U okviru Udruženja „Ćirilica“ Novi Sad, osmišljen je ciklus intervjua sa istaknutim srpskim intelektualcima, u kojima razgovaramo sa uglednim ličnostima o značaju ćirilice za srpsku kulturu, tradiciju i sadašnju srpsku geopolitičku i kulturnu poziciju.
Ovog puta smo o ovim temama razgovarali sa dr Ljubišom Despotovićem, naučnim savetnikom na Institutu za političke studije u Beogradu i redovnim profesorom, članom predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i redovnim članom Matice srpske. Naš sagovornik je osnivač i glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa „Kultura polisa“, koji je izlazio od 2003 do 2021. godine, i autor i koautor više od dvesta naučnih radova, autor i priređivač više od dvadeset naučnih monografija, zbornika i hrestomatija. Među najznačajnijim delima su: Geopolitika destrukcije, (2015), Globalizacija i geopolitika identiteta, (2017), Geopolitika Svetosavlja: srspko nacionalno pitanje u istorijskom rasponu od krštene do prirodne Srbije (2019), Srpska politička moderna: Srbija u procesima političke modernizacije 19. veka (2020), Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika (2021), Politika na razmeđu vlasti i moći (2022). Razgovor je vodio Viktor Radun Teon.
V. R. T.: Zašto je, prema Vašem mišljenju, ćirilica važna za srpsku kulturu, za državu Srbiju i čitav srpski narod?
LJ. D.:Zato što je to jedan od glavnih stubova srpskog identiteta, pored Svetosavlja i Kosovskog zaveta. To je tradicionalno srpsko pismo i mora se zaštiti svim mogućim merama države (ministarstva, obrazovanja, nauke, državne uprave, kulture i sl.)
V. R. T.: Kakvo je stanje i položaj ćirilice u srpskom društvu danas? Koliko je ćirilica zastupljena u javnom prostoru i komunikaciji danas? Da li ste i koliko zadovoljni današnjim tretmanom ćirilice? Objasnite razloge zbog čega jeste ili niste zadovoljni.
LJ. D.: Nisam zadovoljan jer je zakon o njenoj zaštiti mrtvo slovo na papiru, ne poštuju ga ni svi državni organi, a kamoli obrazovno naučne ustanove i institucije. U sferi biznisa i reklamiranja, ćirilica je potpuno zanemarena i potisnuta, a i mnogi srpski intelektualci doprinose takvom stanju, naročito oni koji su autošovinistički nastrojeni, pišu latinicom i objavljuju svoje knjige na latinskom pismu.
V. R. T.: Da li je danas stanje ćirilice u Srbiji bolje ili gore u odnosu na nekadašnje stanje i položaj? Šta bi država Srbija i društvo u celini mogli da urade da se poboljša i unapredi položaj ćirilice u srpskom društvu i kulturi danas?
LJ. D.: Stanje je nepromenjeno loše sa tendencijom da se pogorša ako se ne preduzmu ozbiljni sistemski koraci za njeno bezuslovno pozicioniranje kao jedino i zvanično pismo koje se koristi u Srbiji. Istakao bih da je neophodno preduzeti mereda se pooštri sankcionisanje za nepoštovanje važećeg zakona i uredbi, osobito u sferi medija. Smatram da svi treba da damo doprinos tako što ćemo negovati svoje pismo, pisati i komunicirati na njemu u svim prilikama putem različitih oblika pisane i elektronske komunikacije.
V. R. T.: Da li je i koliko urađeno na planu poboljšanja i unapređenja stanja i položaja ćirilice u Vašoj neposrednoj radnoj (poslovnoj) sredini i u lokalnoj zajednici, tj. u mestu u kojem stanujete?
LJ. D.: Konkretno, na Institutu sa političke studije, poslovna komunikacija, naučne monografije, zbornici i časopisi objavljuju se isključivo na ćilici. I ta se praksa neće menjati, bar ne dok je u njoj dovoljno patriotski orijentisanih intelektualaca koji upravljaju Institutom.
V. R. T.: Ako želite da dodate još nešto, neki svoj stav ili mišljenje po pitanju stanja i položaja ćirilice, a što nismo pokrili pitanjima, slobodno napišite.
LJ. D.: Želim samo da pohvalim svaki napor pa i vaš za čuvanje i očuvanje naše nacionalne baštine od kojih je ćirilica jedno od najvažnijih.
V. R. T.: Hvala Vam na izdvojenom vremenu i trudu.
Viktor Radun Teon
Udruženje „Ćirilica“ Novi Sad