Poštovani prijatelji, mame, tate, bake, deke, članovi naše grupe građana „PRAVDA ZA TATE I TATA JE RODITELJ, građani Srbije
Pozivamo vas da se pridružite nestranačkom, nepolitičkom već porodičnom skupu u organizaciji neformalne grupe građana“JA VOLIM MAMU I TATU “ iz Beograda.
Skup je podrška porodičnim ljudima, svima koji su na bilo koji način učestvovali u povlačenju “ Obrazovnih paketa“, sa jasnom porukom da NIJE GOTOVO dok se ne utvrde odgovornosti!
ZBOG PRISUSTVA DECE, skup će biti maksimalno obezbeđen, podrškom policije i redarske službe.
Nedavno je Ministarstvo prosvete, nauke i tahnološkog razvoja poslalo direktorima osnovnih i srednjih škola „Obrazovne pakete” u kojima se promoviše lezbijstvo i homoseksualnost. Uz njih je poslato i „Stručno uputsvo za primenu obrazovnih paketa o temi seskualnog nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama”. Njega je izrazila „Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije” uz saradnju Incest trauma centra. Ali ta „Grupa” i nije ništa drugo nego Incest trauma centar pod drugim imenom. Lezbijsko-feministički lobi ima mnogo načina kamuflaže.
„Incest trauma centar” je osnovan u Beogradu 1994. Čovek bi pomislio da se ova organizacija bavi incestom. Ali naziv centra je svesna obmana. Ne bavi se incestom. Slučajevi incesta kod nas i u svetu vrlo su retki. Ovaj centar je lezbijska organizacija i bavi se promocijom ženske homoseksualnosti – lezbijstva.
Članice ovog centra pod „incestom” ne podrazumevaju seksualni odnos među srodnicima – rodoskvrnuće, nego svaki hetroseksualni odnos. Odnos muža i žene za njih je „incest”. Trauma za njih nije incest, nego heteroseksualnost. Stoga one vrbuju žene, posebno mlade devojke, za lezbijstvo. Govore najružnije stvari o muškarcima, a porodica je po njima najopasnije mesto za decu.
Ova priča je jedna od nekoliko, sa strane 80 pomenutog Obrazovnog paketa. U prvoj, devojčicu od 9 godina dodiruje očuh „tako da joj je neprijatno i zbunjena je“, u drugoj je devojčicu koja ide u prvi razred otac „milovao po telu i govorio da je voli najviše na svetu. Dodirivao je po mestima za koje je učila u školi da su to „privatni delovi tela“. Nije znala šta da radi, jer je verovala da je otac voli.“ Nižu se priče „o seksualnom zlostavljanju devojčica“, a pomenuta tema se obrađuje uz pesmu Miroslava Mike Antića „Tajna“. Mike Antića, koji je napisao neke od najlepših stihova o ljubavi! Malo je, kako vidimo, potrebno da se normalna stvar predstavi kao nešto izopačeno…
Da li vam je sada jasno zvog čega je donet zakon o navodnoj „zaštiti žena“ od nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja? Nasilje u porodici i seksualno zlostavljanje, kao i svaki drugi oblik nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, i do sad je bio zabranjen zakonom. Da li vam je sada jasnije uvođenje ovog zakona?
Da li vam je sada jasno zbog čega se više ne piše kao pre o nasilju nad ženama? Ne? Zato što je većina priča bila izmišnjena kako bi se izvršio pritisak na javnost, da što lakše prihvatimo nametnuti zakon.
Zbog čega se sada stalno piše o nasilju nad decom i zlostavljanju deteta? Zbog čega se uvodi „ZAŠTITNIK DETETA“? Zbog čega se deci nameće paket „seksualnog obrazovanja“ napisan od jedne radikalno feminističke lezbejske NVO? Zvog čega nam uče decu da je svaki fizički kontakt sa detetom seksualno zlostavljanje? Zbog čega nam uče decu da je maženje dece, milovanje deteta seksualno zlostavljanje, a ne znak ljubavi i pažnje?
Da li znate odakle toliko priča? Zbog čega se toliko piše o tome? Odgovor je SINDROM KUVANE ŽABE!
Sindrom kuvane žabe je izraz koji se koristi za situaciju kada neka osoba živi u uslovima koji bi trebalo da budu neprihvatljivi ili neizdrživi za nju, ali ona to ne primećuje zato što je u tu situaciju dospela postepeno, privikavajući se na svaku pojedinačnu promenu, a ne naglo.
Žaba ubačena u posudu ispunjenu vrelom vodom odmah iz nje iskače. Ukoliko bi se žaba ubacila u posudu ispunjenu hladnom vodom, ona bi tu ostala. Ako biste tu vodu potom zagrevali veoma lagano i postepeno, žaba bi u vodi ostala i bila bi skuvana.
Mi smo žabe, a dosadašnje pisanje medija hladna voda koja se zagreva veoma lagano i postepeno.
Lezbofeministički lobi je jako moćan. Prodro je i u Ministarstvo prosvete. Oni nemaju nikakve veze za „zaštitom od nasilja i diskriminacije” nego promovišu homoseksualnost.
Ali to je zapravo i logično. Za lezbijke „nasilje” je isto što i heteroseksualni odnos. Dakle, lezbijska družina koja se bori protiv „nasilja” bori se zapravo protiv heteroseksualnih odnosa – odnosa između muškaraca i žena.
Setite se toga kad god naiđete ne grupu koja se bori protiv „porodičnog nasilja”, „rodno zasnovanog nasilja”, „partnerskog nasilja” i tome slično. To su sve lezbijske podvale. Ne nasedajte na njih. Te grupe se zapravo bore protiv heteroseksualnosti. Lezbofeminističke sintagme su obmane.
„Obrazovni paketi”, kao i „Stručno uputstvo” koje ih prati nemaju nikakve veze sa incestom, niti sprečavanjem bilo kakvog nasilja ili diskriminacije. Njihov cilj je razaranje porodica. To se čini najpre time što se promovišu homoseksualnost i druge seksualne izopačenosti. To se čini i time što se u njima non-stop negativno govori o muškarcima. Razbijanje porodice se vriši i suprotstavljanjem dečaka i devojčica. Čist lezbijki pogled na svet.
„Obrazovni paketi” predstavljaju ogoljenu lezbijska indoktrinaciju. To je loše po sebi. Jedino što je dobro u svemu tome jeste to što je njima lezbijsko-feministički lobi razotkriven.
Njihov cilj je da stvore novu, veštačku LGBT populaciju! Cilj je oduzimanje naše dece, koja će biti data na usvajanje LGBT populaciji! Cilj je razbijanje braka, uništenje porodica i porodičnih vrednosti!
U sam vrh sistema, nalazi se visoko pozicionirana grupa ljudi, koja ima interes i cilj da se sve ovo sprovede!
Ovo je biznis, koji se meri u više milijardi eura. Ovakvim postupcima Ministarstvo prosvete, ovakvim postupcima država vrši nasilje nad decom i porodicom. Na nama je da li ćemo biti nemi posmatrači, ili ćemo nešto preduzeti povodom toga!
Pozivamo na odgovornost sve odgovorne u nadležnom ministarstvu, kao i ostavku ministra Šarčevića i odgovornih unutar ministarstva.
Ministar prosvete i Ministarstvo, bolje da rade na usvajanju Aleksinog Zakona nego da uvode kojekakve udžbenike sa pornografskim sadržajem, kojima se promoviše homoseksualnost.
Protest upozorenja je zamišljen kao miran porodični sveroditeljski sastanak, sa ciljem da se široj javnosti predoče zahtevi sabora roditeljskih i porodičnih udruženja i pojedinaca. Nezadovoljstvo je prvenstveno usmereno protiv onog dela NVO koji se nametnuo u gotovo svim institucijama i koristi svoju monopolsku poziciju da utiče na donošenje zakonskih i podzakonskih akata i sprovodi svoju rušilačku, antiporodičnu politiku.
Kakve su njihove namere, najbolje su pokazali nametanjem skarednih „obrazovnih paketa“ deci u školama i vrtićima, u uzrastu 3-18 godina čime su pokušali da učine prvi „legalan“ korak u ranoj seksualizaciji najmlađih u Srbiji.
Iako su sporni paketi „uklonjeni“, oni nisu prestali sa svojim aktivnostima pritisaka na porodicu sa stvarnom ili potencijalno mogućom štetom po našu decu i društvo.
To što je Ministarstvo prosvete povuklo „pakete“, ne znači da je završena stvar, jer autori tih istih paketa uz pomoć drugih NVO sa širokim ovlašćenjima deluju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, instituciji centara za socijalni rad, Ministarstvu zdravlja i šire.
Zato vas sve pozivamo, da se pridružite ovom porodičnom skupu, i podržite očuvanje porodice i porodičnih vrednosti.
Bujić Goran, ispred neformalne grupe građana “ PRAVDA ZA TATE I TATA JE RODITELJ“.
Izvor: TV Ars Medija