Komplementaristički odgovor na radikalni feminizam (5)
MUŠKE TRAUME U SAVREMENOM DRUŠTVU
Na mnogo načina žene osećaju veću bespomoćnost nego muškarci. One mogu osećati strah od trudnoće, silovanja i fizičkog maltretiranja. Mogu osećati pritisak zbog manjeg izbora zanimanjâ koja omogućavaju izdržavanje. Neke devojke osećaju pritisak roditelja da oforme porodicu i prekinu karijeru zbog dece. Žene mogu osećati brojne strahove.
Na svu sreću, sve industrijalizovane nacije priznale su ta ženska iskustva. Na nesreću, one su priznale samo ženska iskustva i zaključile: žene imaju problem, muškarci su problem.
Međutim, muškarci imaju drugačije iskustvo. Muškarac koji je doživeo da mu se brak pretvori u plaćanje alimentacije, dom u ženin dom, a deca u decu koju izdržava iako su se okrenula protiv njega – oseća da troši svoj život radeći za ljude koji ga mrze. Očajno oseća potrebu za ljubavlju, ali se boji da mu se i drugi brak ne pretvori u smrtonosna plaćanja. Može se bojati da mu se i druga deca ne okrenu protiv njega. Sve ga to vodi u očaj. Još ga više pogađa kad mu kažu da izbegava brak, jer navodno ne ume da voli.
- Ko vodi brigu o muškim traumama?
Kada muškarac pokušava da se izbori sa plaćanjem silnih računa radeći ceo dan, kažu mu da je „neosetljiv”. Kada pokuša da reši stres pićem, kažu mu da je „pijanica”. Sve mu to ne daje osećaj moći, već nemoći. Kada pokuša nekome da se požali, onda mu kažu da je slabić i kukavica. Kada pokuša da pobegne od svega pokušavajući da izvrši samoubistvo, on jednostavno izvrši samoubistvo.
Feminizam smatra da društvo nedovoljno priznaje ženske traume. To nije tačno. Društvo vrlo mnogo pažnje poklanja ženskim traumama. Društvo nedovoljno priznaje muške traume. Došlo je vreme da se prizna da i muškarci imaju traume i da su one često mnogo dramatičnije i smrtonosnije nego ženske. Pred muškim traumama ne smemo zatvarati oči.
- Diskriminacija muškaraca
Danas su muškarci ti koji su zapravo socijalno diskriminisani. Razmislite o abortusu. Danas je pravo na prekid trudnoće isključivo pravo žene. Ali time se povređuje ustavna odredba o ravnopravnosti polova. Kod začeća deteta učestvuju oba pola, a kod abortusa odluku donosi samo žena.
Savremeno porodično pravo je diskriminatorno prema muškarcima. Prilikom rastave braka ili dodele dece zakon prvenstveno štiti interes supruge i majke. Prilikom rastave braka, brigu o deci u 80% slučajeva preuzimaju majke. Očevi su očigledno diskriminisani. Njihova reč se retko kad uzima u obzir.
Savremeno radno pravo takođe je diskriminatorno prema muškarcima. Žene idu u redovnu i invalidsku penziju ranije od muškaraca. Time se takođe krši ustavna odredba o ravnopravnosti polova. Jer čim jedan pol ima privilegije, drugi trpi diskriminaciju. Ako želimo ravnopravnost, onda odlazak u penziju treba da bude jednak za oba pola.
Zakon izričito zabranjuje ženama rad na opasnim i iscrpljujućim poslovima. Time se takođe krši ustavna odredba o ravnopravnosti polova. Ako se jedan pol pošteđuje takvih poslova, neminovno se drugi na njih osuđuje.
Zakon pruža i posebna prava trudnicama i majkama. Time se takođe privileguje jedan pol. Ta privilegovanost se pravda biološkim svojstvima žena. Ali argument je ciničan. Jer pozivanje na biologiju kao razlog za privilegovanost muškaraca bilo je upravo ono protiv čega su se ogorčeno borile liberalne feministkinje. Sada se radikalne feministinje upravo pozivaju na biološke razlike da bi njima opravdale ženske privilegije. Feminizam čini sve da uveća društvenu moć žena, pa i po cenu da je protivrečan. Čas odbacuje biologiju, čas se poziva na nju, a sve sa ciljem da uveća žensku socijalnu moć. Sve je to vrlo licemerno.
- Ženske beneficije
Osnovna posledica činjenice da radno pravo daje znatne privilegije ženama jeste ta da su žene nekonkurentne na tržištu rada. Razumljivo je što poslodavci izbegavaju da zaposle žene, jer je to finansijski rizično. Preterana „zaštita” žena tako čini štete i ženama. Zbog njih se one teže zapošljavaju. Lakše bi se zapošljavale kada bi na tržištu rada zaista bile izjednačene sa muškarcima.
Ali činjenica da su žene nekonkurentne ne tržištu rada upravo koriste feministkinje kao opravdanje za još veće socijalne privilegije. Tako se vrtimo u začaranom krugu. Žene dobijaju ekonomske privilegije, koje ih čine nekonkurentnim, pa se ta činjenica koristi kao opravdanje za davanje novih privilegija. I tako u krug.
- Vanbračne zajednice
Član 62 Ustava Republike Srbije glasi: „Vanbračna zajedica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.” Time se obesmišljava brak. Ako su bračna i vanbračna zajednica pravno izjednačane, čemu onda uopšte brak? Brak je u velikoj krizi, a tome doprnosi i feministiki Ustav.
- Antinatalitetna politika
Državni zakoni daju privilegije trudnicama i majkama. To se pravda povećanjem nataliteta. Ali te mere ne dovode do povećanja nataliteta, nego do povećanja broja vanbračne dece. Kada država finansira trudnice i majke, uloga očeva se smanjuje. Očevi su danas izgubili ulogu zaštitnika i finansijera porodica. Osećaju se zapostavljeni i zanemareni. Državni zakoni ih čine suvišnima.
Paradoksalno, što zakon daje veće privilegije trudnicama i majkama, sve ih je manje. Što država više finansira trudnice i majke, to natalitet više opada. Što očevi više finansiraju trudnice i majke, to natalitet više raste. Državni zakoni deluju protiv braka i porodice. Oni su nominalo pronatalitetni, a faktički su antinatalitetni.
- Samohrane majke
Država sve više pomaže samohrane majke i time podstiče porast te grupe stanovništva. Budući da država podupire samohrane majke, devojke imaju sve manje razloga da se udaju i rađaju bračnu decu. Savremeno zakonodavstvo je usmereno protiv muškaraca i očeva, a time monogmane porodice.
- Vojska
Razmislite i o služenju vojnog roka. Kada je donesen zakon po kojem žene mogu biti podoficiri i oficiri, to se uzelo kao znak ravnopravnosti. Ali tokom dužeg perioda vremena žene nisu morale da služe vojsku. Muškarci su morali. Ono što je za muškarca bila dužnost, to je sad i za jedne i za druge opcija.
Danas je u Vojsci Srbije angažovana 181 žena na dužnosti oficira, podoficira i vojnika, što je 0,3% profesionalnih pripadnika vojske. To možda nije mnogo, ali mogućnost za žene ipak postoji. A zašto je onda žene češće ne koriste? S obzirom da je Srbija u latentnom ratnom stanju, nije čudo što žene nisu oduševljene vojnim pozivom. Njihovo ustručavanje pre je plod racionalne i promišljene odluke, nego postojanja diskriminacije. U zemljama gde je vojna situacija mnogo povoljnija procenat žena u vojsci je veći. U vojskama zemalja NATO pakta ima oko 10% žena. Najviše ih ima vojska Mađarske 17,5%, slede Letonija sa 16%, Francuska sa 13%, Velika Britanija sa 10,5% i SAD sa 9%.
Ali žene su i u vojsci privilegovane. One se upisuju na vojne akademije po nižim kriterijumima, a unapređuju lakše i brže. I u vojsci su diskiminisani muškarci.
- Zašto „privilegovani pol” živi kraće?
Najjasniji vid moći u društvu jeste prosečna dužina života. Da je u Srbiji prosečna dužina života muškaraca 6 godina duža nego žena, ne sumnjam da bi nam feministkinje objasnile da je to najjasniji dokaz postojanja socijalne diskriminacije žena. Ali kada muškarci u Srbiji u proseku žive 6 godina kraće, onda niko u tome ne vidi znak socijalne diskriminacije muškaraca.
- Da li samo muškarci manipulišu?
Feminizam potencira mušku manipulativnost. Ali i žene manipulišu. Mnoge devojke i žene muškarcima lažno pripisuju očinstvo. Muškarci su s pravom uznemireni mogućnošću da im partnerke (prvenstveno izvan braka, ali i u braku) uvaljuju „kukavičije jaje”. Zbog toga je sve više onih koji se obraćaju Institutu za sudsku medicinu u Beogradu sa željom da proveri svoje očinstvo u DNK laboratoriji.
Ovo su njihova iskustva. Trećina neoženjenih muškaraca otkriju da nisu očevi deteta koje im devojke pripisuju. Desetina oženjenih muškaraca takođe otkrije da nisu očevi deteta koje im žene pripisuju. Ako išta muškarac mrzi, onda je to mogućnost da bude obmanut u pogledu očinstva.
- Ljubomora
Žena koja dobije dete gotovo uvek zna da je dete njeno. Muškarac tu sigurnost nema. Žene nikada neće iskusiti psihičke implikacije te neizvesnosti. Osnovna implikacija te nesigurnosti jeste ta da su muškarci seksualno ljubomorniji. A osnovna implikacija činjenice da su seksualno ljubomorniji jeste ta da su skloni agresivnom ponašanju kada kod svojih partnerki uoče ponašanje koje ukazuje na seksualno neverstvo.
Nažalost, savremeni feminizam podstiče žensku seksualanu manipulativnost i time mušku nasilnu reakciju. Glavni agens razbijanja braka i porodice je feminističko podsticanje ženske permisivnosti.
- Zaključak
Ženske traume se ističu na svakom koraku. O njima se priča. One izazivaju saosećanje i sažaljenje. Ali i muškarci imaju traume. One su često bolnije i dublje. Ali o njima se mnogo ne govori. Socijalni sistem muškarce slabije štiti. Njima se dodeljuju najlošiji poslovi. Lišavaju se prava na decu posle rastave brakova. Sudovi i mediji vode histerične napade na njih. Došlo je krajnje vreme da se o svemu tome otvoreno govori.
Tekst: Vladislav Đorđević
Fotografija: Željko Savić