Novosadska publika je u četvrtak, 16. marta imala priliku da prisustvuje premijeri filma reditelja Bojana Vuletića „Rekvijem za gospođu J“. Premijeri filma je prisutvovala brojna publika koja je ekipu filma pozdravila gromoglasnim aplauzom. Ovo je drugi dugometražni igrani film reditelja Bojana Vuletića. „Rekvijem za gospođu J.“ sufinansiran je sredstvima Filmskog centra Srbije, a dobio je i finansijsku podršku Fonda saveta Evrope – EURIMAGES. Film je svoju svetsku premijeru doživeo na Berlinalu, jednom od tri najprestižnija svetska festivala, dok je naša publika imala prilike da ga pogleda na FEST-u.
,,Rekvijem za gospođu J.” govori o skromnoj sredovečnoj ženi i bivšoj administrativnoj službenici koja na godišnjicu smrti svog muža planira da se ubije. Iako je to za 5 dana, Gospođa J. je odlučila da završi sve svoje privatne i administrativne poslove da bi se ubila onako kako želi i ostavila svoju porodicu obezbeđenu. Ali da bi sve to započela potrebna joj je samo jedna overena potvrda – uverenje o radnom stažu za poslednjih 20 godina. U zemlji koja upravo prolazi kroz tranziciju i sveobuhvatnu reformu administracije, to će biti jako komplikovano jer živeti u tranziciji je komplikovano. Umreti je još komplikovanije.
Pored Mirjane Karanović, kojoj je poverena glavna uloga, u filmu igraju i Jovana Gavrilović, Danica Nedeljković, Vučić Perović i Mira Banjac.
Pitali smo reditelja kako je prihvaćen film u Nemačkoj, a kako kod nas?
„Disfunkcionalna porodica, usamljenost i depresija kao nešto što je ipak univerzalno i u razvijenim zemljama kao što je Nemačka, a kamoli kod nas. Apsolutno sam svestan i mislim da je zadatak umetnosti da ono što se ne vidi otkriva i upravo zbog toga sam se ja bavio ovom temom, gde su sve te skrivene stvari o kojima se ne govori. Samoubistvo je tabu. To je bolest 21. veka, to je nešto o čemu treba da se govori. To nije samo vezano za ovu našu lokalnu sredinu, nego mnogo šire i čini mi se da o tome treba mnogo glasnije da se govori. “- rekao je reditelj.
Tekst: Jelena Dopuđ
Video i foto: Željko Savić