U novosadskom Studiju „M” Radio-televizije Vojvodine, četvrtog februara 2019. promovisana je knjiga prof. dr Mila Lompara „Crnjanski – biografija jednog osećanja”.
Nakon pročitanog odlomka „Priviđenje” iz 1929. godine, prisutne je pozdravio Zoran Gutović, direktor izdavačke kuće „Pravoslavna reč” iz Novog Sada. Gospodin Gutović je izrazio nadu da će ovo kapitalno izdanje, koje je osvojilo nagradu Izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga 2018, osvojiti srca čitalaca, svuda gde Srbi žive.
Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, istakao je da je prof. Lompar najimpresivniji proučavalac:
- Njegoša – o kom je objavio tri studije i
- Crnjanskog – o kome je objavio četiri knjige, ali ovaj poduhvat još nije ni približno završen.
Takođe, naglasio je da je prof. Lompar dosledno branio svoje istraživačke rezultate u ovoj biografiji, te da, iako Lomparov zaključak – da je Crnjanski najveći stranac srpske kulture deluje prenaglašeno, to se odnosi samo na političku kulturu. Da svakako Miloš Crnjanski ne bi smeo biti izvan svoje kuće, a ona je ovde, gde mu je i narod i jezik. Da je Crnjanski je vrh srpskih vrhova, a prof. Lompar nam je predstavljenim štivom omogućio mnogo dublja saznanja o ovom velikanu.
Recenzent dr Jovan Popov, naš komparatista i redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, kaže da je ovo velika studija sa elementima biografije, mada za Mila Lompara nema završenog posla! Iako je u pitanju biografija, nije akcenat na biografskim elementima već na duhovnoj borbi našeg velikana. U fokusu ove zbirke ogleda, nalaze se tri čuvene polemike Miloša Crnjanskog, koje otkrivaju njegovo, pre svega, političko biće.
Autor prof. dr Milo Lompar, ujedno i volonterski upravnik Zadužbine Miloša Crnjanskog, istakao je da je „Crnjanski svoju unutrašnju i psihološku dispoziciju pretvorio u izvesnu metafizičku činjenicu, i da je tom metafizičkom činjenicom dodirnuo metafizičku rezonancu sudbine – univerzalne – mnogog čoveka unutar njegove konstitucije života. Ono univerzalno, što mu je omogućilo da napiše i najbolji istorijski roman srpske književnosti – „Seobe” i najbolji kosmopolitski roman srpske književnosti – „Roman o Londonu. Dakle, dvostranost”.
Takođe, ono što je njega „lično u ovoj studiji dodatno zanimalo, jeste pitanje kulture. Dakle, pored ovog psihološkog ili ličnog sloja, i pored književnog ili umetničkog sloja, postoji kulturološki sloj. Kako kultura reaguje na vrednosti?… Dakle, meni se čini da naša kultura nema sposobnost da izađe iz određenog okvira unutar kog upitomljuje ono što bi bilo autentičan umetnički izraz, i u kom osporava ono što nju samu dovodi u pitanje. Crnjanski je pisac koji je u ime jednog celog pokoljenja, na najvišem umetničkom stepenu doveo u pitanje zadatu matricu srpskoga kulturnog razumevanja. Ne, dakle, književnog samo, već i kulturnoga. A kulturno razumevanje je momenat kada književna vrednost prelazi u društvenu činjenicu. Nikada književna vrednost sama po sebi ne može obezbediti društvenu relevanciju određenog tipa govora ili određenog tipa književnog iskustva. Obrnuto je moguće: da se prelije društvena relevancija na književnu vrednost. Mora da prođe određeno vreme, da bi se uočilo da se to odigralo.”
Promociji knjige prisustvovali su kulturni i duhovni poslenici, a bila je moguća i kupovina izdanja po promotivnoj ceni, u broširanom, i u luksuznom monografskom izdanju obogaćenom brojnim fotografijama.
Tekst i foto: V. Raonić
Izvor: TV Ars Medija