne formate. Fotografija je, kao nikada ranije, postala okosnica interakcije u virtuelnim hodnicima. Zato sam se našla u čudu kada me je Rajko Karišić zamolio da napišem tekst za njegovu novu knjigu fotografija pod nazivom „Pogledi ispod oblaka – kad priroda slika“. Knjigu čine serije fotografija nastalih tokom poslednje godine dana. Pomislila sam, zar je moguće!? Tako puno metafizike, tako puno svetlosti! Da, uvek postoji neko ko, poput greške u sistemu, odoleva bolesti duha i svaku novu životnu situaciju koristi kao izazov za stvaranje. Er, kao što je Andrić rekao: „Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.“ Pitanje o smislu, nikada nije bilo upitnije nego danas…
Kada sam, pre tri godine, upoznala Rajka prilikom organizovanja njegove samostalne izložbe fotografija „Hilandarski svetlopisi“ u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd, nisam očekivala da ću otkriti tako puno u čeveku koji sebe predstavlja kao profesionalnog fotografa. Moje zaprepašćenje je bilo još veće kada sam otkrila da je Rajko završio Mašinski fakultet, da pored neverovatne selektivnosti uma poseduje crtačku virtuoznost, epsku brzinu rada i lirsku osetljivost za jednu od najzahtevnijih i najinstinitijih likovnih tehnika – za akvarel. Još je Vasilij Kandinski govorio da će u budućnosti postojati samo dve velike krajnosti – „realizam i apstrakcija“, što uvel-iko primenjuje tehnika fotografije sa velikom lepezom likovnih rešenja. Kada slikar umesto kista u ruci drži fotoaparat…
Fotografije „Pogledi ispod oblaka – kad priroda slika“ nastale su posredstvom drona – male bespilotne letilice kojom se upravlja sa zemlje. Plodonosan odnos umetnika i tehnologije! Posmatrać je uzdignut po vertikali, sa pogledom potpuno upravnim na zemlju. Ponuđen mu je beg iz zamke vremena! Ponuđeno mu je bekstvo u visine, u izmenjenu perspektivu gde tragedija gubi svoju snagu…
Nema naglih pokreta. Tišana je. Sve je u čvrstoj harmoniji boje i kompozicije. Sve je vremenski povezano – detinjstvo – mladost – starost. Kada smo bili maleni, prve igračke koje smo upoznavali imale su osnovne geometrijske oblike: kocku, kupu i loptu. Mi civilizovani, obrazovani ljudi zaboravili smo koliko čovek nesvesno teži upravo lepoti geometrije, kao kreatoru sopstvene realnosti. Fotografije „Pogled ispod oblaka – kad priroda slika“ poput grafičkih tehnika ručne štampe – od suve igle do litografije u boji, prikazuju pripitomlj-enu prirodu, vojvođanske pejzaže, oranice, obalu Dunava, u lepoti zlatnog preseka, uz primetno odsustvo ljudi, što verbalizuje nobelovac Ivo Andrić: „Vi me pitate za ljude? Oduvek je bilo da su iskušenja silazila na zemlju i da je čovek čoveku činio zlo, da je cveće venulo, da su nevini stradali, da su pesnici govorili jezikom tajnovitim i polujasnim slikama. Pa, kada vam govorim o cveću, zašto me pitate za ljude?“
Fotografija poseduje specifičan vizuelan jezik. Ima mogućnost da verno prikaže određen motiv, ali i da stvori sopstvenu metaforu. Naš pogled je posredstvom fotografije Rajka Karišića podignut do ispod oblaka. Postoji li univerzalan recept za dešifrovanje ovih slikovnih poruka, geometrijskih oblika koji postaju realni, apstraktni, simbolički, magijski ili kosmički?
Kad priroda slika – naziv knjige upućuje na božanski matriks kao kreatora. Smisao sveta i životna istina ovaploćeni su u bojama. Koja je to najomiljenija boja prirode? Zelena? Boja koja je od pamtiveka u istoriji ljudi bila vezana za zdravlje, slobodu i trgovinu. Boja koju je najteže odštampati, jer je slojevita i hirovita. Kod Slovena zelena je bila Vesna, boginja proleća, jer je smenjivala vladavinu Morene, odnosno, vladavinu zime i smrti.
Davne 1839. Godine u Parizu, gradu svetlosti, rođena je fotografija, takozvani svelopis. Samo godina dana kasnije u Srbiji je snimljena prva fotografija. Od tada pa do danas, od analognih fotoaparata do digitalnih i pametnih telefona sa više kamera, napravljeno je na milijarde fotografija. Ljudima su dostupni uređaji koji poput robota reprodukuju zamisli svojih gospodara. Ali, uvek će postojati jedna specifična, teško uhvat-ljiva magija trenutka koja se otkriva samo onim fotografima koji je uporno i strastveno traže. Traže baš taj trenutak čiste radosti.
„Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenutci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti!“ (Ivo Andrić).
Lidija Seničar, istoričar umetnosti
Biografija:
Rajko R. Karišić, dipl. inž. maš. i Likovni umetnik fotografije ULUPUDS-a.
Rođen 05.11.1952. godine u Bačkom Dobrom Polju (opština Vrbas) gde je stekao osnovno školsko obrazovanje a potom je završio gimnaziju „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu. Diplomirao je na Termoenergetskom odseku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Fotografijom je počeo da se bavi u Foto kino klubu „Mašinac“ na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu od aprila 1973. godine. Do sada je imao preko 100 samostalnih izložbi, uz učešće na preko dve stotine likovnih kolonija i saborovanja u zemlji i inostranstvu. Član je UPIDIV-a (Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine) od 1998. godine i ULUV-a (Udruženja likovnih umetnika Vrbasa), kao i ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), UNS-a (Udruženja novinara Srbije), Udruženja umetnika žele-znice Srbije, Umetničkog bratstva manastira Dobrun. Bio je član Upravnog odbora Etnografskog muzeja u Beogradu 2013-2014. godine. Član Suda časti ULUPUDS-a u dva mandata, član Suda časti UPIDIV-a… Do sada realizovao 143 autorske fotomonografije i knjige za druge umetnike i 29 minimonografija mana-stira i crkava Srpske Pravoslavne Crkve.Za svoj sveukupni rad na polju umetničke i primenjene fotografije dobio je više desetina nagrada i priznanja od kojih posebno ističemo: Godišnja nagrada UPIDIV-a – FORMA 18 (2004), više otkupnih nagrada Jesenjeg likovnog salona u Vrbasu, Povelja „Kapetan Miša Anastasijević“ (2005) na nivou Vojvodine, više nagrada i specijalnih priznanja za fotografiju i dizajn kalendara i poslovnih planera sa temom Vojvodina, Beograd i Srbija (2008, 2010, 2011, 2013), i dr. Dobitnik je Vukove nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2010. godinu, Godišnje nagrade ULUPU-DS-a za 2011., Oktobarske nagrade grada Vrbasa za 2012. godinu, Nagrade za životno delo ULUPUDS-a, 2013. godine, Zlatna Forma 22 UPIDIV-a za 2014. godinu za umetničku fotografiju kao i Treće nagrade na međunarodnom bijenalu akvarela u minijaturi u Mađarskoj. Dobio je Plaketu “Kapetan Miša Anastasijević” na nivou Srbije za 2017. godinu, Nagradu za fotografiju na Okto-barskom likovnom salonu u Vrbasu 2018. godine kao i nagradu “GRAN-PRI” za fotografiju na 21. Sremskokarlovačkom no-vogodišnjem likovnom salonu 2019. godine, 1. Nagradu za akvarel na Likovnoj koloniji “Sremskokarlovačke likovne radionice, 2021. godine, Nagradu grada Beograda ”Despot Stefan Lazarević” (2021.), Zlatni beočug KPZ Beograda (2021.), Nacionalno priznanje (februar 2022.), Sretenjsko odlikovanje: Srebrna medalja za zasluge (15.02.2022.), GRAN PRI za fotografiju i Prvu nagradu za akvarel na 24. Sremskokarlovačkom novogodišnjem likovnom salonu (januar 2022.), Zlatnu plaketu Udruženja književnika Srbije…
U januaru 2022. godine postao redovan član Matice srpske u Novom Sadu. U prethodnom periodu od 49 godina kontinualnog bavljenja fotografijom donirao je preko 800 opremljenih foto-grafija manastirima Hilandar, Studenica, Bođani, Velika Remeta, zatim Opštoj bolnici i Domu zdravlja “Veljko Vlahović” u Vrbasu, Akademskom horu “Glinka” iz Sankt Petersburga i Gimanziji “Žarko Zrenjanin” u Vrbasu povodom proslave 210 godina postojanja, ko-mpletnu izložbu od 70 fotografija “Dobro došli kući” RTS-u, 10 fotografija na pla-tnu Udruženju MULTIART iz Vrbasa, 30 fotografija na papiru Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“… 50 fotografija kao LEGAT Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci, Legat od 30 opremljenih fotografija manastira Hilandara Matici srpskoj u Novom Sadu (mart 2022.)…
E-mail: karisic@gmail.com
Na sajtu UPIDIVA su i dodatne informacije koje prati katalog, možete pogledati na linku dole:
Izvor: portal Ars Medija
Fotografije i tekst(razgovor): Željko Savić
U Novom Sadu, 14.9.2022. godine.