U okviru udruženja Ćirilica osmišljen je ciklus intervjua sa istaknutim srpskim intelektualcima, u kojima razgovaramo sa uglednim ličnostima o značaju ćirilice za srpsku kulturu, tradiciju i sadašnju srpsku geopolitičku i kulturnu poziciju.
Ovog puta smo razgovarali sa dr Savom Damjanovim, piscem, književnim kritičarem, esejistom i univerzitetskim profesorom. Damjanov je profesor emeritus na Univerzitetu u Novom Sadu. Smatra se jednim od vodećih predstavnika srpskog postmodernizma. Njegova naučna istraživanja usmerena su pre svega ka fantastičnoj književnosti, erotskim i jezičko-eksperimentalnim slojevima u srpskoj tradiciji, teoriji recepcije, postmodernizmu, kao i ka komparativistici. Uređivao je časopis za svetsku književnost Pismo, i Sveti Dunav, magazin posvećen srednjoevropskoj kulturi. Bio je urednik „Biblioteke srpske fantastike“, edicije „Novosadski manuskript“, kao i antologijske biblioteke „Deset vekova srpske književnosti“ kod Izdavačkog centra Matice srpske. Jedan je od osnivača međunarodnog književnog festivala „Prozefest“. Jedan od osnivača i prvi predsednik Društva novosadskih književnika (DNK). Značajnija dela: Istraživanje savršenstva (roman, 1983), Koreni moderne srpske fantastike (studija, 1988), Šta to beše mlada srpska proza? (eseji i kritike, 1990), Nova (postmoderna) srpska fantastika (antologija, 1994), Koder: istorija jedne recepcije (studija, 1997), Novo čitanje tradicije (književnoistorijski ogledi, 2002), Eros i po(r)nos (eseji, prikazi, mistifikacije, 2006), Damjanov: Srpska književnost iskosa (izabrani književnoistorijski i književnokritički radovi, knjige 1–6, 2011–2018), Damjanov: Iskoni bѢ slovo (izabrana proza, knjige 1–4, 2018–2021). Razgovor je vodio Viktor Radun Teon.
V. R. T.: Poštovani kolega Damjanov, zašto je, prema Vašem mišljenju, ćirilica važna za srpsku kulturu, za državu Srbiju i čitav srpski narod?
S. D.: Ćirilica je važna za srpsku kulturu – a posebno za književnost – jer je njome vekovima pisano (i stvarana najveća umetničko-jezička dela), pa je tako postala odlika našeg identiteta. Naravno, Srbi su pre Ćirila i Metodija a i neko vreme potom koristili i druga pisma, kao što danas upotrebljavaju i latinicu – ali, ipak nijedno od njih nije toliko dominiralo pa i dobilo zvanični status u kontekstu našeg jezika. Kada je, pak, reč o državi i narodu – tu su sasvim drugačije vrednosti i osobenosti bitnije od ćirilice…
V. R. T.: Kakvo je stanje i položaj ćirilice u srpskom društvu danas? Koliko je ćirilica zastupljena u javnom prostoru i komunikaciji danas? Da li ste i koliko zadovoljni današnjim tretmanom ćirilice?
S. D.: Ćirilica nema marginalan status kod nas, što ne znači da se za nju i dalje ne treba zalagati – posebno s obzirom na opštu anglicizaciju srpskog (kao i većine drugih evropskih jezika). Moje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo njenim tretmanom manje je važno od njenog statusa na javnoj sceni, posebno u medijima a ponajviše u digitalnoj sferi, gde je to veoma složen problem jer u krajnjoj liniji utiče na elementarnu mogućnost komunikacije sa ljudima širom sveta).
V. R. T.: Da li je danas stanje ćirilice u Srbiji bolje ili gore u odnosu na nekadašnje stanje i položaj? Molim Vas obrazložite.
S. D.: Mislim da sam poslednjom prethodnom rečenicom delimično ušao u odgovor na ovo pitanje: svet se promenio drastično na prelazu iz 20. u 21. vek, informatička revolucija uzima svoj danak (ona nije nastala i napravila prve značajne korake u ćiriličkoj civilizaciji!) tako da u tom kontekstu poređenje današnje stvarnosti sa onom kakva je bila samo 50 godina ranije teško da ima smisla sa stanovišta ćiriličkog pisma ali i još nekih bitnih kulturoloških momenata.
V. R. T.: Da li je i koliko urađeno na planu poboljšanja i unapređenja stanja i položaja ćirilice u Vašoj neposrednoj radnoj (poslovnoj) sredini i u lokalnoj zajednici, tj. u mestu u kojem stanujete?
S. D.: Zavisi šta se pod „poboljšanjem“ ili „unapređenjem“ podrazumeva?! Uglavnom, ne mislim da je u pomenutom kontekstu ćirilica devastirana… Naravno, uvek može i više/bolje ali ni ovako nije loše…
V. R. T.: Šta bi država Srbija i društvo u celini mogli da urade da se poboljša i unapredi položaj ćirilice u srpskom društvu i kulturi danas?
S. D.: Pre svega da tu priču distanciraju od ideoloških matrica i vrate je u samu srž onoga čemu pripada: kulturi, književnosti…
V. R. T.: Šta je neophodno i šta se može uraditi u cilju poboljšanja i unapređenja stanja i položaja ćirilice sa aspekta Vaše profesionalne preokupacije, odnosno oblasti u kojima ste angažovani?
S. D.: Čini mi se da moj prethodni odgovor podrazumeva i ovaj. Bavim se, dakle, književnošću i kulturom i zato insistiram da se fenomen ćirilice ne vezuje za sitno politikantstvo ili za anahrone ideološke diskurse.Uostalom, treba malo pogledati kako to čine drugi sa svojim identitetskim pismom…
V. R. T.: Hvala Vam na izdvojenom vremenu i trudu.
Viktor Radun Teon
Udruženje „Ćirilica“ Novi Sad