Dugo očekivana premijera filma o ljubavnoj priči Laze Kostića i Lenke Dunđerski, koja je upriličena 21. decembra pred novosadskom publikom , naišla je na opšte oduševljenje naših gledalaca.
Dva sata filma u kome je svaki kadar odisao čistim emocijama i verodostojnim prikazom vremena u kome su živeli Laza i Lenka, reditelj Zdravko Šotra će pretvoriti u seriju od 11 epizoda, koje će se prikazivati na našoj nacionalnoj televiziji.
Karte za ovaj film su bile uveliko rasprodate pre same premijere, a gledaoci su strpljivo čekali da filmska ekipa prošeta crvenim tepihom.
Lazu Kostića je maestralno odigrao naš popularni glumac Vojin Ćetković, koji je svoje utiske sa snimanja podelio sa mnogobrojnim medijima.
„Za ovu ulogu sam se pripremao tri godine, a došla mi je sasvim slučajno. Bio sam pozvan da od gospodina Radomira Putnika da govorim Kostićevu pesmu –Santa Maria della Salute-na dodeli nagrade Dositej Obradović akademiku Vladeti Jerotiću i verujte da sam se posle toga zaista budio noćima i razmišljao o njoj. Nakon toga dobijam pozivam iz Srbobrana da istu pesmu govorim na danima Lenke Dunđerski gde se okuplja brojna glumačka ekipa. Sutra dan dobijam poziv od Zdravka Šotre koji mi govori kako je napisao scenario za seriju. Zaista je bio problem sažeti toliki materijal, jedan tako bogat život, u jedan dvosatni film. „- rekao je Ćetković.
Na pitanje kako je on lično doživeo Lazu Kostića, koji je za vreme u kome je živeo bio prilično ekscentričan, rekao je: „Pa svaki učen čovek je pomalo ekscentričan. Oni nisu bili pomirljivi sa takvim životom i onim što im je dato. On je bio toliko kompleksna ličnost da je to neverovatno, ali bilo je i pogodno tle za to. Živeo je u Vojvodini, izuzetno obrazovan, doktor prava. Živeo je i u Pešti , i bio je vrlo nacionalno jak i uticajan i onda je zaglavljivao u zatvore dva puta. Na kraju se zamerio i kralju Milanu zbog kojeg je prvi put bio u tamnici u Austrougarskoj, pa je morao da beži kod knjaza Nikole, pa se i njemu zamerio, jer mu je smetala ta neka čvrsta diktatorska atmosfera i cenzura. Poznato je da je on osnivač prvog srpskog novinarskog društva. Mnoge stvari je on prvi osnovao, bio je taj neki fitnes tip, ljudi su smatrali da je lud. Samo je shvatao da mu ta za ono vreme neobična fizička aktivnost pomaže u boljem radu. Nije se libio ni da se skine go ni do pojasa i da trči tako i da mu se svi smeju i krste, al na kraju ga prihvate takvog kakav jeste. Najveći izazov u snimanju ovog materijala je bio izuzetno kratak rok snimanja od svega 70 dana. Trebala nam je ogromna energija i koncentracija da bismo danima snimali više od 12 sati.“
Mlada glumica Tamara Aleksić je vrlo uverljivo dočarala lik Lenke Dunđerski i pridobila brojne simpatije kako gledalaca tako i filmske kritike.
„Lenka je bila jedna fascinantna osoba. Poznato nam je faktografski šta je ona sve znala i čija je bila. Znamo priču o njenim roditeljima, o njenom porodičnom stablu, o tome da je govorila četiri jezika, da je jahala, pisala pesme, svirala klavir, ali zapravo mi nju najviše poznajemo kroz oči jednog zaljubljenog pesnika i iz priča ljudi koji su to dodatno idealizovali. Samim tim Lenka je nestvarna i ona je muza i onda se postavlja pitanje kako od nje napraviti čoveka od krvi i mesa, nekog ko će da bude živa osoba i sa kojom možemo da se povežemo. Tako da mislim da je to zapravo bio najveći izazov ove uloge. Izuzetno sam uživala u tome, jer njena ličnost je neverovatno inspirativna“- rekla je Tamara Aleksić.
Autor teksta: Jelena Dopuđ
Fotografije: Željko Savić