14 th – 16 th Decembara 2020 * Novi Sad * Novi Sad
BRANKOVA NAGRADA
Društvo književnika Vojvodine
Association of Writers of Vojvodina * Serbia
Braće Ribnikar 5, 21000 Novi Sad
Obrazloženje žirija
za dodelu 60. Brankove nagrade
Društva književnika Vojvodine
- dobitnik Brankove nagrade Đorđe
Ivković, pesnik iz Beograda
Društvo književnika Vojvodine dodeljuje Brankovu nagradu 60. put, održavajući jednu vrstu visoke pesničke kulture koja ne samo odaje počast našem znamenitom romantičarskom pesniku Branku Radičeviću (1824–1853), nego i nastoji da podrži talente i doprinose mladih autora našeg vremena koji su izabrali poeziju kao jedan od važnih načina razumevanja našeg ljudskog opstanka. Nosioci ove ugledne nagrade su, između ostalih, Vasko Popa, Bora Radović, Raša Livada, Dragan Jovanović Danilov, Nina Živančević, Ana Ristović… autori koji su na bitan način obeležili našu kulturu dodajući radičevićevskim otkrovenjima jezika i osobene osećajnosti složene i uzbudljive vrednosti i značenja koja poezija može da donese. Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu umetničke poezije, autora do 29 godina, izdatu na srpskom jeziku, za period između dve dodele. Dobitniku pripada novčani iznos, kao i diploma.
Na završnoj sednici žirija za dodelu Brankove nagrade Društva književnika Vojvodine, koja se u Novom Sadu uručuje u okviru Međunarodnog novosadskog književnog festivala, održanoj 06.10.2020, žiri u sastavu Marija Šimoković(predsednik žirija), Dragan Jovanović Danilov i Saša Nišavić, odlučio je da se 60. Brankova nagrada dodeli
Ćorđu Ivkoviću
Za knjigu: Višnje* Trešnje
izdavača Treći trg, Beograd, 2019. godine
Žiri je u skladu sa Pravilnikom razmatrao 10 naslova pristiglih na konkurs, a u najuži izbor žiri je uvrstio knjige : Katarine Pantović “Unutrašnje nevreme“, Maše Živković „Kroz visoku travu“, Lene Volgin „Cvet u jami“, Nađe Lazarević „Glava iznad vode“ i Jane Radučević „Ako kažem može postati istina“. Odluka da se ove godine Brankovom nagradom ovenča Đorđe Ivković – doneta je većinom glasova.
Tokom protekle decenije mladim pesnicima i pesnikinjama postalo je sve teže da dospeju do prilike da objave svoju prvu zbirku. Gašenje izdavačkih preduzeća koja su podržavala stvaralaštvo novih glasova dovelo je do smanjenog polja mogućnosti da se artikulišu percepcija i zahtevi čitave jedne generacije, a jedina mesta na kojima je ovo ostalo moguće su lokalni nagradni konkursi za objavljivanje prve zbirke. O tome svedoče i broj zbirki koji poslednjih godina pristižu na konkurs za Brankovu nagradu.
Ovogodišnji dobitnik Đorđe Ivković rođen je 1990. godine.Osnovne studije završio je na Filološkom fakultetu Univeziteta u Beogradu, smer srpski jezik i književnost, dok je master studije Komunikologije završio na Univerzitetu Dukejn u Pitburgu, Pensilvanija. Živi u Beogradu gde predaje srpski jezik.
Prva knjiga pesama Đorđa Ivkovića- Višnje**Trešnje, koju je obavio Treći trg, već je ovenčana nagradom – Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija! ukazuje na mladog pesnika koji pomera granice. Snažna unutrašnja tenzija ovoj knjizi daje da se nasluti poznavanje same ideje stvari, u platonovskom duhu, a ne samo u stvarima realnog. Njegove pesme, na sasvim naheren način, poseduju sve osnovne postulate poezije ali joj izmiču, stvarajući magmatičan sklop slika koje ne nalikuju pravilima harmonije, srazmere, reda, jasnoće i mere, ali ih sažimaju u sebi.
Priroda se potrudila da svaka stvar bude neko jedinstvo dveju stvari – sa jedne strane „bezoblične materije“ a s druge forme, ili čulnog izgleda svega što jeste (Višnja**Trešnja). Ova knjiga kao da vibrira na frekvenciji duše stvari ili entelehije, izgovarajući svet i njegove unutarnje otiske arhetipskim jezikom kojem nije strana spoznaja celine ali ni razlomljenog sveta iz kojeg je valja iskazati. Tako je mladi pesnik dobio kovinu koja izaziva samo tkivo poezije da se pokaže.
Da bi se napisala ova knjiga, zasigurno je valjalo hironovski zaroniti u štivo sveta, dodajući svoju oštricu brijača kako bi se svet raskomadao i ponovo spojio, ovoga puta u srcu. Nervima.Genetici. I zatim je iznova sastaviti u stihu. Na ivicama sastavljenih komada još pulsira krv, još su žive rane, i pojedini stihovi, recimo to hrabro – većina njih,živi su. Ukazuju nam se poput višedimenzionih svetova u čiji šum reči verujemo, jer nose u sebi ideju neobrađene gromade kamena sa početka sveta.Knjiga Đorđa Ivkovića zaslužuje svu pažnju znalaca poezije koji tragaju za novim i vibrantnim štivom.
I kako bi rekao recenzent ove knjige: Prva knjiga pesama Đorđa Ivkovića pisana je jezikom neobičnog unutrašnjeg naboja koji prirodno razbija neprepoznatljive okvire poetske forme. Krećući se slobodno kroz široko polje asocijativnosti, usložnjavajući se digresijama, često upornim, gotovo ospesivnim opisima, Ivkovićev jezik ispissuje knjigu kiselo-slatkog ukusa: od prisnih prizora iz detinjstva sa snažnom ali bliskom senkom oca, preko čudne, zaumne anatomije stvari do tema otuđenosti i neuklopljenosti.
U Novom Sadu, 07. 10. 2020. godine
Žiri nagrade:
Marija Šimoković, predsednik
Dragan Jovanović Danilov i
Saša Nišavić