Često u razgovoru sa bližim i daljim poznanicima kroz priču postavim pitanje da li znaju šta je tačno krivolov i kolika im je svest o tom problemu.
Pretežno zbog neinformisanosti, ili našeg menataliteta, gde ljudi ne vide ništa loše u lovu (dakle, ni krivolov ne može da nam šteti) govore da je bolje da moje kolege i ja nađemo neki drugi „hobi‟ umesto da se zamajavamo tamo nekim pticama, kad ih svakako ima i previše.
A da li je zaista tako? I da li ipak treba da se zapitamo možemo li nekako da pomognemo?
Nelegalan lov predstavlja jedan od najčešćih i najrasprostranjenijih vidova zločina nad pticama u Srbiji.
Krivolov je nelegalan način lova tokom kog se ptice ubijaju izvan propisane lovne sezone ili pomoću nedozvoljenih sredstava kao što su elektronske vabilice.
Elektronske vabilice su uređaji sastavljeni od akumulatora, jednog ili više zvučnika i radija ili usb priključka sa kog se u toku noći do ranih jutarnjih sati, ponavlja zvuk oglašavanja određene vrste ptica, ne bi li one u preletu ostale na tom polju, zadržale se i u jutarnjim satima bile u moru ptica koje su takođe tako prevarene laka meta za krvavi pir koji sledi kada dođu krivolovci
Vabilice se takođe koriste ne bi li zvukom namamile što veći broj ptica na neki određen prostor te bi ptice, uz druge zamke bile lišene slobode, a neretko i ubijene.
U nelegalan lov spada i lovokrađa u kojoj učestvuju lica koja nisu registrovana kao lovci.
Što se tiče krivolova u Srbiji, on je pretežno izražen tokom jesenje seobe od 1. avgusta do 30. septembra kada se nad našim nebom dešava masovni masakar prepelica, dok naša polja u tom periodu… malo je reći da vrište od zvukova vabilica, od Bačke Topole, Sremske Mitrovice, Inđije, Trstenika, Ćičevca i ostalih mesta nad čitavom Srbijom. Cituacija nije ništa bolja na ribnjacima i rekama gde se dešava ubijanje na desetine hiljada pataka i gusaka u zimskom periodu.
Kao dugogodišnji član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i kao volonter Tima za borbu protiv krivolova u našoj zemlji, imala sam priliku da se ovog oktobra prvi put pridružim ljudima na Kipru koji organizuju terene i kampove za borbu protiv krivolova, dok sam drugu godinu zaredom novembar provela u Španiji.
Organizacija koja organizuje kampove za borbu protiv krivolova u ove dve zemlje (pored kampova na Malti i Italiji) je CABS – Committee Against Bird Slaughter (CABS) | Komitee gegen.
Na Kipru i u Španiji je takođe, kao i kod nas, pored vabilica, raširen vid zločina nad pticama i hvatanje živih ptica u divljini radi držanja u zatočeništvu.
Ptice se na Kipru pretežno love pomoću klopki, mreža, lepkova… dok se u Španiji tradicionalno prave posebne strukture koje se nazivaju parany (drvo koje je ograđeno, sa postavljenim mrežama, lepkom, ponekad klopkama, i vabilicom koja je uključena tokom noći).
Drugi tip zamki koji se koristi za krivolov u Španiji zove se enfilat, gde se prave male kućice, čeke, iz kojih se manevriše povlačenjem kanapa čitava konstrukcija na koju su privezane mreže, a uz koje je ponovo vabilica.
Na meti krivolova su uglavnom ptice pevačice koje se zarobljavaju, preprodaju… dok veliki broj tek uhvaćenih jedinki usled stresa ili povreda brzo uginjava.
Što se tiče krivolovne situacije na Kipru, ona je veoma je alarmantna.
Na Kipru se prati stanje i izlazi na teren tokom jesenjih i prolećnih kampova, koji traju i po nekoliko meseci.
Krivolov se u nekim periodima smanjuje, ali je i dalje ogroman broj vabilica koje se čuju u toku večeri po poljima (čak na nekim mestima po 5 i više na samo jednom polju), mreže se postavljaju u ogromnim brojkama, a ako se pronađu krivolovci, ne tako retko nastavljaju sa svojim aktivnostima posle nekog vremena, samo malo menjajući lokaciju.
Stižemo do, čini mi se, omiljene poslastice krivolovaca, limestick– grančice premazane lepkom, koje se postavljaju horizontalno među grane drveća.
U Španiji je situacija nešto drugačija. Kamp se nažalost regularno održava jednom godišnje u trajanju od 10 dana, dok se naknadno u poslednje 2 godine ostaje dodatnih mesec dana da se što više utvrdi stanje na terenu za naredne godine, da se vide nove lokacije i obiđu krivolovne lokacije od prethodnih godina.
Kao što je spomenuto, u Španiji se, za razliku od Srbije i Kipra, pored mreža, pretežno lovi u okviru zamki paranyi i enfilat do kojih je ponekad teže dopreti jer su većim delom u okviru privatnih poseda.
Jedan od ključnih problema, pored ubijanja ptica, u sve tri zemlje je i neblagovremeno reagovanje organa vlasti na prijave krivolova, problem rupa u zakonu, neadekvatno kažnjavanje počinioca krivičnog dela i slično.
Neretko su u Srbiji u krivolovu uhvaćeni članovi lovačkih udruženja koji su doktori, advokati, bivši policajci… Te krivične prijave podnete protiv istih, nažalost nikad nisu sprovedene do kraja.
Kako mi možemo pomoći?
Prvenstveno, da ne zatvaramo oči na ovaj i slične probleme, da širimo svest i informišemo poznanike o stvarima koje se dešavaju. Krivolov je jedna od njih, on se dešava svuda, u našoj široj i daljoj okolini. I ne, nema ptica i previše… za mnoge ne postoji mogućnost da se izvrši popis o dozvoljenom broju koji može da se ostreli tokom sezone jer su migratorne vrste koje su u preletu.
Sa druge strane, vabilice čiji zvuk ne jenjava, masakr koji se dešava svakodnevno i na hiljade ptica koje su nemilosrdno prevarene, ubijene od strane krivolovaca u svojim zemljama ili Italijana koji nas često posećuju istim povodom, treba malo da nam budu opomena da sledeći put bar pozovemo neku od organizacija primetimo li nešto u svojim rodnim mestima i ne žmurimo na ekološke probleme jer su oni problemi i svih nas.
Dodatne informacije o organizacijama koje se bave borbom protiv krivolova, pored zaštite i brige o pticama, možete pogledati na sajtovima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i CABS-a koji su navedeni u tekstu.
Tekst i fotografija: Tamara Jovanović