Komplementaristički odgovor na radikalni feminizam (3)
KO JE ZAISTA DISKRIMINISAN?
Čim sam ustao uzeo sam novine. Za oko mi je zapao članak o „rodnoj” diskriminaciji. U njemu je novinarka iznela mnoštvo statističkih podataka koji pokazuju da je žena na radu diskriminisana, da zarađuje manje od muškarca za isti rad, da je na poslu „seksualno uznemiravaju”, da kao radnica i domaćica radi dva posla, a muškarac samo jedan, da se njen trud ne ceni itd. Dakle, žene su diskriminisane na svakom polju života! Uh!
- Moj tata stolar
Čim sam završio čitanje zazvonio je telefon. Bila je to jedna moja prijateljica koja radi u sudu. Čavrljali smo o beznačajnim stvarima. Posle telefonskog razgovora pomislio sam da ona, iako činovnica i domaćica, zapravo ima više vremena za sebe nego njen suprug koji radi kao preduzetnik. On ne diže glavu od posla, iako radi samo „jedan posao”. Zatim sam otišao u kuhinju da doručkujem. Zatekao sam moju majku kako gleda TV. Moja majka je domaćica i sigurno ne radi toliko koliko moj otac. I pored toga što obavlja domaćičke poslove, nalazi vremena da se odmara, a moj otac, zanatlija, radi od jutra do mraka. Dok moja majka nalazi vremena da gleda televizijske serije i odmara se, moj otac radi po celi dan: ustaje rano, a kasno leže. Radi u radionici koja je, zbog uštede energenata, zimi hladna, a leti pretopla. Zimi se smrzava, a leti preznojava. Radi sa opasnim mašinama. Cirkular, bansek, abrihter i frejzer imaju sečiva koja mogu da ga ozlede ili čak ubiju. Mnogo njegovih kolega stolara ostalo je bez prstiju, šaka, čak i glave. Osim toga, te i druge mašine su bučne i oštećuju sluh. Ne samo to, one stvaraju piljevinu, strugotinu i prašinu koja oštećuje respiratorni sistem. Od isparenja lakova i farbi često ga boli glava, a od zavarivanja oči. Pored svega toga, on svoj proizvod mora i da proda, a to zahteva dodatno svojstvo – živce da se cenka. To mu stvara dodatni stres. Ništa od takvih radnih uslova nema moja majka koja priprema obroke u toploj kući. Ko je tu zapravo diskriminisan? Ko je tu eksploatisan?
- Šoferi i kontrolori
Odlučio sam da odem u biblioteku. Seo sam u autobus i posmatrao vozače koji su ujedno i kondukteri. Oni takođe rade u nepovoljnim uslovima. Moraju da trpe buku, galamu, gužvu i stres. Nije lako voziti ogroman autobus u punom gradu, naplaćivati karte, otvarati i zatvarati vrata na svakoj stanici i trpeti zanovetanje, viku i znoj putnika. Vozač mora da ima dobre živce, dobru orijentaciju i dobru koordinciju ruku, nogu i očiju. Pitam se koliko žena ima te sposobnosti? Koliko ih je spremo da radi u takvim uslovima? Odgovor daje praksa: vrlo malo. Novinarka iz jutarnjih novina to ne vidi, zapravo, ne želi da vidi. Da, diskriminacija postoji, ali njene žrtve su mahom muškarci. Oni su ti koji rade teške, iscrpljujuće i riskantne poslove. Zatim su u autobus ušla dvojica kontrolora karata. Prema onima koji nisu imali karte ponašali su se grubo kako bi od njih izmamili novac ili neki dokument. I ti muškarci su pod stalnim stresom. Upravo zbog toga, malo je žena kontrolora karata.
- Zidari
Izašao sam iz autobusa i uputio se ka biblioteci. Usput sam prošao pored zgrade u izgradnji. Na visini od dvadesetak metara znojavi i odrpani radnici dovikivali su se i radili grube poslove. Radili su u prašini i buci, bili izloženi hladnoći i vetru, rizikujući da padnu sa skele, ozlede se ili čak poginu. Oni koji su radili na zemlji sa mašinom za pravljenje maltera rizikovali su da im čekić, cigla ili daska padnu na glavu ili da ih ubije struja. Pitam se koliko je žena stremno da radi na tako napornom, nezdravom, stresnom i rizičnom poslu? Odgovor daje praksa: nijedna.
- Đubretari
Ubrzo zatim je prošao kamion za odvoz smeća. Dvojica radnika „Gradske čistoće” vozili su se na stražnjem delu, čvrsto se držeći za ručke da ne bi pali. Razmišljao sam o ovim ljudima. Pri svakoj okuci, džombi na putu ili naprosto pri većoj brzini oni mogu da padnu sa kamiona i ozlede se. Njihov posao podrazumeva i istovar teških kanti sa smećem. To zahteva dosta snage. Koliko žena je spremno da radi taj posao. Odgovor daje praksa: Nijedna.
Radnici koji rade u „Gradskoj čistoći” ili „Vodovodu i kanalizaciji” stalno su u kontaku sa neprijatnim isparenjima. Kada smo tim ljudima pokazali saosećanje i razumevanje? Kada će se organizovati „okrugli sto” koji bi razmatrao pitanje njihove diskriminacije? Nisam čuo za takav predlog. Iako ovi ljudi imaju teže uslove rada nego većina zaposlenih žena u administraciji, ali se ne žele na „mobing” i „diskriminaciju”. Oni su suviše zaposleni da bi imali vremena za sociološka naglabanja.
Taman da uđem u biblioteku kada spazih radnika „Vodovoda i kanalizacija” kako ulazi u šaht. Ovaj čovek ne samo da je bio izložen hladnoći i neprijatnim mirisima, već je i rizikovo život, jer je šaht bio neobeležen, a na prometnom putu. To je, svakako, njegov propust ili propust njegovih kolega. Svejedno, činjenica ostaje: ovaj čovek je bio u nezavidnoj situaciji. Kada se novinarka iz jutarnjih novina žalila da žene manje zarađuju, nije se setila da primeti da je to stoga što, u celini, žene rade u boljim uslovima.
- Biblitekarka
U biblioteci me je dočekala dama obučena u lepu haljinicu i uz osmeh predala knjigu. Dok je pijuckala kaficu, ćaskala je pola sata telefonom sa svojom prijateljicom. Izdiktirala joj je recept za kolače i ispričala svoj susret sa jednim zabavnim muškarcem. Posle tog trača, prišla joj je jedna devojka i donela med kako su se pre neki dan i dogovorile. Zatim su, kikoćući se, razmenile utiske o najnovijoj epizodi rijaliti šoua i dogovorile da u subotu izađu u bioskop. Zatim je bibliotekarka popravila šminku i otišla u šoping. Vratila se posle sat vremena sa rukama punim zeleniša. Ubrzo zatim, prišao joj je jedan gospodin. Iako ju je čekao već pola sata prema njoj je bio pun razumevanja i pažnje. Bibliotekarka se trudila da bude uzdržana, ali ipak nije mogla da prikrije zadovoljstvo što joj muškarac poklanja više pažnje nego što je potrebno za poslovnu saradlju. To nije „seksualno uznemiravanje” na koje se žalila novinarka u jutarnjim novinama. To je fini flert koji godi ženama. Žene svojim provokativnim oblačenjem i koketnim ponašanjem zapravo podstiču muško flertovanje. Petnaest minuta pre kraja radnog vremena naša prezaposlena biblitekarka ljubazno nas je zamolila da napustimo biblioteku. Umorila se ćaskajući, dižući slušalicu, ruž i hemijsku olovku. A – Bože moj! – kako da ne bude dobra majka, ne ode kući pre kraja radnog vremena i ne pripremi supicu svojoj ćerki koja se vraća iz škole.
- „Ružičasti poslovi”
Žene koje rade u državnim ustanovama, a njih je tu više nego muškaraca, rade u relativno povoljnim uslovima. Obično rade u zatvorenim prostorijama, gde je toplo, suvo, tiho i čisto, ili je to barem u većoj meri nego na nekom tipično muškom radnom mestu. Obično nisu izložene meteorološkim ćudima (vetru, kiši, žezi, hladnoći itd.), uznemiravajućoj buci, neprijatnim mirisima, stresnim i riskantnim situacijama. One nisu pod pritiskom napornog rada. Ukoliko rade u uslužnom sektoru, trgovini, zdravstvu ili kulturi (biblioteke, muzeji, medijske kuće, škole), od klijenata često dobijaju osmehe i komplimente, a katkada i poklone. Plata im je redovna, godišnji odmor zagarantovan, trudničko odsustvo takođe, markica za prevoz obezbeđena. Sve u svemu, rade na poslovima koji nisu toliko riskantni i stresni. Ti ženski „ružičasti poslovi” ne uništavaju zdravlje. Štaviše, oni često pružaju zadovoljstvo. Na njima žene mogu da ćaskaju, suptilno flertuju i obavljaju privatne poslove. Žene biraju lakše poslove, a lakši poslovi privlače više radne snage, a samim tim su i manje plaćeni. Naša novinark to ne zna. Tačnije rečeno, ona ne želi da zna za osnovni zakon tržišta. S obzirom na uslove u kojima rade, većina žena je zapravo privilegovana. Pogotovo je to slučaj sa državnim sektorom. U privatnom sektoru, gde više funkcioniše zakon ponude i potražnje, položaj žena je teži. Zato žene hrle u državni sektor − u zagrljaj države koja štiti njihova „prava”. Šta će im onda muž kad je država tu da zadovolji njihove finasijske i emotivne potrebe? Državni organi favorizuju zapošljavanje žena. To ne samo da je diskriminatorno prema muškarcima, nego i generiše masu neudatih i bezdetnih žena.
- Zaključak
Uprkos žalbama feminističkih medija da su žene diskriminisane, empirijski uvidi sugerišu da one nisu nimalo diskriminisane. Zapravo, svakodnevna radna praksa sugeriše to da su na mnogo načina muškarci ti koji su eksploatisani i diskriminisani. Ko o njima vodi računa? Kome je stalo do njihovog života i zdravlja? Kome je stalo do njihovih ruku i nogu? Kome je stalo da đubretar na kamionu ili radnih u šahtu dobije kompliment i buket cveća?
Najrasprostranjeniji mit današnjice jeste mit o patrijarhatu. Došlo je vreme da se skine hipoteka sa reči patrijarhat i shvati da većina muškaraca nisu monstrumi, nego osećajna bića koja se trude da naporno rade kako bi mogli da impresioniraju žene. I njihov rad i trud treba ceniti.
Tekst: Vladislav Đorđević
Ilustracija: Željko Savić